Narodno blagostanje

Страна 348

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр: 22

— Prema zvaničnim podacima u Francuskoj se 1937 rodilo dece 616.863 паргата 630.059 1936 t.j. manje za 13.196. Broj umrlih je opao od 642.139 1936 na 628.603 t.j. za 13.536 Prema tome je 1937 umrlo više nego što se rodilo 11.740 naprama 12.080 1936. U isto vreme broj sklopljenih brakova se smanjio od 279.743 1936 na 274.122 lanjske godine a broj razvoda se povećao od 21.987 na 93.614.

— У неким немачким покрајинама као на пр. Источној

Пруској електрификација на селу толико је развијена, да се електрична струја употребљава не само за погон пољопривредних справа при раду него и за кување, осветљење и грејање станова. Старих пећи све више нестаје. Депутат у дрвету који се досада давао као један део плате, сада се даје у струји. Тако електрична струја потискује гориво дрво. У Горњој Шлезији неки рудници су завели наместо депутата у угљу депутат у гасу.

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22 МАЈА 1938 ГОД.

Највеће промене су биле код обавеза по виђењу, чији се салдо повећао за 70,1 мил. дин. на 2.667,1 мил. Међу њима највећи пораст за 90,8 мил. дин. на 1.047,1 мил. забележили су разни рачуни. Познато је да се преко тог ргчуна књиже потраживања државних привредних установа. Засада није позната ниједна већа трансакција тих установа,

Стање Народне банке (у мил. а.

22 XI 1937

AKTHBA Меза | а Подлога зл. у касама и на стр. :784.6] — — _— = здато у касама — — 1336,9 | 1701,6| 1799,7 | 1800,4 злато на страни — — 94,6 7.5| 25,9) 26,5 новч. у страној монети| 00.3 0:0) | —~ = = девизе — — — — — 120.8' 327) — Па = Укупно — || 1905.5| 1464,.3| 1709,1| 1825,7| 1826,9

Девизе које не улазе у

15-1V | 22-V. 1938 1938

подлогу — — — — — 104, 331.6! 439.9) 356,6| 363,3 Кован новац;

у никлу и сребру — — || 206.1! 329.9 359,5| 438,3| 450,7 Зајмови:

на менице — — — — || 1528.8) 1523,0| 1431.9) 1314,9] 1310,3

на хартије од вреди. — || 235.1! 258.3| 272.7! 245,8! 244,3 Укупно — || 1763.9) 1781.3) 1704.6) 1560,8| 1554,6

Хартије од вредности — | 16.9) 49,4! 201,3| 209,8! 209,8 Ранији аванси држави — || 1686,6) 1670.6| 1638,4! 1640,3) 1640.8 Привремени аванси Глав,

Држ. Благајни — — — || 600.0| 600.0| 600.0| 600,0| 600,0 Вредности рез. фонда — || 106.4! 119.0| 166,8| 200,2| 200,3 Вредности ост, фондова 12.0) 11.8) 29,6 35,3! 35,4 Непокретности, завод за

израду новч. и намештај|| 153.5| 154.0| 160,1| 174,6| 175,5

Разна актива — — — — || 276,4] 464.4) 2030.6 2269,0) 2267,7 ПАСИВА

Капитл — — — — — 180.0) 180,0] 180.0) 180,0|! 180,0

Резервни фон — — — || 112.4! 133.3! 1994! 202,0! 202,1

Остали фондови — — — 20.5; 27.4/ 34.0) 35,4 35,4

Новчавице у оптицају — || 4383,9| 4890,01 58341 | 5905,9) 5833,4 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — 60) 7,4) 390) 538 728 жиро-рачуни — — _ || 531.0| 689.7| 1390.6| 1586,8] 1547,2 разни рачуни — — — | 327.0! 688.6] 1029.0! 956,3! 1047, Укупно — || 865.8| 1385.7| 2458,6 | 2597,0| 2667,1

Обавезе са роком — — || 952,9| 193.4| 50.0| 50,0! 50,0 Разна пасива — — — — || 316.4| 166,6| 283.9| 340,6| 356,9

дазна иасива сте са а = Оптицај и обав, по виђ, || 5249,8|! 6275.7| 8292.6| 8502,9! 8500,5 Укуп. подл. 28,59) прим, || — | 1881'6] 2196,1| 2346,1 | 2347,6 Златоу кас. са 28, Бој оприм,|| — | 1717,9) 2186.5) 2312,7| 2313,5 покриће — — — — — — |2998%|2648% 27599 |2761% покрићезлатом у касама| — |2737%12636%,|27199/912721%

тако да су узроци те промене нејасни. Од две три недеље тај рачун је изложен честим и великим променама које прелазе оквир уобичајеног. Потраживање државе порасло је за 18,4 мил. дин. на 72,8 мил. што је редовна појава пред ултимом. Ни пад жиро рачуна за 39,6 мил. на 1.547,2 мил.

ОЉУНКТУРА

дин. није необичан. Салдо пасивних клиринга је порастао за 16,2 мил. на 356,9 мил. дин.

Пораст пасиве је само малим делом компензиран повећањем активних позиција. Девизе које не улазе у подлогу порасле су за 6,6 мил. на 363,3 мил. Сток злата у касама и на страни повећан је за 1,1 мил. на 1.826,9 мил., са 28,5/, прима за 1,4 мил. на 2.347,6 мил. Најзад; је сток кованог новца постао већи за 12,3 мил. и износи 450,6 мил. дин. Смањили су се зајмови за 6,2 мил. дин. на 1.5546 мил.,

и то ексонтни за 46 мил. на 1.310,3 мил. и они на залоге

за 1,5 мил. на 2443 мил. Разна актива је за 1,3 мил. дин. мања него претходне недеље и износи 2.267,7 мил. дин. Услед пораста златног и девизног стока морала би се повећати и разна актива. Пошто се у њеном саставу осим курсне разлике налазе још клириншке девизе и злато, то смањење отпада на тај део, и то вероватно на клириншке девизе. Као салдо свих промена новчанични оптицај се смањио за 70,1 мил. на 5.833,4 мил. Збир оптицаја и оба: веза по виђењу мањи је за 2,4 мил. него претходне недеље и износи 8,5 милиона дин. Квота покрића је нешто порасла и износи 27,61%.

Београдска берза

Извештајна недеља од 20-У до 26-У-1938.

ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

Опет једна бурна недеља у целом свету!

Добро је што је криза избила у суботу кад берзе не раде, те капиталисти имају 48 сати на расположењу за размишљање и прибирање. Само што ни у понедељак вести нису биле умирујуће! И курсеви су одиста попустили, али у необично чедним размерима. Прва берза која се побунила против сувише алармантних вести, била је амстердамска. Она је већ у понедељак одбила да гледа и сувише црно. У уторак су следовале остале берзе. Уосталом ко је пажљиво читао брдо од натписа по питању судетских Немаца, тај је могао између осталога да прочита и ово у енглеским и француским новинама, како је Немачка направила и сувише претећу мину да би натерала Чехссловачку на што веће концесије; а у немачким новинама како су Лондон и Париз и сувише надували ствар да би натерали Чехословачку на што веће концесије. Ми мислимо да има нечег тачног у томе и да се на Чехословачку са свију страна врши притисак, коме она неће моћи противстати. Али се тиме отвара питање европских мањина. Румунија већ јавља да врло пажљиво прати развитак Дога“ ђаја у Чехословачкој. А она није сама.

Што се тиче Београдске берзе, она се овог пута показала јуначки. Хајдучка крв сачувала је и овом приликом своју присебност. То је у осталом сасвим разумљиво. Догађаји се у свету тако развијају, да за песимисту има свака два месеца повода да гледа најцрње у будућност. И вероватно је да има капиталиста, који већ три године држе