Narodno blagostanje
23, април 1938.
страх код пословних људи и да их тако наведе да појачају своју инвестициону делатност. Таквом плану одговарало би да најпре помоћу зајма код Француске банке и већих поруџбина за наоружање оживи производњу, а у другој етапи, кад то до извесне мере успе, да се онда распише зајам, вероватно уз специјалне повластице, које би имале да привуку француски капитал из иностранства. Карактеристика Блумовог плана била је у том да је најпре хтео да под датим приликама у привреди реши финансијске проблеме, а затим да, упирући се на сређене финансије, помогне производњу. Даладјеов план рачуна на приватну иницијативу и зато у њему има примат опорављање производње, после чега би се поправила и финансијска
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 265
ситуација. Средства да се то постигне јесу инфлација и зајам. Инфлација искључује обзир према тржишту капитала, а зајам, обрнуто, укључује, што значи да и инфлација мора остати у границама које одређује ово тржиште. По тој спремности да води обзира о расположењу капитала и по примату опорављања производње Даладјеов план потсећа на Бонеове. Они нису дали повољан резултат, јер се нису испуниле главне претпоставке: није се опоравила производња и није се вратио одбегли капитал. То су непознате и у садашњем плану. Разлика је у политичком моменту, јер ie Даладје мање везан на парламенат, тако да може више изићи у сусрет капиталу него раније владе, а то је претпоставка да се врати поверење капитала у владу.
ua
ОБАВЕ.
— Broj stočarskih zadruga učlanjenih u Glavnu zemljoradničku stočarsku zadrugu iznosio je u 1937 g. 198 prema 198 i 61 u prethodnim dvema godinama. Zadruge su posvetile pažnju raspodeljivanju plemenitih priplodnih grla zadrugarima. Za pet godina postojanja zadruga stavljeno je па газроloženie zadrugarima 117 bikova i 179 krava uvezenih iz Švajcarske. U zadružne matične knjige upisana su 582 čistokrvna grla, ali se pretpostavlja da broj ovih dostiže 850. Najvažnija grana poslovania zadruga bio je izvoz toke. U 1937 с. izvezeno je 949 vag. svinja u vrednosti od 42,3 mil. din. prema 900 vag. i 41 mil. u prethodnoj godini, 121. vag. volova u vrednosti od 43 mil. prema 176 i 6,4 mil., i 6 vag. konia prema 51. Najviša prosečna cena za svinje postignuta je u Nemačkoj 8,60 prema 9, zatim u Austriji 8,42 prema 8,930 i Čehoslovačkoi 7,59 prema 7,07. Za volove je naiboliu cenu plaćala Švajcarчка 6.70 din. prema 4,52, pa Nemačka 6,42 prema 5,80 i Austrija 5,72 prema 4,81. Zemljoradničke stočarske zadruge plaćale su u 1937 g. za svinje prosečno 7,95 din., dok je prosečna pijačna cena bila 7,45 i 6,13 za volove prema 4,13.
— Pretstavnik naše države na Praškoj konferenciji O hmelju 10 o. m. nije se priključio predlogu o ograničenju zasađenih površina u evropskim zemljama. Mi smo u br. od 5 marta o. g. analizirali situaciju glavnih proizvođačkih zemalja i došli do zaključka, da bi učešće naše zemlje u konvenciji evropskih zemalja o ograničenju proizvodnje bilo štetno po privredne interese zemlje.
— Претставници Немачке, Чехословачке, Француске, Југославије и Пољске на конференцији бироа за хмељ у Прагу одлучили су да се ограничи производња хмеља, и то за Чехословачку, Југославију и Пољску предлаже се
смањење од 30%. То питање имале би коначно да реше
заинтересоване државе на једној конференцији, још пре овогодишње бербе.
INDUSTRIJA
- — U drugoj četvrti 1937 u Engleskoj započeta je izgradnja 368 hili. tona trgovačkih brodova, u poslednjoj 217 hilj., a u prvoj o. g. 173 hili. Svega u gradnji bilo je krajem marta 1,08 mil. tona, krajem decembra 1,12 mil., krajem juna 1937 g. 1,2 mil. Tonaža koja je u gradnji biće uglavnom dovršena do kraja o. g., ali mesto trgovačkih doći će porudžbine ratnih lađa. Udeo Engleske pao je u započetoj tonaži u ma?tu na 28% prema 34" pre godinu dana.
| — Prema izveštaju Deutsche Bau-und Bodenbank 1937 bile su zaposlene i poslednje rezerve radne snage u gradevinarstvu. Ceni se da je na gradnje utrošeno 9—10 milijarđi RM naprama.8'/> do 9 milijardi 1936. Na nadnice je utrošeno око 3 пи агде RM.
ТАЈНА СЛУЖЉА
— Engleska tekstilna industrija, koja se nalazi sada. u krizi prodaje, izgubiće egipatsko tržište, pošto je vlada podigla carine na pamučnu pređu i gotove proizvode, da bi zaštitila domaću industriju.
— Veliki američki koncern čelika Betlhem Steel radio je u prvom tromesečju o. g. sa svega 34,5%/o kapaciteta.
— Prema podacima čeličnog instituta čisti dobitak čelične industrije SAD iznosio ie 1937 232 mil. dolara ili 6,2% od investiranog kapitala naprama 157 mil. dolara ili 4,60%/i u 1936.
— Vereinigte Stahlwerke pokazuju izvesno opadanje proizvodnje u prvom fromesečju O. g. naprama poslednjem prošle godine. Tako izvađeno je 6,84 mil. t uglja prema 6,91, koksa proizvedeno 2,16 mil t naprama 2,17 mil. t., sirovog železa 1,623.803 t. naprama 1,626.653 t, dok se je proizvodnja čelika povećala od 1,765.580 |. па 1,850.391 t.
— Brodogradilišta rade u celom svetu punim kapacitetom. 31. marta o. g. bilo je u celom svetu u gradnji brodova sa 2,89 mil. brutoregistarskih tona prema 92,45 mil. u prošloj godini. Od toga otpada na Englesku 1,09 mil. brt., na Nemačku 370.198, Holandiju 310.667, Japan 303.779 i SAD 172.764, ostalo na druge zemlje.
— Austrijsko Alpinen Montangesellachaft imalo je 1937 obrt od 126,50 mil. šil. t. j. za 51% veći nego 1936. Koncem 1937 bilo je zaposleno kod njega 13.884 lica naprama 9.519 1936.
— Poljska vlada zaključila ie ugovor sa francuskom grupom Socićtć Gćnćrale de Constructions Electr, et Mech. o gradnji velike električne centrale sa kapacitetom od 40.000 kw. koja će snabdevati energijom centralno industrijsko područje. Izrađen je plan o elektrifikaciji zemlje. Pošto nema dovolino kapitala za njegovo izvođenje, nastoji se 2аinteresovati strani kapital. Ugovor sa francuskom grupom | samo početak rada u tom ргауси.
— Batina fabrika u Borovu izgradila je odeljenje za proizvodnju autoguma. To je prva fabrika u Jugoslaviji koja proizvodi autogume.
— Према извештају највећег америчког концерна потрошња бакра 1987 била је тако велика да је прозвод: ња у првој половини једва достизала да је подмири. 1937 произведено је 2,48 мил. према 1,76 мил. т., док је потрошња била 2,29 мил. т. тј. за 1790 већа него 1929.
· TRGOVINA
— Turska vlada sklopila je ugovor sa Krupom о Ки: povini železničkog materijala u vrednosti od 600 mil. din. koji će isplatiti u toku 6 godina.
— Ovih dana vode se pregovori u Parizu o otvaranju jednog kontrolnog komiteta IREG-a i engleskih i američkih izvoznika železa.