Narodno blagostanje

Se,

__„блашрил 19388 | Ir

-_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __-

-- - „Страна 243“

D-r Gojko Grdić

Knapifanlizem 1 адгагпа Harizma | ч Неуајзкој | |

U našoi privrednoj literaturi poslednjih godina, specijalno u пјепот hrvatskom delu, pojavilo se niz publikacija, koje kritikuju kapitalizam -pripisujući mu negativno dejstvo po seliačku privredu. To su agrarni kritičari kapitalizma nasuprot marksističkim koji to čine sa gledišta položaja radnika. Iskustvo je dosad pokazalo, da su samo marksisti uspeli da iz svoje kritike kapitalizma stvore švoj sistem kao suprotnost OVOme. Agrarni kritičari su se rasplinuli u neodređene primedbe kapitalizmu ne uspevajući da iz toga izvuku

' traine vrednosti. Zato je kritika agraraca redovno završavala ili napuštanjem iste ili teranjem vode na marksistički mlin. Ova druga mogućnost opasnost je i naših agrarnih kritičara kapitalizma, koji nalaze sve više pristalica u krilu g. d-r Mačekovog hrvatskog seliačkog pokreta. Mi verujemo da je g. d-r Maček poslednji koji bi se radovao takvom obrtu stvari. U ovom napisu mi sa svoje strane ispitujemo argumente jednog od 5.

ћи OKEJ

U nizu članaka g. Rudolf Bićanić bavi se »agrarnom krizom od 1873—1895 i njezinim uticajem na

· ekonomsku i socijalnu strukturu Hrvatske« (»Ekono-

mist« br. 3, 4, 5'i 10 god. 1937). Svetska agrarna kri-

za od 1873, izazvana ogromnim napretkom ц зимохет·nom (železnice) i pomorskom (parobrodarstvo)· sa-

obraćaju i promenama uslova pod kojima su se obra-

zovale cene na Svefskom tržištu prouzrokovanim ovim

napretkom, imala je, po njemu, uticaja i ma hrvatsku

privredu. Cene poljoprivrednih proizvoda,

·periodu 1873—1895 na svetskom +ržištu pokazivale

„Cena hrvatskoj pšenici iznosila je posle 22-godišnjeg

stalan pad imale su i u Hrvafškoj paralelan razvoj.

padanja samo trećinu prethodne. To je bio znak da је

svetska agrarna kriza obuhvatila i Hrvatsku. Da je svetska kriza mogla imati velikog uticaja i na hrvatsku pri-

·Vredu i pored toga što je ova još bila u naturalnom sta-

nju, daleko od novčane privrede, pisac navodi pre sve-

„да dva razloga: »S jedne strane bilo je mnogo velepo-

seda, koji su prodavali srazmerno daleko veći deo

„svoje proizvodnje, nego li danas-seljaci. S druge stra-

ne, upravo zato, Što Su bili nerazvijeni novčani odnosi,

:bila je granična vrednost novca (?!) mnogo veća. Ljudi

su do njega teško dolazili i s više žrtava«. Ali sem ovih tržišnih razloga postoje i drugi: ukoliko bi se seljak zbog pada cena njegovih proizvoda povukao u svoju naturalnu privredu, to mu ne dozvoljava »ekonomski

aparat toga vremena, koji je udešen na to, da seljaka

·sile, koje su izvršile prodor kapitalizma u Hrvatsku«;

prisili da prodaje svoje proizvode«. To čine »vanjske

u njih pisac ubraja: birokratsko-kapitalističku državu, zatim železnice i strance (osobito strani kapital). Kriza је dakle na Hrvatsku imala punog uticaja.

Promene koje je ona izazvala u toku 22 godine pisac

_ ispituje prema privrednim sektorima: kolonijalno-kapi·talističkom, građanskom i agrarnom sektoru.

U prvi Sektor on ubraja »one grane narodnog gospodarstva,

„koje se bave eksploatacijom privrednog bogatsiva; u

prvom redu seča šuma i eksploatacija rudnika«. (str. 151). Građanski sektor, pak, obuhvata »onaj deo eko-

"попије, koji se pretežno bavi proizvodnjom odn. trgo„vanjem za podmirenje potreba stanovništva zemlje...

Ovamo spadaju trgovci, obrtnici i zametci domaće ро-

trošne industrije. Sem toga: činovništvo, vojska, slo-

bodna zvanja, radništvo, nadničari i kućna posluga. (str. 153). Dakle uglavnom gradsko stanovništvo, Ag-

Које зи ц'

Mačekovih sledbenika. Možda će on mnogima otvoriti oči da za vremena uvide:Heopravdanost ovakvih kritika. | | па ia CNS SIT |

Ur. -

rarni sektor sačinjava seljaštvo. Razvoj ova tri sektora u doba krize pisac ovako označuje: »Dok su se uprkos krize kapitalistički oblici ekonomije širili, a građanski

šta više napredovao, agrarni |e sektor bio pogođem, · Oba su ova procesa u uzročnoj vezi, jer sa promene au

kapitalističkom i gčrađanskom delu ekonomije upravo zato i moguće bile, što su nastapili procesi rušenja starih oblika naročite seljačke eRonomske organizacije: Razorne snage kapitalizma očitovale su se putem čžišta«. (str. 156). Ovaj razvoj dakle pisac pripisuje samom kapitalizmu. Ovo svojstvo kapitalizma, istina, dolazi do izražaja prvenstveno n vreme kriza. »U doba ekonomskog poleta; prodor kapitalističkih obs=

lika ekonomije nema još ohako nepovoljnog dejstva,

nego зе зтата парге Кот«. {Str. 156). Pisac misli da »ciklički karakter kapitalističkog ritma« (!) jače deluje na strukturu nerazvijene privrede, jer »što je manji deo seljačke ekonomije otvoren tržištu, to seljak teže dolazi do gotovog novca«, i ako mora podmirivati najpreče životne potrebe ili činiti takve izdatke, na koje primo: rava sila državne vlasti. »Na'taj način dolazi ne samo do nesuglasja između .prirodnih uvjeta proizvodnje i

ritma kapitalističke cirkulacije... neoo i do napetosti s

jedne strane između vrlo varijabilnih cena agrarnih proizvoda, i s druge strane manje varijabilnih cena onč robe, koju poljoprivrednici kupuju, pa sve do posvema neelastičnih izdataka (porez, dug), koji čine procentualno najveći deo novčanih izdataka u пегагу епој novčanoj ekonomiji«. (str. 157). |

U nizu statističkih podataka pisac kazuje uticaj krize na povećanje broja promena vlasništva seljačkili imanja, propadanje vlastelinstva, deobu kućnih zadru ga i povećanje mobilnosti stanovništva, pa konstatuje sledeće promene na izlasku krize: 1. obrađena površina znatno je proširena na račun ugara; 2. zemlja se počela dublje orati i cnojiti te bolje obrađivati; 3. počelo s&

prelaziti na proizvodnju žitarica za tržište; 4. i prela?

na intenzivno stočarstvo počeo je da uzima maha. =:

· NEKOLIKO METODOLOŠKIH I TEORETSKIH ZAMERKI ~

Sudeći po naslovu članka i razrađivanju njegove osnove, Disac je sebi stavio u zadatak da ispita evropsku agrarnu krizu od 1873—05 i njen uticaj na eko-

'nomsku i socijalnu strukturu Hrvatske. Ovako- formu-

lisan zadatak ima nekoliko metodoloških nedostataka. Pre svega agrarna kriza izazvana prvenstveno dola-