Narodno blagostanje

19, март 1938,

Политичарима би се могло опростити што осуђују сазнање о цикличности које храни страх пред коњунктуром. Али, Кензу не! Наука не треба да буде привилегија појединаца. У свим областима сазнања човек иде за тим да му оно олакша оријентацију у проблемима живота. Прекорити оне који су популарисали сазнање значи поставити захтев да неупућена публика остане неупућена и да се оријентира само према оном што јод препоруче маги са катедре. Захваљујући тој неупућености публике, Кенз је могао да заврши пословну годину друштва за осигурање, чији је он претседник, са већим успехом него да су сви знали оно што је он знао. Он је на време продао хартије од вредности, док су им курсеви још били високи. Да су ин други то знали, послови г. Кенза били би много тежи. Али с друге стране озбиљно сазнање код широке публике O свему оном што: може да наступи у развоју привреде не би допустило да се развија она психоза која може да проузрочи слом циклуса у једном моменту. Ако треба шта ко-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Страна 185. 5.

рити, онда је то недовољно сазнање. На њему и може је. дино да се развије најопаснија паника. Јер ко зна само један симптом за слом полета, тај ће бити убеђен да је све припремљено чим се тај симптом појави. Међутим, да једна те иста појава, у разним временима и ситуацијама, може изражавати врло разнородне процесе, дотле не сеже знање највећег дела оне публике која се је последње године толико намрла страха од кризе.

Кенз захваљује политичарима што су умиривали публику и жели да се промене улоге, тј. да се свест о цикличности смањи код публике,а повећа код државника. „Ми би могли мирније спавати у својим креветима кад би знали да они у својима спавају неспокојније“. Кенз има одвише велик ауторитет научњака и стручњака. Није му зато било потребно, да изражавајући своју веру у стабилност садашњег полета, зазива асистенцију државника да се он одржи. Оваквом изјавом он је управо свратио позорност публике на државнике и опоменуо је да још опрезније реагира на њихову економску политику.

ваза

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖ

ПОЉОПРИВРЕДА

— Jfalija uvozi oko 25—80.000 t. kaučuka. Da bi smanjila taj uvoz, vlada je odlučila da osnuje sopstvenu industriju kaučuka iz biljke quayule. Dok je grupa Pirelli organizovala društvo za proizvodnju sintetičkog. kaučuka, dotle je Savez polioprivrednika sklopio ugovor sa Intercontinental Rubber Company, po kome se ona obavezala. da izliferuje 200.000 biliki quayule kao i seme za početak rada na plantažama. Uvoz biliki, semena kao i mašina i materijala za proizvodnju kaučuka oslobođen je carine, a osim toga predviđena je suma od 10 mil. lira za davanje pomoći proizvođa-

·'čima. Računa se da će 1 ha dati za 4 godine 15—20.000 piljki

одпогпо 1200—1600 kg kaučuka, od čega treba odbiti 20% smole, |

ИНДУСТРИЈА

=— У С.А. Д. произведено је 1987 год. 272.000 трактора према 221.000 у 1936 или у вредности од 225,7 мил. према 175,4 мил. долара. Извежено је 36.410 комада. Од целокупне продаје отпада 71',1%/) на тракторе на точкове који се употребљују за све сврхе. Производња комбајна показује повећање од 1137 према 1936 и износила је 29.403 комада у вредности од 21,83 мил. долара.

— Мађарска. индустријска производња, која је 1982 год. досегла најнижу тачку са индексом 72 (1929 = 100) сигурно се од тог времена повећавала и у 1986 год, показала индексни просек 132. Производња се у 1937 још више ширила и показивала за прво тромесечје 130, друго 143 и треће 149. У последњем тромесечју настала је у индустријскојеекспанзији пауза, на коју се ипак не гледа песимистички. Капацитет индустрије је за 30% а производња за 45% већа од стања у 1929 год. Општа привредна ситуација у земљи је повољна што је довело, како је познато, до укидања финансијске контроле од стране Друштва народа.

— Zastoj u fabrikama cementa u Dalmaciji traje dalje. 1 marta je obustavila rad fabrika Split na Majdanu. Bez posla su 2000 nekvalifikovanih i 300 kvalifikovanih radnika.

— Proizvodnja automobila u Italiji iznosila je 1937 god. 77.740 komada, ti. povećala se je za 61% prema 1986, од čega samo na Fiat otpada 85%. Za isto vreme povećao se je izvoz istih za 68%/.

„БА. ТРГОВИНА

— Светска трговина авиона износила је У 1937 год. према процени немачког коњунктурног института 200 милиона златних марака и била за 25—50 милиона марака виша од оне у 1936 год. Укупна вредност светске производње авиона износи 2—9:/г милијарде златних марака. Обим трговине авиона већи је од трговине локомотивама или убојним материјалом. У извозу на првом месту долазе С. А. Д., затим Енглеска, Немачка, Француска, Италија и Чехословачка. Зараде америчких произвођача износиле су 12,5 (6,85) милиона долара. Енглеске фирме радиле су такође, са одличним профитима: Армстронг је платио 150% дивиденде, Хановер 42:1%, Бристол 21:1,% итд.

— Sa Jadranske obale poslato je u 1937 g. 468.609 kg. svežih morskih riba u unutrašnjost zemlje prema 438.464 kg” u prethodnoj god. Najviše je otišlo u Zagreb i to 307.171 kg. zatim Beograd 70.788 kg., a u ostale gradove mnogo manje.

— Ukinuta je zabrana uvoza za zečje dlake.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Hrvatski radnički savez predložio je nacrt kolektivnog ugovora hotelijerima i kafedžijama, koji predviđa stalne mesečne plate kelnerima od 450—700 din., stručnom osoblju 800—4.000, pomoćnom osoblju 400—600 din. Osim mesečne plate kelneri i hotelsko osoblje imali bi pravo na udeo u procentu, koji se naplaćuje od gosta.

__ Nemačko ministarstvo rada izradilo je projekt zakona o osiguranju u starosti zanatlija i njihovih porodica po kome bi oni bili obuhvaćeni u osiguranju nameštenika.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ _

— Nema odnosno nHeznatna je visina gradskog prireza u Bitolju, Leskovcu, Podgorici, Prištini, Prizrenu, Zaječaru, Kumanovu, Nišu, Travniku i Užicu. Od 11—50% prireza ubiru: Beograd, Čačak, Kragujevac, Jagodina, Banja Luka, Maribor, Novi Sad, Zagreb, Petroygrad i Vinkovci, od 50—100%/ Ljubliana, Sombor, Dubrovnik, Pančevo, Sisak, Vršac, Osijek, Šibenik, Herceg-·Novi, Kotor i Tetovo, a preko 100%e Vukovar. Prosečna stopa prireza iznosi u ovoj budžetskoj godini 41%.

— Opštinska trošarina je najveća u Prizrenu, Tetovu, Prištini, Banjoj Luci, Bitolju, Bihaču, Sisku, Splitu, Novom Sadu, Šibeniku što se vidi iz Vrlo velikog udela trošarine u