Narodno blagostanje

С-рана 286 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ Бр. 18 Привилегована аграрна банка с. К. ——=— а 238-— Без пр. 16894 1.361.46 НИ — 178.01 НИ Привилегована аграрна банка к. к. —= = —— 27410 238.— 1.450. — 852.50 — _ 2850 7% Стабилизациони зајам ~ 99. — ____-! 28:IM 238.— 1.450 861.34 = 98.50 5% Далматинци 992.75 92.75 92.75 Укупни обрт у крњој извештајној недељи износио

6%/ Далматинци, термин о O JON LEE IMO;

4% Аграрне обвезнице 1934 Пи __ —=

Дувански лоз – —— Црвени Крст —.— —— ——

Курсеви су били код многих папира потпуно стабилни. Тако су 6% Далматинци целе извештајне недеље рађени по 92,75, нешто нижем курсу него претходне недеље, 6% Беглуци 94, акције Народне банке 73,50, 77 Инвестициони зајам 1009,12 и 7%• Стабилизациони 99. Незнатна разлика је била у курсу 7% Блера, у току недеље свега 25 пара. Ратна штета је попустила за 25 пара на 481,75, али се по тој цени појавила тражња и курс је брзо отишао на 482,50. Акције Привилеговане аграрне банке су порасле према претходној недељи.

На загребачком тржишту акција није било посла.

Обрачунски курс долара у Њујорку био је: 26-ГУ: 43,1916; 27-1У: 43,2416; 2810: 43,2041.

Наши папири на страним берзама Курсеви у Паризу били су следећи: 19-iV 20-IV РАШКУ 22-IV

&% 1895 257.50 257. — 268.— 279.50 5% 1902 304.— 294. — 294.— 310.4 ја. 1906 265.— 261.— 255.— 275.41/-% 1909 278— 9279.— 279.— 294.50 Ат] 1910 267. — 262.50 262.50 291.50 #рљ% 1911 255.— 260.— 960.— 277.50 59/5 1913 269.— 283.50 236.50 310.7% 1981 328— 347.50 372.50 388.5% Фундинг 108.— 110.— 110— 112.50

Као што се види хоса је општа. Највише су добили у курсу они папири који су у своје време највише изгубили: 7 Стабилизациони зајам и 5“ Фундинг обвезнице. Нама није било јасно зашто су у своје време курсеви ових папира јаче пали него они предратних. Новим споразумом са француским портерима изједначен је положај свих папира. Садашњи јачи скок послератних зајмова изједначио их је опет са предратним. И у Њујорку су скочили курсеви наших зајмова. 7%. Блер 27—28

79. Селигман 39—40

8%5 Блер 26 априла 27—28

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Робе је било доста. Фунте стерлинга су 'рађене по стабилизованом курсу у износима чија је дневна висина прелазила дневни обрт у претходној недељи. Јака је била понуда грчких бонова, због чега је курс нешто попустио. Немачке марке рађене су у целој недељи по стабилном курсу. Роба је у поређењу са претходном недељом постала ређа. Призад је продавао само мали износ клириншких марака последњег дана извештајне недеље, док је у претходним недељама он био главни снабдевач тржишта. Његову улогу је засада преузео Уред за контролу извоза стоке који је тржиште алиментирао довољним износима.

Робе код приватника нема много. Терминских курсева целе недеље није било услед помањкања понуде.

Курс шилинга је и даље немиран. Крајем недеље је тенденција била попустила. Курсеви су били следећи:

Грчин

Лолом Берлин Беч _ Махрид | Милано _ бококи

26-IV 288— 1450— 860— — i) 026,75 Ca ip. 217.08 1.749.47. —— — 228.74 ==

је: 23 мил. према 33,6 мил. Лондон је рађен за 11,5 мил.

према 12,4 мил. Берлин 8 мил. према 142 мил. Беч 2,6

мил. према 3,6 мил., Грчки. бонови 339.000 према 680.000 итд.

На циришкој девизној берзи курсеви су били следећи:

28-1 2947 30-Х 30-ХН 21 1У 28-1V 21.43/» 21.57 21.54 21.62 21.681/« 21.69 436— 43Gi/e 4340. | 432.50 434.50 434%/a

Лондон Њујорк

Берлин 179.50.. 1759. 178 17425 174.821/s 174.08. ..

Париз 28.334 19.50 14.54 14.681/• 13.64 13.40 Праг 15.26 15.22 15.20 15.19 15.12 15.14 Брисел от 73.32 73.30. Београд · 10— 10— 10.— 10.— 10.— 10.—

У току недеље настао је преокрет код долара. Њујоршке банке почеле су у Лондону да подржавају његов курс. Одмах затим је настала већа тражња. Долари су тражени са континента. Француски стабилизациони фонд није успео да одржи курс франка на прошлонедељном нивоу. Он се може похвалити само тиме, да је спречио.

већи пад франка. Лондон је нешто чвршћи у Цириху.

Остале девизе су непромењене.

Тржиште злата

У Лондону се премија за извоз злата из С.А.Д. свела

на незнатан ниво од једног пенса. То је проузроковано

порастом курса долара, без одговарајућег скока цена злата. Напротив цена злата је пала последњег дана према ценама забележеним у извештајној недељи од којих је нај виши био 139 шилинга 7/» пенса. Према претходној недељи цена злата је стабилна. Курс долара је међутим скочио према претходној недељи због чега је премија пала у односу према претходној недељи. Обрт је износио 1,9 мил. фунти штерлинга.

Цена се види из доње таблице.

IUHJIHHr пенса Дин. (по унцн) (по кг.) 1933 126 6 40.405 1934 141 | 40.345 1935 141 2 54.409 1936 141 7 54.569 1937 140 1 54.312 18 ТУ -1938 139 6 53.766 28-1V-1938 139 6 53.766

- На београдском приватном девизном тржишту није било промена.

Робно тржиште

Сировине, — У овој недељи светско тржиште сиро: вина било је поново у знаку лабавије тенденције. Цене важнијих сировина биле су следеће: бакар 39" Јаве, бакар електролит 43//5, калај 1675/, олово 1594, цинк 1394 фунти стерлинга за тону. Памук у Њујорку попустио је на 8,8 центи, а каучук у Лондону на 6/в пенса за либру.

Пшеница. — На светском тржишту пшенице није било промене у овој недељи. Кретање курсева је доста стабилно, што се тумачи релативно ниским нивоом на коме се сада налазе. Из Италије се јавља о великој суши, која је у извесним деловима земље преполовила жетву. У осталим земљама Европе временске прилике такође нису најповољније, али: се још ни из једне земље не јавља о ве-