Narodno blagostanje

Страна 266

— Jugoslavenski ministar finansija propisao je Uredbu o uvozu semena šećerne repe kojom se zabranjuje uvoz straтог, dok se. ne potroši ono proizvedeno u našoj zemlji. Do_zvoliće: se uvoz samo onog semena koie služi za oglede i za 'razmnožavanje.

— D-r Stjepan Krasnik pretsednik Trgovinsko-industrijske komore u Zagrebu objavio je članak u uskršnjem broju ·»Hrvatskog dnevnika« u kom je između ostalog izrazio mišljenje, koje je »Narodno blagostanje« već davno zastupalo, :g:u svoje vreme u broju od 19 juna pr. g., i protiv g. d-r Кгазшка, да је одуеја unutrašnja trgovina. I u pogledu uzroka-oživlienja g. d-r Krasnik se sada nalazi na jednoj liniji sa nama, jer ih vidi u povećanju blagostanja seliaka, usled viših cena ı lakšeg plasmana njihovih proizvoda.

: — У Немачкој, према извештају института за проучавање коњунктуре, обрт детаљне трговине повећао се у јануару и фебруару о. г. за 8/5 према 1937. Највећи пораст показују текстилни артикли, док је обрт средстава за исхрану остао непромењен.

TRGOVINSKA POLITIKA — Čehoslovačka je ovih dana zaključila trgovinski ugo-

„vor sa Turskom koji će l. maja o. g. stupiti na snagu a DO kome je proširena lista proizvoda slobodnih za uvoz. Za ostale predviđeni su kontingenti koji su veći od onih iz Tra„nijeg ugovora. -

| — Југословенски министар финансија решио је да "се Правилнику о регулисању промета девизама и валутама од 7-Х-1981 дода још један члан по коме за изречену казну због извршеног валутно-девизног прекршаја одго"вара у првом реду друштво, а уколико оно не би имало имовине одговараће солидарно претседник, чланови управног одбора, директори, прокуристи, чиновници и службеници који су својом радњом помогли да се дело припреми, „локуша или изврши.

'SOCIJALNA POLITIKA

· -. — Ove godine uvodi se u rudarskim područjima Južnog “Uklsa plaćeni odmor radnicima od nedeliu dana. Naiviša Plata za tu nedeliu biće 3 funte muškarcima iznad 21 год, "ed 18—921 god. 2 funte, a ispod 18 god. 1 f. Ukupni efekat iznosiće 300.000 funti.

' — U Francuskoi je narodni poslanik Francois de SaintJust podneo predlog zakona o davanju zajmova za sklapanje 'braka. Iznos zaima trebao bi da bude 5.000 fr.,, a imao bi se vratiti u 100 mesečnih rata po 60 fr. počevši godinu dana iza sklopljenog braka. U seoskim opštinama od 3.000 stanovnika mesečne rate bile bi 30 fr. a vreme isplate .trajalo bi 200 me"seci. Porođaj svakog deteta smanjuje iznos duga za 25%. "Uslovi za zajam jesu: da je muž Francuz po rođenju da sklopi brak u vremenu između 21 i 27 godine i da uzima devojku ne stariju од 27 god., da već ranije nije bio ženjen, da ima "ava građanska i politička prava, da je zdrav i da nema go"dišnji prihod veći od 10.000 fr. Predlog predviđa taksu па пеženje i familije bez dece od 50 do 150 fr. ı prirez na iste "од 2 до 69 па bruto prihod, ako plaćaju porez na prihod, da bi se stvorila sredstva za davanje zajmova.

JAVNE FINANSIJE — Gradsko poglavarstvo Bania luke odlučilo je da zaključi zailam od 15 mil. din. kod Državne hipotekarne banke.

.NOVČARSTVO

ii те Zadnje četvrti 19837 bio je {ak odliv kratkoročnih kapitala iz SAD., tako da su se strana potraživanja kod·banaka smanjila od septembra do decembra sa 2,804 mil. na 1,729, za 575 miliona dolara. Razlog ovom povlačenju bili su šapat o

deyalvaciji dolara i depresija u proizvodnji. Međutim, u do-:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

| Бр. 17

larske hartije od.vrednosti uloženo je.i poslednje četvrti 126 mil. Najveći kupac efekata u SAD bila ie Engleska za 81 mil. dolara, Francuska 5, Holandija 56,83, Švaicarska. 75,1, Latinska Amerika 2,7 mil. Udeo Engleske i Švajcarske velik je zbog posredničke uloge koju vrše.

— U Grčkoj је donesen zakon o kontroli države nad radom zemiljoradničkih zadruga. Centrala zadružnih organizacija »Narodna konfederacija polioprivrednih kooperativa u Grčkoij« stavljena je pod direktnu kontrolu pretsednika уједе. Okružni načehici ovlašteni su da mogu suspendovati odluke zadružnih organa koje smatraju štetnim za državu i zadruge.

— Devet desetina banaka u SAD osiguralo je 1937 uloge do 5.000 dolara kod Deposit Insurance Corporation. Broi osiguranih banaka iznosio je 1937 god. 13.791, suma depozita

47,2 .milijarde dol. naprama 49,3 milijarde 1936, dužnici 16,7.

milijardi naprama 15,9 milijardi 1936.

— Вапксезспат Gebruder Arons u Berlinu, koja je osnovana 1806, odlučila je da obustavi rad. Račune i depozite preuzeće Deutsche Effekten und Wechselbank Berlin.

— Belgijska Narodna banka izveštava da je prestalo begstvo zlata i da se ovih dana vratilo zlata u vrednosfi od 30 mil. fr. Dosada je izveženo zlata 1.700 mil. fr. .

— Pet velikih nemačkih banaka u 1937 imale su vrlo živu poslovnu godinu. Tako Deutsche Bank imala ije obrt od 1283 milijarde RM naprama 112 u 1936, Commerzbank 104 naprema 92, dok je kod Reichskredit-Geselischaft obrt porza-

stao za 15% a kod Dresdener Bank za 19%e naprama 1986.

Berliner Handels-Geselischaft imala je nešto manji obrt. Kredita podelile su Dresdener Bank za 16,4%%, Deutsche Bank za 17,7%• 1 Соттеггхђапк ха 44,9%6 više nego 1936. Prosečna: visina podeljenih kredita iznosila ie kod prve 49.800, kod druge 11.600, i kod treće 21.400. Svih pet banaka pokazuju povećanie kreditora od 5,81 u 1936 na 6,12 miliiardi RM u 1937. Strani ulozi su opali kod svih osim kod Deutsche Bank od 0,67 milijardi RM u 1936 na 0,64 u 1937. Menice su porasle od 1,99 na 2,54 milijardi RM, a državni zapisi opali od 442 na 407 mil. RM. Dužnici su opali od 83,13 na 3,01 milijardi RM. Robni predujmovi pokazuju porast od 256 na 281 mil. RM. Prihodi od kamata poskočili su od 145 na 154. mil. RM. provizije od 148 na 166. -

— Првог априла о. г. целокупна сума улога на штедњу у СУ износила је преко 5 милијарди рубаља, што значи да на сваког од 14 милиона штедиша отпада 317 мил. рубаља т.ј осам пута више него пре 5 година. 4 мил. штедиша јесу радници са улозима од 1/4 милијарде рубаља. У првом тромесечју ог. прилив штедње бно је 500 мил. рубаља, док је у току 1937 био ! милијарду.

— Према годишњем извештају португалске Народне банке привреда 1937 произвела је известан мали полет и поред тога што је жетва била слаба. Од 1931 до 1937 златна и девизна подлога банке порасла је за 1195 мил. ескудоса, а оптицај новчаница за 1158 мил. Улози су порасли за исто време за 33,92%. Каматна стопа краткорочних улога износила је 1,5 до 1,75%, за дугорочне 2,5% до 4%. Дисконтна стопа пала је од 75 у 1931 на 4% 1987. До конца 1937 пала су н последња ограничења у погледу девизног промета тако, да је он сада потпуно слободан.

SAOBRAĆAJ

— Zbog naglog pada pomorskih tarifa engleske brddarske kuće složile su se da obrazuju »pool« da bi tako regulisale ponudu brodova. Od prihoda uplaćivao bi se u zajedničku kasu izvestan procenat, odakle bi se odobravala naknada onima čiji brodovi leže, bilo zato što nije bilo uopšte tražnje, bilo zato jer nisu hteli pristati na premijsku tarifu.

— Sopstvenici autotaksija na godišnjoj skupštini svog udruženja žale se na opadanje posla zbog povećanja broja

Noa