Narodno blagostanje

_S,amur19%, НАРОДНО РИРОСТАНЕ 0

из уредништва

Како је дошло до полета на нашем ефектном тржишту

- Држава је позајмила са унутрашњег тржишта капитала 9.6 милијарди динара. Међутим, кад год се поставило питање могућности. једног. унутра-

шњет зајма, увек је одговор био негативан. Шта

више, обадва зајма; реализирана путем регуларних емисија, претрпела су“ фијаско. 7% Инвестициони за-

јам од 1922 год. уплаћен је, али на начин који је.

добро познат. Због тога је његов курс после уплате

почео да пада и силазио до 70. То исто важи и за. | другу операцију: емисиј у акција Аграрне. банке, ко-

ја је такође остварена, али на начин који је њен курс доцније срозао на 240.

Како се објашњава та“ противречност између опште важећег гледишта, да је зајам на унутрашњем тржишту био“ "немогућ“и да је држава за непуних 20 година позајмила на њему 9.6 милијарди динара Кадгод се говорило о унутрашњем зајму,

„увек се мислило на каматну стопу, која ни у ком слу-

чају не би могла бити већа од 8%. Веће укамаћење

одбацивано је без дискусије као недостојно, државе. Међутим, као што је. познато, "највећи део унутра-

шњих државних зајмова дошао је на тржиште капитала нерегуларним емисијама, Облигације су да-

ване бесплатно. титуларима, а ови су их постепено.

банали на тржиште по ценама, које су омогућавале укамаћење далеко над Сстипулираном каматном сто-

пом. То важи за гро наших зајмова: Ренту ратне.

штете, 4% Аграрце, једне-и друге, Беглуке,. Далматинце итд. Сви су они продавани по цени која омогућава укамаћење од 15 до: 25%. А ништа мање није

- било укамаћење ни оних „двеју. емисија, које смо -го-

pe поменули,. кад су односни папири из руку оних

који -су их уплатити почели да 1 e Ha TDX)KHIITEC

капитала.

Из овог излази лог ично · закључак, да наше тр-

жиште није примало државне облигације, тако оне нису имале укамаћење од најмање 12%. Другим речима, само високо укамаћење омогућило је да се апсарбују износи државних облигација за које се пр“ разматрању а приори држало да се не. JMOTy прбат лизирати.

Ако, међутим, погледамо курсеве државних хартија од вредности данас, констатоваћемо да се

гро њих укамаћује између и 8,4%., То значи да“. „шту може доћи и од јан „гог тржишта; услед извесних: етруктурелних проме- ;

капиталист, који није хтео“ да "купује државне_ хартије са каматом испод 12, сада се задовољава каматом од 5,5—8,4. Како да се ПОЕН, ова противурен BO =- ~

"Ради бдговора на ово- питање. потребно је да предизирамо извор капитала, који није хтео да приХвати те облигације без зеленашког укамаћења.

_ Капитал који је прихватио облигације нерегуларних емисија и оних које су долазиле на тржиште капитала из приватних руку, није био рентни капитал, већ пословни, извађен из посла ради пласирања у хартије од вредности. Ниски курсеви наших државних папира били су неодољиви мамац за ка-

питал. код нас, који дотле није уопште знао за ефек-. тно" тржиште: "Дебела књига “би се могла да напише. о: историји нашег ефектног тржишта и његовом.

"утицају на нашу привредну и социјалну структуву

"пореметила равнотежа између пануде и тражње и пи

ефектно тржиште. . Због. тога није ни потребно да“

· код. нас, за шта, уосталом, немамо никаквих 'пода- |

Ти ниски курсеви наших државних Daba створи чи-су мноштво богаташа и врло много рентијера од. људи, који нису мислили да то постану.

Пословни капит гал je. и нехотице допринео HO крету курсева на више и Be) HHKHM делом се повукао: пошто је јаче Или слабије искористио даљу. MOJ Бај: за коју он нема „никаквих. засл југа. ~ ;

Остаје дакле отворено питање о узроцима Xx; се последњих година. . |

Логички. закључак био GH, да држава може да“ зајми по каматној стопи коју. имају постојећи папи ри. У границама у којима је тражња већа од пону-: де, то је ван сваке сумње. Другим речима док Год | понуда облигација новог зајма не пређе тражњу: дотле могу да се пласирају по курсевима папири |

истог типа. ; 5

· Тако гласи чисто теоријски одговор. Практично се ствар јако комплицир Долази пре свега у“ обзир рачун вероватноће, -ко прави сваки капита»“ лист за себе. А кад би капиталист! налазио да би по-' нуда у будућности премашила тражњу, Гонда би се“

LU

појавили на тржишту стари папири, због чега би се:

пустили курсеви, а то је код нас био случај. Поз следњег месеца. Огромна је била навала. | i - Тебријски одговор "еласи: курсеви су сковили) због тога, што се променио однос између понуде #: тражње у корист последње.- То значи да се у последње време појавила довољна тражња не само за) цео износ нових емисија, већ и преко тога и да | тако дошло до знатног скакања курсева свију обли“ гација без обзира на-порекло и на начин доласка на. ефектно тржиште, Али се из: тоне може да изводи ! даљи закључак да је у последње време код нас убр-. зано формирање новог капитацја, јер ново формиран капитал има у аграрној земљи, на почетку индустри-: ализације и комерциализације, толико много пласмана, да је могућно да од њега -ништа не остане за |

се мучимо са питањем формирања нових капитала!

Taka: Интензифицирање: "тражње на. ефектном тржи- . прилива капитала са дру- ·

на у сектору капитала па и новчаног тржишта, на-: ше народне привреде. | "То је случај код нас. Оснажење нашег гефект= 7 ног тржишта дошло је као последица i шње кризе нашег приватног банкарства. Ма како да“ је противречно ово тврђење на први погледу обзи- | ром на чињеницу да су наше банке за време кризе распродале свој портфељ државних хартија као. Haj" || ликвиднији пласман, ипак је оно тачно. о Банке су управљачи народном штедњом. Ни- | где у свету није то толико случај као код нас, услед | отсуства осталих врсти ефеката, нарочито приват- | но-правних, као што су заложнице хипотекарних банки и индустријске облигације. Нигде се није Ha-*