Narodno blagostanje

9, април 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страва 235

"Влада" има право да откаже све облигације ове транше нли један део "по истеку 5 година. Камата се рачуна од 1 апризуа: а. -т 950 мил РМ већ је уписано, за остатак. ће се отворити упис од 19 априла до А маја о. г.по курсу од 9837/49/5. Уплате ће се вршити у оброцима и то први од 40% 13 маја: и 3'no 20% 27 маја, 10: и. 94 јуна. Облигације су путиларно сигурне, могу се ломбардирати код ПА СВанк- BR унети Х књигу дугова 1

'NOVČARSTVO — Jugoslovenska udružena Daka d. d. та еуае од

СВЕ aprila o. EZ. poveriocima po starim računima 14% njiho-

vih potraživania na dan 31 десетђга 1937 8

~ —_ Po autentičnom tumačenju Мама finansija пр дистоуе поусапћ zavoda pod zaštitom padaju i parnični i "Izvršni. troškovi od 19 aprila 1932 g. do podnesene. prijave za. zaštitu. Zaštićene banke mogu isto: po tumačeniu Min. trg. i. industrije da prebiiaju potraživania starih poverilaca sa njihovim starim. ulozima ma štednju.

: — Ministarstvo finansila osnovalo. je fond. za suzbi"janje deviznih zloupotreba u Кој će ući kazne za devizne ·krivice. :Kond će biti kod Narodne banke, a rukovaće njime Љапкагзко- valutni otsek.

s — Ljubljanska mestna hranilnica se odrekla zaštite i.isplaćivaće sve stare uloge bez ikakvog ograničenia. Sada ona raspolaže sa 57 mil. gotovine, a ulozi su koncem marta :iznosili , 1305. mil... din.

_—. lipeMa извештају Италијанске оке на главној екупштини новчани оптицај 3! ХИ 1937 износио. је 17. 468 Мил. M. према 16.525 мил. 1936. - Златна подлога. била 16 4928 „мил. л. Банка је била јако ангажована у давању предујмова. за државни конверзиони зајам којн су концем 1937 досегли суму од 1552 мил. лира. До 20 децембра 1937 примила је меница за финансирање житарских послова у вредности од 943 мил, л.

- __ Савез швајцарских кантоналних банака ставиће У промет путничке чекове који ће странцима и домаћим путзицима служити као платежно средство и олакшати путовања. Добиваће се у земљи код банака и путничких уреда = у иноземству код важнијих банака и путничких агентура.

— Četiri velike 5уајсагзке banke (Schweizerischer Bankverein, Sehweizerische Creditanstalt, Schweizerische Bankgesellschaft i Eidgendssische Bank) u svojim izveštajima na оф пут skupštinama ističu postojanje obilnosti kapitala, za koji nema plasmana u zemlji nego će se morati izvoziti u inostranstvo. Ona potiče otuda što su ·se švajcarski kapitali uloženi ranije u inostranstvu zbog nesigurne političke situacije i raznih smetnja u kreditnim i valutnim odnosima vratili u zemlju. Kamatna. stopa je jako Dala i za hipotekharne zaimove iznosi d!//o.

-— Austrijsko bankarstvo stoji pred velikim promenama. Crčditanstalt koji kontroliše veliki deo austriiske privrede i код. је. usled sanacije došao pod jaki upliv države, došao je u središte interesa, pošto se сомот. а, njegovoj reprivatiziciji. Zbog oskudice kapitala u Austriji Ona se ne može izvršiti, :dok nemačko novčano tržište ne bude otvoreno za Austriju. “Velike nemačke banke nameravaju da otvore svoje filijale и: Austriji, tako Drezdner Bank već drži potpuno u svojim rukama kapital Meversbank-a u Beču. |

— U Ankari je otvorena nova berza za devize i vrednosne papire, stara u Istambolu je zatvorena. · = Метаска ministar privrede zabranio ie uvoz u. Raih А banknota i metalnog novca.

SAOBRAĆAJ

== 04. 1 ара :0. i МЕ рај је па snagu: Боа la “larifa: za. izVoz- „bauksita. u. Метаски. „Povlašćeni

vozarinski stavovi važe godinu dana za prevoz u otvorenim kolima i пајтапје godišnje količine od 100.000 tona.

'KONJUNKTURA ПА ПА

— Америчка. привреда почела је „да се опоравља. од депресије у коју је запала крајем 1937, али још нема знакова пролећног полета који би одговарао сезонским про менама. циклуса. Челична индустрија у току марта. сваке

недеље повећавала је проценат искоришћеног капацитета, тако да се он од кајниже тачке. почетком јануара, до. кра:

ја марта попео са 19,2% на 33, 796. Међутим, ситуација, у ауто-индустрији и трговини на мало лошија је. Нагло У

се смањили и депозити код банака. Ови cy били достигла

најнижу тачку у фебруару 1933, са 22,4 милијарде, у сет тембру 1984, пред опорављање привреде попели су се на 24 милијарде, крајем i износили су 96,3, крајем 1936 9. 45,8, крајем 1937 г. 39,1, у јануару 1938 r. 39, a у фебруару пали су на 25,5 O У фебруару 1928 износили су 54 милнјарде. |

— Развој наше привреде за прва два месеца. 01

по извештају Народне банке, показује промене углавном

све сезонског карактера. Државни приходи после децемOpa пали су као и увек, и то највише непосредни порези (247 мил. У децембру 1987 на 162 У јануару 1938), док. Је код посредних пореза, монопола и државне привреде пад много блажи. Промет ефеката на берзи расте, а девиза и валута пао је у фебруару на 9241 милион према 347 ти јануару. Цене су стабилне и то за све артикле, на велико И на мало. Обим спољне трговине пао је нагло као и сваке године у јануару, али ове године јаче него прошлих. Извоз је са 616 мил. у децембру пао на 357 мил. у јануару; 1 увоз са 477 на 371. У фебруару већ је почело опорављање, опет сезонска појава ин то извоз на 394 мил. а увоз на. 431 мил. Број утоварених вагона сезонски пада од новембра, и износио је у јануару 117 хиљ. према 134 хиљ. у децембру а у фебруару попео се на 193 хиљ, за 15 хиљ. више него у фебруару 1937. Индекс рударске производње пао је са 1382 у децембру на 139,7 у фебруару, док је прошле године у том периоду пад био оштрији (1342 и 1148). Индекс топионичке индустрије пао је са 1854 у децембру. на 143,3 са 38,1 поена, према 22 поена прошле године, . —- У Немачкој у фебруару 0. T. пријављено је радним уредима 795.000 упражњених места, што са остатком з јануара чинн 1 милкон расположивих места. Ha: 100. тра жења рада дошло је у фебруару 59 упражњених: ме према. 35 у истом месецу 1937. Потражња пољопривреде за радном снагом задовољена је само делимично, Број непопуњених места у њој концем фебруара порастао je A 87.000 на 107.000. Укупан број оних који су тражили и добили посао у фебруару износио је 1:27 мил. према Тр Мид. у јануару. |

IZ POSLOVNOG SVETA

Trgovački registar:

р. d. domaće tvornice ргедерја i tkanja рака, Ри garesa, upis promene čl. 4 „društvenih pravila. — Ugrovača rudarsko. d... d. u Zagrebu, 'upis firme sa glavnicom .-od. 1 mil. din. i članova upravnog odbora 2.'2.: d-ra Nike Andriiaševića, Arnolda Bloha, inž. Dušana Glišića, inž. Petra. .Me: štrovića, d-ra Alfreda Majera, га Julija Vebera i d-ra. Ru: dolfa Cistlera. — Opća štediona :d. d.. Varaždin, upis čtana upravnog odbora g. d-ra Kalafatića Velimira. — Prerada::papirnate robe d. d. u Zagrebu, upis članova upravnog odbora ge. g,: inž. Hansa Frankla i Henrika Jana. — Građevinsko a.:d. »Granad« u Beogradu, upis firme i članova upravnog: .odbora g. g.: inž. Lazara.D. Kostića, inž. Aleksandra. Jurišićd,