Narodno blagostanje

Страна 362

ИНДУСТРИЈА

— На годишњој скупштини америчког института за челик у Њујорку претседник истог Цвидлер је изјавио да су високе цене челика криве због застоја у челичној индустрији. Оне су опет проузроковане високим трошковима а нарочито надницама, које су за 25%/• више од оних из 1929. Оживљење челичне индустрије немогуће је без смањења цена челика, а ове се не могу снизити док се не снизе наднице. |

— Сједињене Америчке државе, чија производња мангана није довољна да покрије домаће потребе, намеравају да створе резерву од 1 милион тона за случај рата. Конгресу је упућен предлог закона у том смислу, осим тога пред њиме је још неколико предлога о проширењу производње мангана. Како америчка рудача садржи мањи проценат мангана од неких страних, то она није могла да издржи њихову конкуренцију и САД су највећи део потрошње подмиривале увозом. У 1937 од 920.000 .т. отпало јена Сов. Русију 429, Златну Обалу 289, Кубу 13729, Бразилију 81/59/ и Индију 80/0.

— 1. 6. Еагретпдиз те ром а је dividendu za 1937 г. па 890, prema 7%/o- prethodne godine. Kursevi akcija bili su skočili sa 156 na 160 u očekivanju ovog povišenja.

— Američko društvo Anaconda Copper zatvorilo je dva rudnika bakra, jer je prenatrpano zalihama. Pošto američke zalihe iznose koliko i godišnja potrošnja (355 hilj. t.) počele su kompanije da izvoze mesečno po 10.000 t. iako po sporazumu o ograničenju izvoza ne bi smele više od 8.000 t. To ograničenje primljeno je ranije, ali tim američke firme nisu ušle u svetski kartel koji su sklopile vanameričke. Zato bi na tržištu bakra moglo da dođe i do većih potresa.

— U Zagrebu je osnovano akcionarsko društvo »Samotex« sa glavnicom od 3 mil. din. Ono će podići tekstilnu fabriku u Samoboru.

— Vlada ie donela Uredbu po kojoj će fabrika šećera na Čukarici proizvoditi osim šećera još špirit i kvasac.

— Рационализација индустрије цигарета у Немачкој смањила је број запослених радника са 11,8 хиљ. 1936 на 11,3 хиљ. 1937, сума надница пала је са 28 на 26,9 мил. марака, а произведено је 41,3 милијарди цигарета према 32,8. Од 1929 наднице су мање за '/љ, а производња је утростручена. — У Јапану су донесена 3 закона о национализацији производње електричне струје. Први корак ка национализацији влада је већ учинила стварањем Уреда за контролу производње електричне струје. Створиће се „Јапанско друштво за производњу и пренос електричне струје у чији посед имају да пређу све парне електричне централе; старе хидроелектричне централе остају у поседу својих досадашњих сопственика, а нове ће моћи градити само новостворено друштво. Стара друштва уступиће један део акција новом и у замену ће добити његове акције. Влада гарантује 4946 дивиденду кроз 10 година, као и капитал и камату ималаца облигација старих електричних друштава.

— Међународни картел белог лима, чији рок истиче концем јуна о. г, продужен је до 30 јуна 1941 год.

— У државној топионици и ливници у Варешу произведено је 1937 г. 109.425 тона гвоздене руде, за 34.345 т. више него претходне године, од чега је пласирано 105,697 т. за 34.681 т. више. Производња сировог гвожђа била је 34.450 т. за 11.738 више, од чега је пласирано 36.248 т. за 16.517 т. више. Ливене робе произведено је 4349 тона за 1.734 т. више. Продато је ливене робе 5.789 т., за 8.508 т. више него 19836 год. ·

— У Бањој Луци је почела са радом железара „Фелшин град" која запослује 500 радника и има годишњи капацитет од 6.000 т,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Бр, 23

— Магацини фабрике цемента у Далмацији почели су да се празне, због тога су неке од њих ових дана ставилеу погон један део пећи. Тако фабрика „Сплит“ ради сада са 2 ротативне пећи и запослава 700 радника а „Далмација“ у Каштел Шућурцу завршиће рад са једном пећи за 1015 дана.

— Фабрика алуминиума д,д. у Београду, чија је фабрика у Лозовцу крај Шибеника, повећава капитал са !0 мил. на 20 мил. дин. Издаваће се 100.000 акција по номинали од 100 дин. |

ТРГОВИНА

— У Немачкој створен је картел малих фабрика пигарета, чија досадашња продаја износи 2—4% од целокупне продаје цигарета. Он је склопио са друга два картела продајну заједницу, којом је извршена подела тржишта на бази повећања његове квоте преко досадашњег учешћа ла тржишту.

— Међународни синдикат феросилиција у Бечу, коме припадају међу осталим Немачка, Шведска, Норвешка, Југославија продужаван је у последње време само на краће рокове од 2-3 месеца, сада је због пада цена продужен Ba годину дана. У исто време продужен је рок за 1 годину и немачком трговачком савезу феросилиција.

— Енглеском парламенту поднесен је предлог закона о смештању у магацине важних сировина. Њима ће се, поред накнадног одобрења извршених куповина пшенице, шећера и китовог уља, дати влади овлаштење да створи фонд за финансирање стварања залиха сировина којим ће управљати Уред за трговину. Њиме ће се плаћати куповине које ће вршити приватне фирме за рачун владе и смештати сировине у своје магацине. Као „важну“ сировину у смислу тог закона може Уред за трговину сматрати сваку ону робу која задовољава животне потребе заједнице. Изричито се ту спомињу храна, крма, вештачко ђубриво, нафта и њени производи. Предлог не предвиђа никакве границе до које се могу сировине куповати. Потребни износи биће предвиђени у допунском буџету.

— Evropska organizacija izvoznika drva (European timber exporters Convention), prilikom svog praškog zasedanja, zastupala je mišljenje, da su uzroci nepovolinog stanja na tržištu samo psihološke prirode. Smanjenje potrošnje u UVOzničkim zemljama više nego kompenzirano je smanjenjem izvoza usled veće potrošnje u izvozničkim zemljama, odnosno nepovolinih prilika za seču u glavnim izvozničkim zemljama, Finskoj i Švedskoi. Prolazne teškoće rešiće se čvrstom ргоdainom politikom.

— Prema podacima časopisa »Wirtschaft und Statistik« troškovi života opali su početkom 19938 prema 1937 u Kini za 10,3%/, u Argentini za 4,83%, Engleskoj 9,7%0, SAD 3%, Poljskoj 3%0, Belgiji 2,49/0, porasli u Italiji za 1,5%0, Francuskoi 4,6%/0, Japan 5,6%0, u Nemačkoj za 0,6/ i Čehoslovačkoj za 9,20, U ostalim zemljama troškovi života drže se па nivou prošle godine.

— Преговори за продужење Ирега, који су вођени у Риму, још нису завршени због претераног захтева белгијске фабрике челика Бел у погледу квоте. По правилима Уреда, ако се уговор продужи иза 30 јуна о. г. чланови имају право слободне продаје од 1 јуна о. г., међутим тај је рок помакнут до 15 јуна, а дотле се очекује да ће се уговор продужити на новом састанку у Паризу.

— На скопској продуктној берзи промет је у 1937 износио 383 вагона у вредности од 5,3 мил. дин. према 380 вагона и 5,7 мил. дин. у 1936 г. Највише је рађена пшеница, шшенично брашно, јечам, кукољ, мекиње, а тек на шестом месту кукуруз са незнатним прометом од 16,5 вагона у вредности 158.800 дин, према 41.5 вагона и 387.850 дин. У

| | | | |