Narodno blagostanje
Страва 246
privreda bila jie pogođena agrarnom krizom 1873—95,
ali ni izdaleka toliko, kako to prikazuje g. Bićanić. Taj, udar, prema tome, nije mogao imati za posledicu one. promene u celokupnoj hrvatskoj privredi, kako on буг.
Uzrok tih promena moramo tražiti na drugoj strani.
PRODIRANJE NOVČANE PRIVREDE I STRUKTURNE PRO. | MENE PRIVREDE U HRVATSKOJ
_.. Novčana privreda počela je prodirati na hrvatsko.
selo posle jelačićeve' agratne reforme 1848 g., dakle i pre. agrarne krize osamdesetih godina. Samom krizom
ovo. prodiranje ubrzalo se utoliko u koliko je seljak mo-
rao doneti na tržište veći deo svojih proizvoda, da bi
pokrio svoje. potrebe u gotovom novcu, koje su proizlazile: prvenstveno iz obaveza plaćanja poreza. Ali glavni.
poticaj dolazio.je s druge strane. Dok je Zapadnu Evropu pritiskala industrijska kriza, francusko-pruski rat, kome je sledilo Ujedinjenje Nemačke, dao je nemačkoj
privredi, a s. tim i privredi Srednje Evrope, maha 22.
ubrzani napredak. Uticaj koji je kapitalistički sve moćniја nemačka privreda vršila na ostale zemlje Srednje Evrope gurao je i Hrvatsku sve više ka modernom naсви privređivanja. Tome treba dodati i razvoj saobračaja u Evropi, koji ie u to vreme postigao vidne uspehe i, nasuprot с. Bičanićevu tvrđenju da je on izazvao agrarnu krizu, pridoneo ubrzanju prodiranja novčane privrede u zaostalim odn. obrazovanju kapitalizma u naprednijim privredama. ~
__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ
_____ Bp 16
Tako je i Hrvatsku zapljiusnuo val novčane pri vrede. To bi se dogodilo, i ako možda u nešto manjoj : meri, i da nije bilo agrarne krize. Taj proces dolazio le. do izraza u sve većem orijentisanju seljačke. proizvodnje. prema tržištu i sve većim služenjem novcem za pokri=vanje svojih potreba. Taj proces, iako se: postepeno · ražvijao, značio je za seljaka preorijentaciju u celokup- · nom. njegovom fradicionalnom radu. Za nevičnoOg 5е-'
ljaka ova preorjentacija u početku je skopčana s mnogo teškoća, koje najvećim delom proizlaze iz nepoznava
nja novog načina privređivanja. Zato mu. ona često. izgleda nametnuta od »vanjskih sila«. To je опо рте--· lazno stanje dobro poznato seljacima svih modernih zemalja. Ono mnoge od njih pokosi, bilo kao žrtve ze-”
lenaša, fih prvih seoskih bankara, bilo kao žrtve nepoznavanja vrednosti imanja i novca. Ovo agrarni kriti-
čari kapitalizma nazivaju njegovim razornim dejstvom... Ono je u hrvatskoj poljoprivredi stvarno imalo za розје- .. dicu one velike promene u posedovnim odnosima, pro-~
padanje vlastelinstava, deobu kućnih zadruga ! ротега- ·
nje stanovništva iz sela u grad. Ali se završilo onim
izvanredno povoljnim rezultatima, koje g. Bićanić sam,
о navodi i ako oni ne stoje u skladu sa onim što je pre
toga rekao. Ti su: proširenje obrađenih površina na ra– čun ugara, proizvodnja žitarica za tržište, bolja obrada zemljišta i uvođenje intenzivnog stočarstva. Zar ovi
rezultati ne govore najbolje o neopravdanosti Bićani-
ćeve kritike namenjene kapitalizmu a stvarno upućene novčanoj privredi. :
Somare ape 7 обруару месецу државни приходи донели су 8810 мил. дин. или 3,1%/, мање но што је (буџетом предвиђено, а | 5,4%/ pBHIHIe него у Истом месецу 1937 године. По главним групама приходи су се овако кретали: |
Извршење државног. бу. мета у фебруару
Предвиђено .Остварено +или—%
| | У Мил. дин. Непосредни порези. 206,5 238,0 15,2 Пбередни порези | 9837,0 248,1 + 4.6 Монополи 165,1 . 144,4 —12,5 Државна привреда .288,4 944,38 —15,3 ОД тога: | . _ Железнице :..170,4- 149,4 —12,3 Поште | : 44,1 35,3 —90,0 Шуме :.9,8 6,9 28,8 ~ Рудници 24,0 28,6 +19,1
Као: што се види, у фебруару месецу, према предвиђању, осетно су подбацили' приходи од државне привреде а монопола, : : %
2 Расходи у фебруару месецу били су 8219 мил. дин..
илв. 9,6 мање од суме буџетом предвиђене. Од овога на личне расходе утрошено је 4286 мил. дин. или 59,19. За материјалне расходе било је предвиђено 485,1, а утрошено је -398,2- мил; дин. или 1996 мање. Знатно смањене расхода омогућило је да се и фебруар месец заврши са једним малим вишком прхода» од: 59: мил. дин: + у
· „; За период април—фебруар тј. 3а' 11 месеци текуће |
буџетске године: приходи су били 10.6562 мил. дин. или 5,59/о: преко: предвиђене суме: односно 13,5% више него у
пстом. периоду буџетске 1986.37 године: "Резултати важни- ~
јих група прихода у овоме периоду, изгледају овако (У
МИЛ. дин.):
Предвиђено Остварено + или |
Непосредни порези 2,272,4 2.491,5 + 96 Посредни порези 2.607,7 2.867,1 + 99 Монополи 1.816,2 1.907,0 + 5,0 Државна привреда 3.173,9 3.299,2 +- 99 Од тога: | ; 1 Железнице 1.874,5 9.172,2 +15,8 Поште 485,3 451,5 — 50: | Шуме 107,9 86.9 __105, . Рудници 264,9 293,2 106:
Мањи приходи у фебруару месецу нешто мало из-
менили су резултате прихода за 11 месеци, али се још увек показује знатан вишак према предвиђањима. Код не :
посредних пореза преко предвиђене суме повећали су се сви облици, а код посредних највеће повећање показује приход од царина (17,40). Трошарина је дала већи приход ва непуних 7%/, а приход од такса повећао се за 619.
· Код државне привреде вишак се. показује код прихода од
железница и рудника, који су знатно повећали производњу. Расходи у истом периоду били су 9.475,1: мил. дин или 5.30/о мање од суме буџетом предвиђене, односно 10,29 више од извршених расхода у истом периоду буџетске 1936/37' год. Од укупне суме на личне расходе. утрошено је 4.699,2 мил. дин. или непуних 50%" За материјалне ра~
сходе било је предвиђено. 5.336,8, а утрошено је 4.775,0.. мил. дин. односно 10,6%о мање. Према предвиђању „расхо-
ди су повећани код следећих позиција: пензија "13,99, м' |
Honoma 4,80%/ и рудника 40,9%. Код свих осталих позиција -
|