Narodno blagostanje

21. мај 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 323

Aleksandar Bilimović, prof. Polit. ekon. na UnwerZitetu u Ljubljani

U dva članka I

Među pitanjima koja se tiču jugoslavenske narodne privrede postoji jedno koje je možda najvažnije. Od njegovog rešenja zavisi vrlo mnogo budućnost narodne

privrede i cele države. Ono je bitno za seosku privredu

i za čitavu fako zvanu »sociologi|u sela«. Za agrarnu državu ono je Osnovno pitahje.

То је problem agrarne hiperpopulacije (prenaseljenosti). · Ovaj problem ne postoji u mladim kolonijalnim zemljama, osobito ako se kod njih razvija industrija. Takav je položaj u američkim državama. "Tamo sve dosada ne samo da nije bilo agrarne hiperpopulacije, a niti je dolazila radna snaga iz sela u Varoš, nego naprotiv, selo nije imalo dosta radne snage i dobivalo ju |e iz varoši. Nepostojanje rezerve radne snage u selu sačinjava jedan od glavnih uzroka visokih američkih nadnica u poljoprivredi | industriji. | Problem agrarne hiperpopulacije rešile su i VisOko industrijalizovane evropske države. Rešile su ga na кај пад да rudarstvo, industrija, saobraćaj i trgovina apsorbiraju priraštaj seoskog stanovništva i time rasterećuju selo od viška radnih snaga. |

_Skoro.sve agrarne države istočne i |ugoistočnc Evrope pate od ove bolesti. O |

O agrarnoj hiperpopulaciji u Poljskoj piše Th. Oberlžšnder (Die agrarische Obervolikerung Polens. Berlin, 1035). O Bugarskoj imamo podatke u kolektivnom тади род итеди от рго!. Ј. 5. МоПоуа:. „Погледљ

вљрху социално-икономическата структура на бљлгарското вемедфлско стопанство“ (Софиал) 1936; isto nemački: Die Social-okonomische Struktur der bulg. Landwirtschaft, hrsg. von. |. St. Molloff, Berlin 1936) i u predavanju koje je održao direktor Sofijskog statističkog instituta prof. Oskar N. Anderson u Institutu za svetsku privredu u Kilu: »Struktur und Konjunktur der bulgarischen Volkswirtschaft« (Jena, 1938). Iz ovih rasprava se vidi da je u Bugarskoj broj radnih dana muškog i ženskog polioprivrednog stanovništva, preračunatih u 10. satne muške radne dane |{ednak 564 mil.; u svima pak granama poljoprivrede se iskorišćuje samo 355 mil. radnih dana, t. |. samo oko 63% celokupne radne snage. Drugim rečima. /s radne snage bugarskog poljoprivrednogz stanovništva ostaje neiskorišćena. Minimum 720 ћу. lica, prema drugim računima čak i 1 mil. lica, koia žive sada od poljoprivrede, moglo bi se pri sadašnjoj njenoj tehnici upotrebiti na drugi Hačil |

___ Što se liče Jugoslavije, o njenoj agrarnoj prenaseljenosti pišu u zadnje vreme skoro svi autori koji se bave problemima njene poljoprivrede.

| O tome govori na pr. subotički prof. Mijo Mirković u svom referatu o »Savremenim problemima poljoprivrede Jugoslavije« na. prvom: kongresu ekonomista Kraljevine Jugoslavije u Zagrebu 10—21 juna 1937 god. (v. Spomenicu ovog: kongresa. koja je izišla u Zagrebu 1937 god.). Prof. Mirković citira Oskara Jašia koji ic

izračunao da na 100 ha obradive zemlje žive od poljoprivrede u Nemačkoj samo 592 lica, u Austriji 64 lica, u Mađarskoj 72, u Francuskoj 84, u Rumunskoj 97, a u Jugoslaviji 114 lica. Da bi se izbegla hiperpopulacija' sela u Jugoslaviji bilo bi potrebno da se obradiva povrišina svake godine povećava za pola miliona hektara. Zbog toga prol. Jaši dolazi do vrlo pesimističkog zaključka. Od 1920 do 1935, kaže dalje prot. Mirković, oranica se povećala za 19%, a stanovništvo za 25%. »Stanovništvo zemlje je raslo brže nego površina pod oranicom«. U isto vreme nazaduje stočarstvo. U Jugoslaviji bilo je 1921 g. apsolutno 4,8 mil. glava goveda ili 403 grla na 1000 stanovnika, god. 1931 — samo 3,8 mil. glava ili 276 na 1000 stanovnika. Broj konja za isto vreme povećao se u apsolutnim ciframa sa 1,1 na 1,2 mil.; ali u srazmeri prema broju stanovništva pokazuje se nazadak, jer na 1000 stanovnika bilo je 1921 god. 88 konja, dok 1933 god. samo 81. Svinjarstvo nazaduje apsolutno i relativno: god. 1922 bilo je 4,9 mil, komada svinja ili 400 komada na 1000 stanovnika, god. 1932 bilo je svega 2,9 mil. komada ili 203 komada na 1000 stanovnika. Ovakvo nazadovanje govedarstva, konjarstva, svinjarstva, kaže prof. Mirković, uvek је simp-. tom agrarne hiperpopulacije i osiromašenja seljaštva u njegovoj celokupnosti. Zaključak pisca je ovakav: »Poljoprivreda Jugoslavije je preopterećena stanovništvom koje radi zemlju i živi od toga rada. -Ta je pojava opšta u svim našim krajevima. Glavni zadatak ekonomske politike zemlje u dugom roku mora biti stvaranje uvjeta za zaposlenje sadašnjeg viška seljačkog stanovništva u vanagrarnim zanimanjima«.

O istoj pojavi piše Hermann Gross u svojoj knjizi: »Siiddosteuropa« (Bau und Entwicklung der Wirtschaft. Leipzig, 1937). Gross navodi prema prof. Seraphim-u simptome kronične agrarne hiperpopulacije. Njeni simptomi su: rasparčavanje zemlje, visoke cene zemljišta i visoke kirije, iseljavanje, padanje nadnica i drugih dohodaka, osiromašenje, nazadovanje površine ne samo pašnjaka nego i livada, nazadovanje stočarstva i smanjivanje bruto prinosa sa zemlje. »Agratni krajevi koji u vezi sa brzim povećanjem stanovništva pokazuju ovaj kompleks simptoma, tipični su krajevi hiperpopulacije«. Pisac navodi na osnovu knjige A. H. Holl-

mann-a (Agrarverlassung und Landwirtschait Jugosla-

viens. Berlin, 1931) uporedne brojeve za Jugoslaviju i Dansku. Ove brojeve mi popunjavamo 7а Jugoslaviju na

· osnovu delinitivnih podataka o poljoprivrednom stanov-

ništvu za 1931 god. prema kojim je ono, zajedno s izdržavanim licima, iznosilo 10.627,4 hilj. lica (Statistički. godišnjak 1936. Beograd, 1937, str. 35), i па osnovu publikacije »Obrađena zemlja i žetveni prinos u 1931 god.« (Beograd, 1932) prema kojoj je obrađena zemlja iznosila 1931 god. 13.793,0. hil|. ha i ziratna 7.042,3 hili. ha ili 51,1% celokupne obrađene površine. Prema Hollmann-u u Danskoj |e živelo na 100 ha poljoprivredne površine samo 32,4 lica poljoprivrednog stanovništva, dok u Jugoslaviji prema pomenutim po-