Narodno blagostanje

30, април 1938.

Iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 275

„„90ananBea““ FefOYNKAČA 2. ОЕЕ 6» Кеа тајна

Za Zakon o radnjama dovoljno je kazati da on ima zadaću da reguliše u privredi odnose na strani kapitala, pa da se tim odmah istakne njegova važnost. Zato što ima da reguliše najvažnije područje privrede, mora u njemu doći do izraza principijelan stav zakonodavca u odnosu prema privredi uopšte. Prema tome, cilj za kojim se pomoću tog zakona ide u krajnjoj konzekvenci daje mu izvestan politički karakter. Dajući ranije ocenu zakona o radnjama mi smo istakli kako je on bio politički obojen i šta se njim htelo. On je bio prvi

elemenat i uvod u korporativno uređenje kod nas, a taj

karakter dobio je zbog političkih prilika u zemlji 1931 kad je donesen. Dobivši ovako jak politički pečat, Zakon se u praksi morao pokazati nesavremenim, čim se politička situacija izmenila, a zbog tog pečata ni|e mogao da zadovolji u praksi. Zato se vrlo rano pokazala potreba da se on izmeni i dopuni. A kao što kod samog donošenja Zakona dolazi do izraza i principijelan stav zakonodavca po osnovnim pitanjima privrednog uređenja, tako i kod novelacije. Za predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakoha o radnjama skuplja se materijal još od 1033. Razne privredne institucije bile su konzultovane pre donošenja predloga i kao što procenjuje »Obrtnički Vjesnik« od samih predloga Zanatskih komora prihvaćeno je oko 25—30%. Pošto je predlog Zakona dostavljen ovim istim mstitucijama, ponovo je Zakon o radnjama postao aktuelan problem, jer još uvek se mogu dati izvesne sugestije da se zakon menja, bilo u principijelnom pogledu, bilo u tom da se dosadašnji njegov karakter još podvuče. Ocenu ovog predloga lako je dati ako se pogleda kakve izmene predviđa prema postojećim propisima Zakona o radnjama. Propisujući prinudna udruženja Zakon o гадпја-

та Бао је za tim da oživi esnafe, ali oduzeo im je taj”

karakter odredivši da se udruženja stvaraju na širem području. To je protivrečnost, čija je posledica morala biti ta da se ovakva privredna udruženja izmenu u udruženja s političkim ciljevima. Ukoliko je teritorij na kome se osniva ovakva organizacija širi, vrši se kod njih lakše skretanje u politiku. Predlog o izmenama ide još jače na ruku tome. Po njemu prinudna udruženja osnivala bi se u jednom srezu samo onda ako ima 500 članova, inače će se stopiti nekoliko srezova, dok se ne skupi taj broj. Ako broj članova padne ispod 400, udruženje se briše i ima se osnovati novo na širem području. Ovakva udruženja okupljaju privrednike samo po Mriteriju broja, a ne na međusobnom poznavanju i mogućnostima saradnje. Na taj način zajedničko im je samo ono što im se servira iz uprave udruženja, tako da se ona u još većoj meri odeljuje da samostalno ерzestira u odnosu prema članstvu. S druge strane vrši se centralizacija staleških organizacija koje se rukovode staleškim političkim ciljevima, mesto da se bave lokalnim privrednim problemima. Ako prodre ovaj predlog, moraće se izvršiti potpuna reorganizacija sadašnjih udruženja, jer po podatcima beogradske Zanatske komore za 1936 na njezinom području, od 88 prinudnih udruženja, 60 nemaju potreban broj članstva. Teritorijalnim širenjem oslabljen je značaj esnata, ali zato drugi propisi pružaju trgovini ono Što bi trebalo da joj da esnaf. Pooštreni su propisi o tom ko može

otvarati radnju. Dozvolu za otvaranje trgovačke radnje dobija samo onaj koji je Dio 3 godine šegrt i 2 trgovački pomoćnik (ranije 2 godine šegrt i 2 pomoćnik). Da bi se izbeglo nomina!no zaposlavnje pomoćnika, de-” lHinisano je da se pomoćnikom šmatra samo ono lice koje neposredno učestvuje u prodaji robe odnosno, и иgostiteljskim radnjama, neposredno uslužuje goste. Produženim stažom i obavezom da pomoćnik neposredno obavlja poslove u radnji htela se smanjiti navala onih koji hoće da otvore samostalne radnje. |

Po sadašnjim zakonskim propisima trgovačku. radnju malog obima može da otvori i lice bez ikakve stručne spreme. Na osnovu tih propisa davane su dozvole za otvaranje seoskih radnji i sitničarija u gradu. Stručna udruženja napadala su rad ovakvih trgovaca koji su vršili, po njihovom tvrđenju, nelojalnu konkurenciju i škodili radu kvalifikovanih trgovaca, kojima je trgovina jedini izvor prihoda, a kod kojih su režijski troškovi daleko veći. Prema Predlogu o izmenama stručna sprema ubuduće ne bi se tražila samo onda ako, se trguje: povrćem, voćem, Žživinom, jajima, mlekom i mlečnim proizvodima, suvim mesom, ugljem i drvom za gorivo. Ali ako se ovim artiklima trguje u nešto većem obimu, ili ako se drži pomoćno osoblje, ili upotrebljavaju pomoćni lokali, traži se stručna sprema. Po ovom propisu imale bi da se u gradu zatvore Sitničarije, od-, nosno da ograniče vrste artikala koje prodaju. U sela trgovačke radnje i ne obiluju sa mnogo artikala. Zakon kaže da to mogu biti oni koji su neophodno potrebni za život. Oni koje je on nabrojao i ne prodaju se u 5е0skom dućanu, jer ih seliak proizvodi sam. Ako se ovi pobrojani uzmu kao merilo šta se ima smatrati neop-

: hodno potrebnim artiklom, onda seoski dućan ne bi

imao šta da prodaje, a one artikle koje sad već drži (nešto platna, konca, nešto železnih proizvoda i t. sl.) morao bi seljak da nabavlja samo iz grada. Ova odredba, ako bi se ozakonila, praktično bi značila zatvaranje seoskih dućana, tako da bi se ili povećala tražnja u gradu, ili bi gradski trgovac osnivao svoje filijale na selu. U svakom slučaju ovaj propis donesen je samo obzirom na interese postojećih trgovačkih radnji u gradu. | | U ranijim člancima istakli smo ideju da Zakon o radnjama, načinom kojim uređuje odnose na strani kapitala, stvara zgodne preduslove da se razvije irvenje između samih privrednika, preko staleških organizacija, jer će one pokušati da interese jednog staleža pomognu na račun drugog. Predlog o izmenama potvrđuje to primerom. Po sadašnjem zakonskom propisu dovolina „je kvalitikacija zanatlije koji vodi zanatsku radnju, pa da otvori kakvu god trgovačku radnju. Po Predlogu o izmenama ograničava se ta sloboda u tom smislu, da zanatlija može samo da otvara trgovačku radnju koja će biti slična zanatskoj, dakle da kupuje i prodaje one artikle koje i sam izrađuje, a i to tek pošto navrši pet godina samostalnog rada.

Ovo razmeđavanje da jedan stalež ne zadire u poslovno područje drugog, plod je onog osnovnog principa od koga se pošlo, staleške organizacije. Ali razgraničavanje vrši se i u okviru jedne profesije. Fako bt se imao novelisati propis o otvaranju ugostiteljskih rad-