Narodno blagostanje

. Страна 228

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ____

позита и улошка на штедњу као код нас, услед једностраног развића нашег банкарства. Банкарска криза је у ствари неповерење штедње према банкама. Она је у прво доба била генерална, али се доцније ограничила на приватно банкарстве. Управо после двогодишњег апстинирања према банкама уопште, штедња је најзад почела да се враћа свом првобитном пласману, уложној књижици и то искључиво код јавно-правних, а несразмерно више код државних депозитних установа. То најбоље показују доње бројке кретања депозита код државне хипотекарне банке и Поштанске штедионице (у милионима динара):

| Јануар 1935: 1787; јануар 1936: 2020; 1957: 2221. јануар 1938: 2710.

__ Ове су две банке у својим статутима и по природи посла упућене у великој мери на државне хартије од вредности. Поштанска штедионица истиче стално у својим годишњим извештајима да на основу искуства нема за њу бољег пласмана од државних кредитних инструмената.

- Од средине 1932 год. ове су две депозитне установе дошле на ефектно тржиште. Прве две и по године Поштанска штедионица, а после тога до данас. Државна хипотекарна банка. Њихова тражња је дејствовала повољно на берзу материјално и. морално. Прво је врло јасно: допунска снажна тражња. Друго је мало компликованије, јер је многоструко, али се нарочито истичу два дејства: прво подизањем курсева и друго психолошки. Систематско скакање курсева, захваљујући њиховој тражњи, привлачило је све више пажњу капитала са разних сектора и он је, после краћег или дужег устезања, почео да струји ефектном тржишту. Нема те речи· тости којом би се могла послужити пропаганда за предобијање капитала за државне ефекте, која би имала толико дејство, колико је имао систематски скек курсева државних хартија за 6 година. С друге стране сазнање да ове две установе пласирају један део својих капитала у ефекте _ као редован посао и да ће њихова тражња стално бити на тржишту, да-

јануар

вало је храбрости И најплашљивијим да ускачу у др- |

жавне папире, Тако је дакле њихова тражња повукла за собом и приватну, а обе заједно имале су за последицу систематски скок курсева који траје до данашњег дана.

Ево како се може расветлити привидна противречност између високе каматне стопе коју је некада тражио капитал и оне коју капитал сад тражи, односно којом се задовољава.

При томе треба имати још нешто у виду. Ми, смо више пута истакли да је невероватно мала квота новоформираног капитала код нас која иде на ефектно тржиште. Али постоји један део капитала који мора да идеу ефекте. Највећи део новоформираног капитала иде у посао. То је пословни капитал. Рентовним кадиталом се назива онај који не иде у посао већ тражи ренту. Пласмана за рентовни капитал има више: непокретност, улошци код банака. и-хар-. тије од вредности. Не може сваки капиталист произвољно да бира. То зависи од „разних субјективних околности сопственика, од износа његовог капитала. итд. Има капитала који је упућен на тржиште ефе-_ ката. Он нема избора, па следствено мора да прими. каматну стопу која је на тржишту. Према томе чи-_ сто рентовни капитал код нас, који постепено расте · (иако је још увек врло малог обима) мора да ак-. цептира каматну стопу која резултира из односа понуде и тражње на нашој берзи. И како главни део. тражње долази од стране јавних депозитних установа, то је курс који је тако формиран, наметнут и рентовном капиталу. Он, уосталом, не може бити незадовољан садашњим стањем курсева. У толико мање што ми имамо врло мало чистих рентијера, много мање него што имамо рентовног капитала. Због тога највећи део мањих уштеда код нас циља у главном пре свега на сигурност првог реда, тек на другом месту интересује се за укамаћење. Тако се например објашњава колосалан успех Ренте рат-= не штете, Она је растурена у огроман број руку, од којих велики део нити зна колико је укамаћење нити колики је курс. Оно што он зна то је, колико ју је платио и колика јој је номинална вредност. Таквих инвестора има. у свим земљама. Њих ће бити на ефектном тржишту још дуго; они: су најбољи међу _најбољима и по њима би каматна стопа могла да буде код државних a стално DT ниска.

Казали смо да се и приватан капитал све више појављује на нашем ефектном тржишту. Али недовољно. Кад се помисли да нема пласмана за ренто- | ван капитал који би био тако повољан, као што је био „онај у државне хартије од вредности (нормално за пет година удвостручен капитал, а код неких и за три године), онда се намеће питање зашто се капитал у тако ограниченом обиму појављује Ha HOB-" чаном тржишту.

О томе у другом чланку.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Pripojeniem Austrije Nemačkoi za nas je stvoren nov trgovinsko-politički problem koji će uskoro biti predmet raspravjania međudržavnog jugoslovensko-nemačkog privrednog odbora. U prošloj godini naša trgovina s ovim dvema zemljama izgledala ie ovako:

Pred revizijom trgovinskopolitičkih odnosa sa Nema-

.čkom posle tzv. anšlusa ННВ Onaanessi

Izvoz Uvoz Trgov. bilans mil. din. ?/• ukupnog mil. din. ?/. ukupnog STI izvoza | __UVOZA Nemačka 1.361;3 21,7 1.694,4 - . 32,4 = 888,1. Austrija 848,0 18,5 538,4 10,3 + 309,6

Kao što se vidi, od pre dve godine od kada ie volamen međusobne razmene dobara regulisan poslednjim sporazumom o platnom prometu naša trgovina sa Nemačkom je pasivna. Pasivni saldo međusobne trgovine od oko 300 mil. din. utvrđen je kao stalni činilac da bi se mogao izbalansirati stami promet, pošto se roba uvezena iz Nemačke plaća зе токи од 3—6 тезеса, а često godinu dana i više (mašinski uređaji, poljoprivredne mašine itd. ), dok зе naš izvoz u Nemačku plaća najvećim delom odmah. Usled ove razlike u plat-. nim. rokovima, dok razmena. “dobara. nije regulisana na заdašnji način, mi smo: prema Nemaščkoij pod režimom kliringa, · bili aktivni, i platni promet nikako nije mogao da funkcioniše ·