Narodno blagostanje

Страна. 292

1934/85 тј. за 15 година биле су само две године у којима је потрошња била једнака производњи (1924/25 и 1929/30). У наредном периоду до 1936/37 светска потрошња била је већа од производње и то: у кампањи 1934/85 за 3,4%, 1985/36 за 2,7% и у 1936/37 за 3,7%. Промене у светској потрошњи пшенице наступиле су углавном у области потрошње у виду сточне хране. На величину овога вида потрошње пшенице од пресудног утицаја биле су цене и волумен производње кукуруза, чија је производња географски много мање раширена од пшенице (Аргентина, САД, подунавске аграрне земље и Јужна Африка). У години највиших цена = 1925-26 — потрошња пшенице као сточне хране била је 435.000 вагона, а у години најнижих цена — 1930-1932 — 1,142.000 вагона. Пшеницу као сточну храну троше највише С. А. Д. (120540.000 вагона према кретању производње и цена). Људска потрошња, међутим, ни из далека није показала веће промене. На овај вид потрошње пше„нице кретање цена било је такорећи без икаквог утицаја. У периоду 1932/33—1934/85 укупна људ„ска потрошња, упркос ниским ценама, стално је опадала. За ове три године, према 1929/30, потрошња се смањила за 272.000 вагона. У наредним годинама пак, она је упркос порасту цена остала непромењена, према претходном периоду. Резултати оваквог односа производње, извозног вишка и потрошње долазе до изражаја у променама светске резерве. У 1926-30, на концу кампање, резерва четири прекоморске земље и дунавских извозничких земаља била је 930.000 вагона, што претставља 40% једногодишње светске увозне потребе у то време. У 1982/38 био је достигнут највећи сток од 1,660.000. вагона који је у то време претстављао 100% једногодишње светске увозне потребе. Од тада светски сток почиње ра-

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 19

пидно да опада: 1983/34 на 1,530.000, 1984/85 на 1,000.000, 1935/36 на 670.000, 1936/37 на 240.000 ваг. На концу кампање 1936/37 забележен је најмањи преносни сток резерва у послератном периоду, који је према увозу у односној кампањи претстављао свега 14,7% тј 1/7 једногодишње светске увозне потребе. Тако мали сток је изазвао пораст цена на самом почетку кампање 1987/38, која је у историји светског тржишта пшенице после рата била непозната и сматрана као немогућа.

Конац текуће кампање, међутим, биће поно: ва у знаку пораста светског стока, који се сада процењује на око 600.000 вагона. Тај сток одговара од прилике половини једногодишње светске увозне потребе садањег обима и сматра се нормалним, јер се у тим размерама кретао у времену пре кризе. HM Институт, попут Међународног житног одбора у Лондону, сматра да би кампања 1937/88 могла да значи преокрет у ситуацији пшенице. Елементи који наговештавају овај преокрет односно погоршање прилика јесу: повећање засејаних површина у многим земљама и непроменљивост светске потрошње. Ако би у 1988/39 просечни принос по хектару био раван оном из 192630 године, тј. 10,1 кв., онда би светска производња била 10.706 хиљада вагона што би дало извозни вишак од око 2,8300.000 ваг. Додавши овоме преносни сток од 600.000 ваг. имали бисмо за кампању 1938/39 на расположењу скоро 3 мил. вагона, тј. исто толико колико у кампањи 1983/34 године. На бази нето светског увоза у текућој кампањи од око 1,500.000 вагона значи да бисмо на крају кампање 1938/39 имали преносни сток од 1,500.000 ваг. тј. 100% једногодишње светске увозне потребе. А то би довело до потпуног слома цене пшенице. |

iz uredništva

Не ЕУ о ата zyazı Čehj eragilesi&og DuiiZe?faa

Miroljubivo raspoloženje engleskog naroda bilo ie razlog što nijedna vlada nije ni pokušala da sprovede naoružanje posle rata, nego su ga zapustili, tako da ie čak i englaska ratna mornarica bila oslabila. Rashodi su se sve do pre dve godine kretali oko iznosa od 800 mil. funti, a i to ie bilo već četiri puta više nego 1913. Pre deset godina polovina rashoda otpadala је na službu duga. Posle izvršenih konverzila i obustave plaćania ratnog duga Sjedinjenim Državama, ova sjužba spušta se sa 370 miliona 1998 god. na 220 ти. funti 1933 i ostaje na toj visini sledećih godina. Od 19298—1933 smanjili su se i troškovi naoružanja, a rashodi su ipak ostali nepromenjeni, oko 800 miliona funti, što znači da su svi oslobođeni iznosi bili upotrebljeni u druge svrhe, specijalno za socilalnu pomoć i za razvijanje konjunkture.

Pre dve godine počela je i Engleska da se nešto jače naoružava, a pre godinu donesen je plan po kome se ma naoružanje ima da utroši u toku od pet godina 1,5 milijarda funti sterlinga, od čega bi se imalo pokriti zajmom 400 mil., a ostalo redovnim budžetskim prihodima. Nakon godinu dana izjavio Je Čembrlen da će troškovi naoružania biti veći nego što ih ie predvideo prvi plan.

Publika se pomirila sa naoružavanjem i očekivala ie da

će rashodi ovog budžeta biti znatno veći nego prošlog. Čitav mesec dana od kad je podnesen izveštaj o izvršenom budžetu za prošlu godinu, pravila je štampa svoi proračun o budućem budžetu, čime su ujedno izražene i želie kakav on treba da bude.

Redovni rashodi predviđeni su sa 944 mil. a to je za 81 milion više nego što je predviđeno bilo za prošlu godinu, a za ]lL mil. više nego što је izvršeno. Od toga na službu duga ide 249 mil., prema 9235 prošle godine, na vojsku 258 prema 198 mil., 449 mil. na ostale rashode prema 429 mil. Po vanrednom budžetu na naoružanje će se utrošiti 105 90 mil, tako da se ukupni rashodi peniu na 1,034 mil.

Ukupni prihodi iznose 914,4 miliona, prema ostvarenim:

prihodima prošle godine od 872,5 miliona. Ostaje dakle razlika od 190 miliona. Od čitavog budžeta publiku je najviše interesovalo pitanje kako će ta razlika biti pokrivena: zajmom ili porezom? Pre nego što je budžet bio ођјамцеп гаčunalo se sa približno tolikom razlikom, a pošto ie za pet godina naoružanja predviđeno da se pozaimi svega 400 miliona, znalo se unapred da zajam neće biti veći od 90 miliona, i da može lako da bude povišen :porez. 7 :

Izjavivši da će 9%/a ove razlike pokriti zaimom, Saimon “~