Narodno blagostanje

26. март 1938, ·

Odnos cena biljnih i industriiskih proizvoda u januaru mesecu pokazivao je višak od 8,1%/% u korist prvih, a kod stočnih u poređenju s industrijskim indeksom manjak od 17,5%.

Kod cena na malo u januaru mesecu, u poređenju sa decembrom, pokazuje se tendencija kao i kod cena na veliko. U Beogradu indeks ie ostao nepromenjen, ti. 90,9; u Zagrebu je pao sa 90,4 na 88,, u Ljubljani se povećao sa 86,7 na 87, a u Skoplju sa 99,9 na 93,3. U poređenju sa januarom mesecom 1937 ge. cene na malo pokazuju sledeći porast: u Beogradu 12,5%, Zagrebu 7,5%0, Skoplju 7,1% i Ljubljani 3,32%. Kao što se vidi, najveće poskupljenie pokazuje Beograd, a naimanje Ljubljana.

После политичког аншлуса брзим темпом проводи се привредни. Прва мера у том правцу је одређење курса за 5 размену шилинга за марку 8:2. Досадашњи паритет је био око 2:1 или тачно 1 шилинг = 0,495 РМ. Овај курс у корист Аустрије је због тога што је аустријски ниво цена био знатно нижи од немачког те би при курсу 2:1 био неизбежан скок цена и повишење надница, што би неповољно деловало на аустријску привреду, а одразило би се и на немачкој. Осим тога њиме се водило рачуна о томе да наднице, плате и ренте задрже своју досадашњу реалну вредност.

Привредно укопчавање Аустрије у Рајх

Друга мера је претварање Аустријске народне банке у филијалу Рајхсбанке која ће имати да прилагоди своје пословање прописима последње. Тако на пр. Аустријска народна банка укида камату на жиро-депозите од 296, а дисконтну стопу од 3590, подиже на ону Рајхсбанке од 49. Замена аустријских новчаница за немачке у противредности од 660 мил. РМ вршиће се постепено. Досада није решено питање како ће се извршити преног злата и девиза. „РгапкТитјег Дебипег“ од 19 Ш о. г. пише да ће се девизне резерве прорачунати по старој релацији

2:1. Иста има да се примењује и на железнице и у робном саобраћају.

Завођење четверогодишњег плана и читав низ наређења за његово провођење претставља један корак даље у укопчавању Аустрије у немачку привреду. Одређен је већ и пуномоћник за спровођење плана. Међу наређењима највећу важност имају она о заштити аустријског тржишта тј. физичка и правна лица која су до 13 марта о. г. имала своје пословно седиште у Рајху, не могу до 1Х 0. г. отварати нова ни куповати већ постојећа предузећа у Аустрији, а тако исто не могу учествовати у њима нити отварати филијале, и уредба у погледу робног промета која претставља базу за прилагођавање аустријског робног промета немачким прописима.

Царине између Рајха и Аустрије још постоје али се припрема њихово укидање, а осим тога немачки министар је овлаштен да неке врсте аустријске робе ослободи царине.

Аншлус ће са економског становишта имати огромног значаја за аустријску пољопривреду, јер је Намачка досада била најјачи купац аграрних производа. Немачка тражња много је већа него што је производна снага аустријске пољопривреде. Аустрија располаже великим комплексима шума (3 мил. ха), залихама железне рудаче (220 милиона тона), магнезита, водене снаге и петролеја. За Немачку аншлус значи проширење могућности снабдевања наведеним сировинама потребним за четверогодишњи план без трошења девиза. |

___НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 199

Дејство аншлуса се већ осећа, пошто ће аустријска индустрија, према једном саопштењу индустријског саве-

за, добити наруџаба из Рајха у вредности од 100 мил. РМ.

Већ је извршен пренос аустријских савезних железница и пошта на Рајх, спрема се проширење немачких прописа о девизама и спољној трговини на Аустрију и ускоро ће се започети са изједначењем пореског система.

_____-____________ Nezaposlenost u Nemačkoj nije

bila ni ublažena, a kamo li otstranjena, kada je 1933 donesen zakon o seliačkom naslednom posedu. Prema tadašnjim

Racionalizacija opet aktuelna u Nemačkoi

__________________-_______--

prilikama moglo se pretpostavljati da je doneseno najgore rešenje. Grad nije više mogao da zaposli ni sve radnike, a novi zakon trebao je da poveća priliv nove radne snage sa sela. Radnici sa sela nisu imali izgleda da se zaposle, a naslednik nije u krizi imao izgleda da će moći plasirati svoje DTIOiZVOde da bi mogao da isplati svoju braću. Ovakvo rešenje izgledalo je da ne odgovara prilikama vremena, jer već konjunktura do 1999 nije mogla da apsorbuje čitavu radničku klasu, tako da se pojavilo mišljenje da je privreda, naročito nekih zemalja, ušla u takve prilike u kojima će nezaposlenost ostati trajna pojava bez obzira na promenu ciklusa.

·U isto vreme kad je na ovaj način rešeno pitanje 5еljačkog nasledstva donošeni su propisi o ograničavanju inVesticija u izvesnim granama privrede, a u poljoprivredi nije se smelo produžiti sa mehanizacijom. Racionalizacija proizvodnje osuđena je kao nepromišljen korak koji je doveo do onako teške krize, a mašina u čitavom svetu· proglašena je Za čOvekovog neprijatelja.

Prema stanju u pojedinim zemljama još uvek ieć огуоreno pitanje o mogućnostima likvidiranja nezaposlenosti u poletu. U Engleskoj polet je nezapamćen, pa ipak broj nezaposlenih velik. U Nemačkoi nezaposlenost je likvidirana. Kao u godinama pre rata, Nemačka je počela da traži radnu snagu u inostranstvu. Za ovu sezonu predviđa se da će poljoprivredi samoj biti potrebno oko 200.000 radnika. Kvalifikovanih u industriji nema dovoljno već dve godine. Kod jačeg napona industrije, osetiće se potreba za nekvalifikovanim. Zapravo već se dospelo do te granice. Broj zaposlenih penjao se do 19 miliona u nekim mesecima 1937, dok ie prosečni broj zaposlenih 1999 bio oko 17,8 mil. Тепата је угасепо ргаvo da se zaposlavaju, i diskutuju se mere kako da se ubrza rekrutovanje radne snage. Činjene su olakšice zanatlijama koji pristanu da napuste svoj posao i pređu u najamne radnike. Preporučivano je da se na taj način likvidira ceo ovVai stalež.

Promenjena situacija na tržištu rada zahteva i reviziju ekonomske politike. Problem kako da se pristupi racionalizaciji postaje ponovo aktuelan. Devizne poteškoće neće dozvoliti da se iz inostranstva dovede onoliko liudi koliko je potrebno. Maksimalno iskorišćavanje produkcionog aparata smanjuje od izvesne tačke rentabilnost, naročito zbog plaćanja prekovremenog rada. Interesi izVOZa preporučuju takođe racionalizaciju. Do 1999 težnja da se OspOosobi izvoz za konkurenciju bila je gotovo jedina poluga nemačke racionalizacije. Sad se ovoj pridružila druga isto tako moćna, nedostatak radne snage. Protiv racionalizacije moglo bi se govoriti samo s obzirom na pitanje hoće li konjunktura biti dugog veka. Iz predostrožnosti ekonomska politika može da je onemogući, jako se oseća potreba za njom. Bez obzira na način na koji će se ovo rešiti vredno je da se na ovom primeru istakne da je racionalizacija jedna nužnost koja se. nametnula u opštem progresu. Zabluda ie bila što ie ona osuđena kao takva,