Narodno blagostanje

Страна 344

ние)

Za dve nedelje posle деуајуас!je franka vratilo se u Francusku oko 25 milijardi. Zlato kupuje Devizni fond koji je obrazovan 1936. Njegova praksa sastojala se u tom da je sa 10 mil. franaka u zlatu koje je dobio od Francuske Banke trebao da brani franak, tako da je davao zlato za franke kad je kapital bežao i kupovao ga kad bi kapital počeo da se vraća. U međuvremenu franak je padao, tako da je Devizni fond, prodajući zlato, došao na kraju do 14 milijardi franaka mesto početnih deset. Toliko je imao pred poslednjom. devalvacijom, ali to nije nikakav dobitak, jer 10 milijardi s kojima je doftiran, po kursu poslednje devalvacije, ravne su 17/» milijardi. Pošto je vraćeno više kapitala nego što je fond imao sredstava, trebalo je rešiti hoće li se produžiti s dosadašnjom praksom Deviznog fonda ili će se ona menjati.

Francuski Devizni fond ste=

rilizuje zlato e a II НИТ АНЕ]

Po dosadašnjoj praksi Fond je mogao da ustupi kupljeno zlato Francuskoi banci i da od nje dobije nove franke za kupovanje zlata. A kad bi nastupilo bežanje opet bi se moralo povlačiti zlato koje je ustuplieno banci. Na taj način Devizni fond pretvara se u jedan odvojeni organ Francuske banke. Priliv zlata ima za posledicu povećanje novčanog Opticaja, a odliv ga smanjuje, tako da ma ovaj način Devizni fond nije zaštitni zid o koji se razbijaju udarci međunarodnog strujanja kapitala koji bi mogli da pogode nacionalni kredit. Zatim, na ovaj način vidliive su sve operacije Deviznog fonda, jer u nedelinom izveštaju Francuske banke pokazuje se koliko je novčanica izdala Fondu, ako zlato pritiče, a čim Fond počne da od Banke uzima zlato znak je, da je bekstvo kapitala uzelo ogromne razmere, a to je povod za novu uzbunu.

Da bi se jače zaštitio nacionalni kredit i operacije Deviznog fonda sakrile pred spekulantima i panikerima, odlučeno je da se promeni praksa, DO uzoTu engleske. Engleski Egalizacioni fond nije dobio sredstva od Banke, nego državne bonove. Kad treba da kupuje zlato unovčuje on bonove hod banaka i zadržava tako zlato sterilizovano. A kad ga proda, otkupljuje opet bonove i vraća bankama funte. U nekoliko navrata on je dotiran s ukupno 550 miliona funti, i dugo je ostalo nepoznato koliko je kupio zlata. Poslednju godinu dana uvedena je praksa da se svakih šest meseci objavljuju podatci o stanju pre pola godine. Inače sa poslovanjem Fonda upoznata su samo dva viša činovnika ministarstva finansija. Dekretom odlučila je francuska vlada da ubuduće Ministarstvo finansija dotira Fond pomoću sredstava koja će dobiti plasiranjem Rkratkoročnih bonova kod banaka. Pošto kapital dolazi iz inostranstva, tako da vlada obilje, plasiranje bonova vrši sa bez poteškoća. Devizni fond zadržava kupljeno zlato, opticaj novčanica ne povećava se i može se samo približno, prema povlačenju francuskih kapitala iz drugih zemalja, da proračuna koliko je zlata kupio Fond.

Pored ovih sredstava mogu se upotrebiti za kupovanje zlata i ona kojima raspolaže Fond za potpomaganje kursa državnih hartiia od vrednosti.

Ipak, ni ubuduće neće biti praksa francuskog i engleskog Deviznog fonda jednaka. Ministarstvo finansija izdaje bonove otkad je iscrpljeno 14 milijardi kojima je Fond raspolagao. Nije fiksiran iznos do koga će se izdavati bonovi. Ako se povlači zlato Fond će vratiti Ministarstvu finansija sredstva koja ie dobio, tako da će ono moći da za taj iznos povuče bonove iz opticaja. Utoliko je postupak identičan sa engleskim.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 22

Međutim, ako se odliv zlata produži tako da zalihe njegove spadnu na 14 milijardi, to više nisu sredstva koje je dalo Ministarstvo, nego Francuska banka, a po jednoj ranijoj zakonskoi odredbi pripada njoi produkat eventualne likvidacije Deviznog fonda, zbog čega je Blum tražio da Parlamenat odobri da Devizni fond ustupi državnoj blagajni one 4 milijarde do kojih je došao prodajući zlato pošto je pao kurs franka.

Pored tehničke razlike u praksi dvaju fondova treba istaći i onu u pogledu stanja državnih finansija i prema tome držanje tržišta kapitala prema državnim bonovima. Dotle dok kapital dolazi iz inostranstva banke imaju mnogo likvidnih sredstava, i svakako za prvo vreme, dok kapital ne nađe drugi plasman država će lako moći da plasira bonove. Ali hoće li tržište kapitala biti dovolino likvidno, ako država buđe morala da na njemu traži pomoći i za budžetske deficite. Opterećeno kratkoročnim zajmovima Ministarstvo finansija moglo bi da se obrati Francuskoj banci za avanse, i tako bi se opet, zaobilaznim putem, povećaVvaD opticai novčanica ukoliko zlato nastavi da pritiče.

Britansko-irski ugovor Кој је

nedavno sklopljen, sastoji se iz tri dela: prvi vojni, drugim su rešena sva sporna ekonomska pitania, i treći je trgovinski ugovor. Pre šest godina Irska je prestala da plaća kamate zajma koji je zaključila u Engleskoi 1903 radi izvršenia agrarne reforme i koji su. prema sporazumu iz 1922 godine (Loid Džordžov zakon) iznosili 5 mil. funti. Obustava plaćania usledila je u vezi sa političkim sporovima između obeju zemalja, radi čega je Engleska zavela prohibitivne carine na irske proizvode, a Irska na engleske. Sada je pitanje anuiteta rešeno tako da Irska plati do konca novembra o. g. jedanpul za uvek 10 mil. f. Pime mice obuhvaćeno wplaćanie 250.000 f. godišnje na ime naknade štete pričinjene Engleskoj za vreme irskog ustanka 1916, a koje Irska ima i dalie da plaća, prema ugovoru iz 1925 godine.

Englesko-irski ugovor

[e o Енреа)

Trgovinskim sporazumom ukinute su prohibitivne carine na obe strane. Učinjeni su veliki ustupci, ali ie ipak obezbeđen razvoj irske industrije. Za Englesku ie od velike važnosti slobodan izvoz njenog uglia i koksa. Isto tako Engleska ima pravo bezcarinskog uvoza proizvoda 2ејехпе, čelične, hemijske, mašinske i metalne industrije, lekova, galanterijske robe i proizvoda od kaučuka. Za ostale proizvode, koji iznose oko 20% engleskog izvoza u Irsku, preferencijali koji su dotada bili na snazi ostaju i dalje u važnosti.

Da ne bi mlada irska industrija obuće, papira, sapuna i tekstilnih proizvoda bila ugrožena, vlada ima pravo да Zavede kontingentiranje izvoza. Za svoje proizvode Irska je dobila oravo izvoza bez carina, ali Engleska ima pravo da zavede kontingentiranje ili carine za izvesne poljoprivredne proizvode. Jaja, pernata živina i mlečni proizvodi mogu se uvoziti bez carine samo do 20 avgusta 1940, ali i pre toga Irska se obavezala da se s vremena na vreme sporazumeVva u pogledu količine izvoza tih proizvoda.

Za Englesku je vrlo važna odredba u ugovoru prema kojoj Irska mora njoj odobriti preferencijal u slučaju da zavede nove carine ili postojeće menja. On ne sme biti manji od jedne trećine carine koja se zavodi ili 10% od vrednosti robe. - :