Narodno blagostanje

Страна 206

Маргону, и 7% Вјеги Био је зуаКкодпеупо розја, ан и2 уПо nepovoline kurseve. Samo jednog dana je rađeno po 90.25, a розједп dan je završio kursom 89.25, kojim je počeo ovu neđelju. Vrlo se živo diskutuje pitanje Blerovih papira, jer njihova tromost nervira berzijance. Uzgred budi rečeno, berzijanci imaju dosta ove robe. :

U ovoj nedelji bio je najveći posao u Šteti; u Beglucima i Dalmatincima nešto slabiji nego u prošloj nedelji, ali ipak dosta živ. Kako je nov zajam 6% tipa, to je bilo i dalje pfodaje u očekivanju da nov zajam bude jeftiniji od kursa po kome se ovi prodaju. Begluci su bili dostigli kurs 93, a Dalmatinci 92.25. Ali su u opšte vrlo male fluktuacije. Dosta se živo radilo u starim 4% Apgrarcima. Bilo je nešto posla i u investicionom zajmu, a relativno nešto više u stabilizacionom, kao što se to vidi iz donjih tablica obrta.

U ovoj nedelji isplaćuje se kupon akcija Agrarne banke. Prvog dana bez kupona bio je veoma ŽiV posao i UZ kurseve koj su bili povoljniji nego prethodnog dana. Drugim rečima, kursevi nisu pali za ceo iznos dividende.

Nedelini obrt bio ie sledeći:

18—924 Ш 11217 ИЕ u hili. din.

Ratna šteta 7.749 6.865 Ratna šteta, termin 2.601 1.898 49). Астагс1 1921 254 407 4%0 Agrarci 1934 80 232 7% Investicioni 100 1.063 6% Begluci 3.603 3.196 6% Dalmatinci 1.805 2.975 7%0 Stabilizacioni 795 196 7% Bler 698 2.443 89 Вјег = 49 7" Seligman 44" Narodna banka 306 = Priv. agr. banka 949 147

Svega 18,963 19.880

Obrt samo malo zaostaje iza prošlonedeljnog rekordnog. Ratna šteta je rađena u većim iznosima nego prošle nedelje, ali osetno su podbacili dolarski papiri.

Zagrebačko tržište. akcija bilo je mrtvo. U о 12: |

veštaine nedelje rađene su akcije Trbovlia po 225.

Obračunski kurs naših dolarskih papira u Njuiorku bio je: 18-IIH: 43.2916; 21-III: 43.3166; 22-III: 43.3854; 283-II: 43.2791.

Naši papiri na stranim berzama

Na pariskoj berzi kursevi su bili sledeći: | 151 16-1 17-1 18-1 19-1

49% 1895 266.— 242.— 236.50 237.50 2415%/ 1902 305.— 294.— 278.— 276.— 285.41/50/0 1906 290.— 275.— 264.— 270.— 280.(јој 1909 282.50 270— 260.— 266.— 270596 1913 290.— 275— 267 — 269.— 285Чј 1910 290.— 272.50 256.50 266.— 270Мој 1911 290.— 282.50 265.— 268.— 275.7 Stab. 341.— 336.50 328.— 326.— 325.50 5%e Funding 112.— 103.— 105.— 103.— 104.—

Kao što se vidi iz gornje tablice kursevi su dalje padali. Uzroci nisu iasni. Prošle nedelie se znalo da ie pad kurseva posledica opšteg neraspoloženia prema srednjeevropskim papirima. U izveštajnoj nedelji, kako se iz njujorških kurseva vidi, oni su skočili. Kursevi naših papira u Njujorku bili su sledeći: )

89 Bler 792 ЗеПртап 26,125—28 87—43

7%2 Влег

21 mart 26,125—28

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 13

DEVIZNO TRŽIŠTE

Odnos između šilinga i marke utvrđen je za unutrašnjost Nemačke. Još se ne zna kakav će biti za inostranstvo. Na domaćem deviznom tržištu ta neizvesnost prouzrokovala ji je snažan skok šilinga, koji je počeo čim je postao javan 'kurs razmene u nemačkom unutrašnjem prometu. Ali hoša: nije bila dugog veka, kurs ie počeo naglo da pada, i na kraiu izveštajne nedelje šiljing se mogao dobiti ispod 9. Teško je verovati da bi se unutrašnii odnos između šilinga i marke primenio i na inostranstvo. Tu ima vrlo velikih prepreka. Kurs marke kao i kurs šilinga nisu jednaki u syima zemljama, nego razli-

čiti prema stanju platnog bilansa. Ako bi se šematski vršila

razmena po odnosu 1,5:1 nastala ·bi u nekim slučajevima. 17пепадпа depresija pojedinih valuta. To bi moglo da prouzrokuje neopravdani gubitak sa jedne i dobitak sa druge strane. U našem slučaiu dinar bi bio odjednom depresiran prema šilingu. Uvoznici bi pretrpili velike gubitke. Kursevi se ne razvijaiu prema relaciii 1,5:1. Šiling: ie u padu, dok marka skače. . | | | . Isplata London je nepromeniena. To važi i za Grčke bonove.

| Grčki

London Berlin Beč Madrid Milano bonovi 18-III 238——. 1435—. „845.—. — —=. 29Sa Dr. 21628 1.748.97 —— —. 2292 Вех рг. – 168.32 1.361.07 —— = 17840 _—= 21-IHI 238.—. 1l.485.— „873.70 — — LM) 22-JII 238—— 1.435.65 9l4.— . — == 29:25 23-III 238.— 1.432.50 91052 · — —— 99.24–-III 238.— .1440— 908.86 == == 29.25

Obrt је bio 25 mil. da, prema 28 mil. u prethodnoj nedelii od čega na London. otpada. 11,7. mil. prema 9,8. mil., Berlin. 11,7 mil. :prema 13;3 mil, Beč 5,3. mil. prema: _ mil., Grčke bonove: 650.000 prema 286.000 itd.

Na ciriškoi deviznoj berzi kursevi su bili sledeći: 981 29.IV. 13-X 30-XI ~ 17-HI 24-IH

London 21.431/» 2157 21.54 21.60) 21.63/: 21.648 Amster. 239.95 239.95 240.271/» 240.60 240.45 241.20 Niuijork 436 436љ 434/5 432.50 4355/6 4968 Berlin 17950. 17545 174is 174.95 174.05 174.87 | Pariz 98.334 19.50 1454 14.687» 13.472 13.35 Prag 15.26 15.22 15.20 15.19 1595. 1520 Brisel —.— —.— —.— —— 73.15. -78:36 Beograd 10.— 10.— 10.— 10.— 10.— 10.—

Dolar se traži u Cirihu i u Londonu, usled čega ije njegov kurs skočio. Na ciriškoj berzi to nije došlo tako: jasno do izražaja kao na londonskoj, pošto su u Cirihu skočile зуе devize zbog velike ponude u švajcarskim francima. Izuzetak čini francuski franak, čiji je kurs dalje pao.

TRŽIŠTE ZLATA U Londonu je došlo do velike hose zlata, koja je imala svoj vrhunac u subotu, kada je zabeležen. kurs od 140 š. 4.p. Idućih dana cena je nešto. popustila, ali u ponedeljak je za manje. količine opet postignuto 140.š. 3. p. Zlato se kupuje za tezaurizaciju i za. arbitražu. U SAD poslato. је u toku izveštajne nedelje za 1,9 mil. funti šterlinga zlata. Usled skoka cena zlata i dolara premija na zlato prema dolaru svedena ie na neznatan iznos od 1i/> p. Obrt je u toku nedelje bio ogroman, 3,4. mil. funti sterlinga. _ Na beogradskom privatnom deviznom tržištu čula SC cena napoleona od 315.—

те pena - MM _

"(po unci) ~ _(po kg)

1955 126 6 40.405 1934 141 40.345

oko A ee OL Se.