Narodno blagostanje

ostatka ukupnog kontingenta špirita

= 7, мај 1938.

Skandinavski proizvođači surogata za pergament ра- 21, .da bi sprečili pad. cena papira, odlučili su da smanje iz_ voz za 50%. Pošto se od celokupne proizvodnje skandinavskih fabrika samo 5—10%bi proda na unutrašnjem tržištu, to

– _Se ovo ograničenje izvoza značiti smanjenje proizvodnje.

__ — Pojedini trgovci oglašuju prodaju robe za 10, 15 i "2007 јеу пе. od uobičajenih dnevnih cena, јако to пе od-

__ govara istini, samo da bi je što brže rasprodali. Kako se _ takvim postupkom ођтапјији potrošači, Ministarstvo trgo___VIHE | industrije uputilo je Đanovinama raspis da se ti (Y-

govči naistrožije kazne zo Zakonu o тадпјата 1 Zakonu o - suzbijanju nelojalne konkurencije.

| — Ministarstvo finansija dodelilo је од перодеелог sledeće superkontin- gente: Poljopr. fabrici špirita Dobra đakovačke biskupile u Štrosmajerovcu 20.000. hi, Polioprivred. 0 špirita A. na _- Mihanovića u а 40. 000 hi, Го оте fabrici špivita Irene Vatai u Briestu 40.000 hl, Poljopr. fabrici špirita „gradskog dobra u Časmi 20.000 hl., Poljopr. fabrici špirita vana Draškovića u Višnjici 10.000 hl, Poliopr. fabrici Pavla Draškovića u Malom Bukovcu 20.000 hl, Poliopr. fabrici špirita Ivana Draškovića u Senkovcu 12.000 hl i Poljopr. fabrici | Špirita Nadbiskupskog dobra u Sv. Filomeni 30.000 hl.

— Медипагодт одђог za šećer odlučio je da se snizi kvota šećera za ovu godinu za 5%o. S obzirom na nesigurnu šituaciju na Dalekom Istoku odbor nije mogao da odredi konačno kvotu za ovu godinu, stoga će se sastati ponovo 5 На о: о | |

SOCIJALNA POLITIKA

— Udruženje američkih železničkih društava pokušalo "је da pregovara sa Bratstvom železničara da pristane na sniženje nadnica. Pokušai nije uspeo, ı Udruženje je, .pozivajući se na Zakon o radu železnica, objavilo da od 1 jula snizuje nadnice za 15%0 svima radnicima, koji broje oko 1 - ligu. Ovo je po zakonu prvi korak koji vodi arbitraži. Udruženje pravda svoju odluku time Što su preduzeća u poslednje vreme radila sa gubitkom zbog visokih nadnica i visokih “drugih troškova. Preduzeća prve kategorije, čiji je promet preko ] miliona dolara, imala su čist dohodak od 85 mil. prošle godine prema 165 1936, i 524 mil. 1930. Oko 82% prihoda potiče od transporta dobara. Za prvih 15 nedelja 1938 utovar vagona bio je za 2,4 miliona manji nego 1937 u istom vremenu. | __— Komisija za proučavanje predloga zakona o minimalnoj nadnici i maksimalnom radnom vremenu u SAD odbila je da predlog uputi Kongresu većinom glasova 8:7. Na "taj načim ona je došla u sukob sa Ruzveltovim namerama, “d'nije vodila računa ni o tome da su i radničke i poslodavačke organizacije želele da ovai predlog zakona dođe pred parlamenat. Da predlog ne ostane mrtav, oni koli su spremni da 'glasaju za njega moraju u parlamentu 'sakupiti 218 potpisa _ да зе poništi odluka komisije.

— Kolektivnim ugovorom završen je štrajk radnika u 'tekstilnom preduzeću Bartoš i drugovi u Donioi Lendavi. Radno vreme fiksirano је за 8 sati, prema 10—14 ranije, a пад“niče su povišene na 14 dinara prema 6—10.

— Sušački Ouzor završio je prošlu godinu тапјкот од 857 hili. dinara. Prosečan broj osiguranih iznosio je 13.116 hiljada za 1.554 više nego 1936 godine.

— Štrajk krojačkih radnika u Zagrebu, koji je trajao 14: dana, završen je sklapanjem kolektivnog ugovora po kome зе ·nadnice povisuju za 5/m a radno угете је 872 зан.

— Engleska vlada odredila je komisiju koja je imala da ispita da li postoji mogućnost da se radnicima i namešte-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 299

nicima dade plaćeno 'osustvo. Prema izveštaju komisije, nije potrebno да зе do 1940/41 donosi nikakav zakon tr tom роgledu, nego da se to pitanje prepusti pogodbi između -poslodavaca i radnika. Dosada je putem kolektivnih ugovora steklo pravo na plaćeno Osustvo oko 7,75. mil. radnika i nameчешка. Do 1941 godine komisija preporučuje da se мтеф to pitanje za sezonske гадтке 1 да се таф па пјегохбт ргоšifeniu | na ostale radnike, ı nameštenike. Za kućnu poslugu trebalo bi ioš pre 1941 zavesti plaćeno osustyo od 2 nedelje, da bi se uklonila neštašica radne snage koja vlada u. Um ćinstvu.

_— Kod Okružnog ureda za овјешганје radnika u ву ljani bilo je u martu 0. 2. osiguranih 92.817, ti. za' 5:631. ili 6,50% više nego u februaru. Naiveći porast ie bio kod: 'Šum-

sko-pilanske industrije za 16,289/0, tekstilne 5,10%, metalns | za preradu drveta 11,72%. Sezonski porast код | gradevinarstva iznosio je skoro 50%, a kod industrije kamena 10,49%5.

— Udruženje zanatlija u Beogradu odlučilo je da Osnuje potporni fond za svoje članove iz koga bi se davala pomoć u slučajevima bolesti, iznemoglosti i smrti. Sredstva. (02 fonda bila bi članarina, gotovina bivših перппидић udruženja i drugo. Fond će pružati besplatnu lekarsku pomoć, Текоме, lečenje u bolnici, u slučaju iznemoglosti potpore od 200—400 dinafa mesečno, a u slučaiu smrti člana fonda potpora će se kretati od 1.000—1.500 dinara. |

_— Između zagrebačkin trgovaca 1 njihovih nameštenjka sklopljen je kolektivni ugovor, po kome će radno vreme iznositi 8 sati od 1 maja o. 8. prekovremeni rad će se.plaćati 50% više, ako se radi po danu, a ako se radi noću. „posle 99 sata do 6 ili nedeliom ili praznikom onda. 1009/%. ; ;

NOVČARSTVO

— Iz Belgije je pobeglo posle anšlusa 92 milijarde franaka, i to uglavnom kapital stranaca. Banke su bile sposobhe da podnesu ovo povlačenie, jer su imale dosta likvidnih sredstava kod Narodne banke. Objavljen je stok zlata, -koji se dosada držao u tajnosti. Zlato u Ššipkama iznosi 15,7. miliiardi, a ostale »zlatne vrednosti« 5,6 milijardi. Vlada. drži 1 milijarđu zlata još iz vremena revalorizacije 1935.

— Poljoprivrednih zadruga tipa Raiffeisen Био је. u | Nemačkoj prošle godine oko 40.000, u Austriji 3.598, u Mađarskoj oko 1.200, u Jugoslaviji oko 9.000, u Rumuniji... oko 3.000, u Čehoslovačkoj oko 4.500, u Švajcarskoj koncem 1936 bilo ih je 627, u Italiji oko 3.000, U Španiji oko "500, . d; · Ноlandiji oko 1.300, u Finskoi. od okruglo 4.600 zadruga. oko 1.000 ie Raiffaisenovog tipa.

_— Nemačka. vlada donela ie uredbu na OSROYU Zakona o prisaledinjenju kojom se zakonodavstvo o trahšferu proteže i na Austriju.

— Na glavnoi skupštini Zadružne zveze upraya. je iziavila da je dosada isplaćeno oko 48 mil. din. uloga na _Štednju te će i dalje nastaviti sa isplatama.

_—- Poštanska štedionica počela je od maja prošle godine da isplaćuje uloge naših državljana kod bivše Poštanske štedionice u Beču u relaciji 4 krune та 1 dinar. Do kraja 1937 isplaćeno je 5,2 miliona dinara. Isplate se još, пе. vrše za potraživanja kod mađarske Poštanske štedioniće, jer ona nije dostavila pokriće za te uloge.

— Naša Narodna banka sklopila ie sa bugarskom Ма. rodnom bankom sporazum O TUO Om DOI IU) o turizmu i o tranzitu.

— Turisti u Nemačkoj služe se. registar 'markania, za koje ona ne dobija devize, ne80 ukoliko зе опе prodaju“utoliko se smanjuje nemački dug prema inostranstVu. Auštrija je, međutim, dobijala od turizma oko 7 mil. funti deviža.' Ako