Narodno blagostanje
Страна 200 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 13 - Са једва једним гласом већи- шела, а продајни контингенти одређују се ако је принос "Најграндиознији покушај не прошао је у америчком од нормалног за 10% већи.
Конгресу фармерски закон, који је донесен са сврхом да осигура цене пољопривредним производима на вишем нивоу. Да би се спровела политика
реглементирања пољопри-
вредне производње Пн НЕ НЕ ЕаО
цена морала се производња ставити под контролу. У ту
сврху овлашћен је министар пољопривреде да одреди колика ће се површина моћи обрадити под памуком, пшеницом, кукурузом, дуваном и пиринчом. Пошто принос зависи од плодности године, није довољно контингентирати производњу него и продају. Проценом ће се утврдити колико је потребно за тржиште и само ту количину моћи ће фармери да продају. Сваки фармер сме да обради површину која му је додељена. Ако је принос већи зато што је прекорачена додељена површина, онај који је то учинио мора платити глобу. Колику ће површину обрадити сваки поједини фармер одређује административна власт. Контингенте продаје одређује министартсво пољопривреде, али морају на њих пристати фармери са већином од =/з гласова
По закону нормални принос израчунава се на основи просечне потрошње за последњих 10 година, више количине извоза и преносне резерве за следећу годину. Код кукуруза су преносне резерве 7% од потрошње, памука 149, пшенице 309.
Производња памука треба да буде ове године 10—11 мил. бала, због великог приноса прошле године, а нормално би износила 18,2 мил. Контингенти продаје утврђиваће се ако се покаже да је годишњи принос већи за 7% од „нормалног приноса". Производња пшенице ограничава се на 910 мил. бушела, а додељена површина износиће око 52,5 мил. акра. Преносне резерве су 30%, а продајни контингенти одређују се ако би се оне попеле на 35%. Ко прекорачи додељену површину плаћа 15 центи глобе по бушелу. Принос кукуруза утврђен је са 2600 милиона бу-
Ако цене падну испод одређеног паритета, биће фармери помогнути позајмицама, и доплатама које ће се вршити у оном износу у ком су цене пале. Зато ће држава морати сваке године да предвиди извесну суму у ту -сврху. Ово регулисање производње и продаје уклопљено је у план о одржавању земљишта. Држава ће откупљивати земљиште и остављати га под угаром. Они фармери који и сами то учине са својим земљиштем или пређу на неку другу културу добиће премију.
Велико је питање хоће ли се под законом остварити намера с којом је донесен. Мако је пронзводња контингентирана, санкције прекорачења започињу тек после жетве, према стању тржишта. Стварно, само је тржиште под контролом. Место силе, која би гарантовала контингентирање производње, дају се премије оном ко га поштује. Одређивање контингената продаје врши се на демократској основи, јер фармери треба да пристану на њих. То је супротно него у тоталитарним државама. Поступак је тром чим се мора вршити гласање. Пошто производња стварно није контролисана извођење закона зависи од спекула-
> ције фармера, да ли да обради већу површину, за случај
неродице, или да се задовољи премијом и остави земљу под угаром. Па ако обради само додељену површину плодна година и интензитет производње могу да даду жетву тољико обилну да ће држава морати да пружи огромна средства из којих ће се добијатн зајмови на вишкове жетве и подржавати цене. Изгледа да ће закон бити ефикасан само уколнко држава буде откупљивала земљиште и остављала га под угаром. Рузвелт је од свог доласка на власт вршио покушај на више начина да ограничи производњу. Међу тим покушајима ово је најграндиознији, на који су се власти одлучиле после обновљене кризе памука прошле године.
ОБАВЕШТАЈНА СЛУХ
POLJOPRIVREDA
— Између произвођача шећерне репе и фабрике шећера у ЧСР постигнут је споразум да цена репи буде у овој години 12,40 кч за. 1 кв. и да се смањи површина засејаног земљишта за 10% према прошлогодишњој која је износила 167.000 ха.
— Британска Индија је данас највећи потрошач шећера захваљујући царинској заштити заведеној 1981, која износи 9,1 Рп за 1%. Површина засејана шећерном трском повећала се је од 1981 за Уа и износила је 1937/88 год. 3,82 мил. акра. Шећерана има сада 136 према 25 у 1926/27, н оне су израдиле 147 мил. т. белог и 1,88 мил. т. сировог шећера. Годишња потрошња шећера по глави износила је 1936/37 20,4 кг. према 13,1 кг. 1926/27. У индустрији шећеpa, Koja je после текстилне највећа, запослено је преко 100.000 радника. У јулу 1987 створен је „Индијски шећерви синдикат“ у циљу регулисања продаје.
4 Аустријско министарство пољопривреде н шума да би задржало бежање сељака са земље, одредило је помоћ за градњу и поправак сељачких кућа, која се креће до 4.500 шилинга. До сада је само Салцбургу подељено 90 оваквих помоћи.
— Приходи мађарске пољопривреде износили су у 1936/37 950 мил. пенга према 674 у 1985/36 тј. за 409 више. Волумен индустријске производње је порастао у другој четврти 1937 за 10%5, у трећој за 89) и у четвртој за 5% према одговарајућим периодима 1936. Али док је пораст
у индустрији средстава за производњу сталан, у инндустрији средстава за потрошњу производња је након пораста у другој четврти 1987 за 83 и у трећој за 3% опала, у четвртој за 77. Број запослених радника у индустрији концем 1937 био је 349.000. или за 25.000 више него концем
1936.
INDUSTRIJA
— U Rumuniji je osnovano društvo za eksploataciju zlata »Cohcordia aurifera«, čije koncesiono područje obuhvata 75.000 ha. Dosadašnja istraživania pokazala su da iedna t. sadrži 188,8 gr. zlata i 66,6 gr. srebra.
— У Румунији је декретом од 13 Ш о. г. измењен
рударски закон у том правцу да се експлоатација државних терена може вршити само на основу јавних лицитација, концесију даје министарски савет, алн у извесним случајевима могу се дати и путем директног уговора. - — Аутаркијски програм Италије предвиђа да 1940 г. производња треба да буде 4 мил. бензина 500.000 т., електричне струје 18 милијарди кв. челика и гвожђа 2,5 мил, целулозе 1,4 мил. т, вештачке свиле 750.000 кг. :
— Пошто међународно тржиште папира показује знакове несигурности, скандинавски произвођачи одлучили су да ограниче производњу и то папира за кесице за 10%, пергамент и уљаног папира за 15%, а новоосновани картел Скантулфит за 25% у својим предузећима.
— Индустрија мотора ад. Раковица одлучила је да повнси акционарски капитал од 15 на 30 мил. дин.