Narodno blagostanje

Страва 346 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 22

— Jedan bankarski konzorcijum otvorio je upis Saskog pokrajinskog zaima od 20 mil. Rm uz 41//0 sa rokom od 925. godina. Emisioni kurs 989/a%/o.

— U Engleskoj postoji niz oslobođenja i poreskih olakšica za one čiji je dohodak mali. Tako napr. bračni par sa troje dece, koji ima dohodak od 250 f. godišnje, ne plaća nikakav porez. Kod dohotka do 500 f. plaća se 3 f. poreza, a ako on pretstavlia rentu, maksimalna visina poreza bila bi 12 f. Imućni plaćaju osim poreza ioš i prirez. Tako oni sa dohotkom do 5.000 f. plaćaju ukupno 30%, sa preko 50.000 f. 60% Poreska stopa na nasletstva takođe je visoka, kod nasledstva od 1—2 mil. f. ona iznosi otprilike 50%/o.

— HBalijanski ministar finansija izlažući u parlamentu stanje budžeta rekao je da je predviđeno 20.596 mil. lira prihoda i 23.769 mil. izdataka. Prema tome sadašnji budžet završiće se sa deficitom od 3 milijarde, ali on drži da će biti manji zbog toga što je zaveden vanredni porez na kapital. U budžetu za 1938/39 predviđeni su prihodi od 25.072 mil. a rashodi 25.035 mil.

— Čilenska vlada se sporazumela sa udruženjem stranih imalaca obligaciia u Njujorku da objavi zvanično tumačenje zakona iz 1935 koji se odnosi na službu dugova. Po njemu prijem vladine ponude o otplaćivanju dugova ne znači menianje obaveza primljenih ugovorom. Udruženje se obavezalo da će povući svoje nepovolino mišljenje o vladinoj ponudi.

— Holandska vlada namerava da povisi poreze da bi stvorila potrebna sredstva za naoružanje. Za sada misli povisiti porez na dividende, tantileme i dohodak. U isto vreme će se obrazovati fond za nacionalnu odbranu čija će sredstva biti prihodi od povećanih poreza iz Kojih će se finansirati naoružanje.

НОВЧАРСТВО

— Према извештају управе, Савез набављачких задруга је имао 1987 304 задруге државних службеника према 270 у 1936. Од тога су 125 набављачких, 161 кредитна, 11 станбених и 7 произвођачких. Број службеника учлањених у тим задругама износи 153.427 тј. за 115 хиљада више него 1936. Обртни капитал задруга повећао се за 11,9; и износи 143,3 милиона дин. Уплаћених удела има 11,3 милиона, резервни фондови износе 30,6 мил. Зајмова подељено око 125 мил., а кредита у роби 47 мил. Пословни промет задружних продавница износио је око 250 мил. дин.

— На скушнитини Главног савеза занатских задруга констатовано је да је крајем 1937 било 159 занатских задруга и то 98 кредитних, 19 набављачких и 42 прерађивачке.

— Према извештају „Звезе југослованских хранилниц“ у Јубљани штедни улози су порасли у марту о. TI. Ba 3,8 мил. дин. на 625,9 мил. док су улози по текућем рачуну пали за 3,2 мил. и износе 427,6 мил. Укупна сума улога износила је 1.053,5 мил. дин.

— Japan је nedavno podigao cenu zlata na 3,85 jena za 1 gram. Pre godinu dana cena zlata iznosila je 3,77 jena. Razlog za ovo povećanje cene je namera vlade da suzbije šverc zlata i da potstakne proizvodnju istog u zemlji. Sa ovom cenom je skoro postignuta cena zlata u Londonu.

— Pretstavnici turskih banaka uspeli su da dobiju u Engleskoi kredit od 16 mil, f. Njiime će se engleska industrija

· јасе zainteresovati za izvođenje turskog programa izgradnje privrede.

— Na godišnjoj skupštini Banovinske zadruge za poljoprivredni kredit u Beogradu uprava je izvestila da je u toku 1997 bilo učlanjeno 297 mesnih zadruga, devet saveza i Srpsko polioprivredno društvo, kredita je podeljeno u iznosu od 9,248.787 din., čista ušteda iznosi 295.941 dinara.

— Na godišnjoj skupštini jugoslovenskih štedionica u Ljubljani donešena je rezolucija kojom se traži od države da

isplati predratne austro-ugarske državne i pokrajinske zajmove i da nostrificira srpske predratne zajmove koji se nalaze u rukama naših državliana i da se štedionicama omogući ponovo da primaju pupilarni novac i onai bratimskih blagajni. Od Narodne banke se traži da odobri 3%0 kredite za isplatu uloga iznad 10.000 din.

— Senator Vagner podneo je nedavno predlog zakona o zaštiti banaka Sjedinjenih Američkih Država na strani. Predlog je podnesen u vezi sa događajima u Kini i Španiji i njime se ovlašćuju banke da obustave rad za neko vreme i da su slobodne od svih obaveza za propale ili konfiskovane kapitale u slučaju neke iznenadne promene u stranim zakonima koji se tiču banaka. Tu se misli na slučaj dolaska na vlast neke revolucionarne stranke ili osvajania jedne zemlje od strane druge.

— U Šapcu je pre nekoliko dana otvorena filiiala Narodne banke u prisustvu guvernera i nekoliko. članova upravnog odbora.

— Posle povratka francuskog kapitala iz Belgije, O čemu je »Narodno blagostanje« već pisalo, izgledalo je da će prestati oticanje zlata iz belgijske Narodne banke. Međutim prošle nedelje povučeno je iz nje zlata oko 1/» milijarde fr. koje pretstavlja belgijski kapital. Time se zlatno pokriće novčanica smanjilo sa 62,26 na 61,71%0, Smatra se da je to begstvo Delgijskog kapitala, koje je izazvano padom francuskog franka i povlačenjem francuskog kapitala, zaustavlijeno i uskoro se očekuje njegov povratak.

— Čehoslovačko ministarstvo finansija zabrahilo je uvoz novčanica od 50 Kč potpuno, zatim uvoz kovanog novca od 10 i 20 Kč u iznosu većem od 300 Kč. U graničnom prometu dozvoljeno je da jedno lice može uneti 30 Kč dnevno, a nedeljom i svecom 100.

САОБРАЋАЈ

— Vlada je odredila za izgradnju i opravku luka kredit od 100 mil..din., i to: ха Juku Ploče 94 mil., Split 24 ти, lučki sistem: Sušak—-—-Martinšćica—Bakar 12 mil., Šibenik 12 mil., Dubrovnik 6 mil., luke u Boki Kotorskoj 2 mil. i za nabavku plovnih objekata 10 mil. dinara.

— U Nemačkoj ie donesen zakon o gradnji kanala koji će spojiti Rajnu preko Maine sa Dunavom i ima da bude gotov do 1945 godine. Dunav će biti ispod Beča do granice Rajiha uređen kao državni vodeni put. Svake godine predvideće se u budžetu potrebna sretstva za gradnju. Bavarska ima po ugovoru da daš doprinos od 50 mil. Rm. Troškovi gradnje predviđeni su na 750 mil. Rm. Dubina kanala biće 2,90—9,50 m i po njemu će moći ploviti brodovi do 150 tona. Njime će biti vezano industrijsko područje Rura sa Austrijom i sa podunavskim i balkanskim zemljama.

ЈАВНИ РАДОВИ

— Енглески министар народног здравља упутио је недавно општинама распис да израде планове свих радова које мисле извести за 5 година. Досада су општине вршиле јавне радове свака за себе и њихова грађевна делатност била је релативно мала. Активност грађевне индустрије заснива се, највећим делом на приватној иницијативи. Сада је држава један део радова за одбрану земље, као изградњу склоништа од ваздушних напада, пренела на општине. Због тога је потребно да се радови општина координирају; да се створи известан ред по коме ће се изводити. Они који су од веће важности као што су радови на одбрани земље имају првенство. Петогодишњи план општина може допринети стабилизацији рада индустрије тиме што ће се извршити радом већег опсега онда, када запосленост у индустрији буде опадала и обратно. Рок петогодишњег плана рачуна се од 1 априла о. г. Општине морају изра-