Narodno blagostanje

4, јуни 1938.

железнице. Али сад се налази 96 друштава, која претстављају 76 миља пруге (скоро Уз свих), под стечајем, и зато је ИКК. предложила да се да 300 мил. кредита за набавку материјала и за оправке. Према томе железницама остаје да чекају док се повећа промет, па да реше своју кризу. У овој години предвиђа се да ће промет оживети превозом пшенице, али ма како он био велик, један артикал није способан да реши кризу. А дотле и тешка железна индустрија остаје без посла.

mc EKEEEEEKKKIIKKEKEK—

Posle sjedinjenia Austrije sa Nemačkom nije se znalo kod nas, šta će biti sa šilingom. Nemačka je vrlo brzo likvidirala šiling, koji se imao zameniti za

Vrlo povoljan sporazum O likvidiranju šilinga E GIK =oo=—-

marke po kursu od 1,50 za 1 marku. Tai odnos nije važio samo za unutrašnjost, nego i u inostranstvu. Šiling je, naime, u vrlo kratkom roku prestao da bude zakonsko platežno sretstvo. Ako bi se gornji kurs primenio na platni promet između bivše Austrije i naše zemlje, kurs šilinga na našim berzama morao bi da dostigne 9.66, jer bi po ovom kursu bilo 1,5 šilinga 14,50 din., koliko je kurs marke kod nas. Kurs šilinga bio je pod uticajem te mogućnosti i dostigao je vrlo visok nivo, prosečno 9 din. Jedan deo kompenzacija obavljao se, dakle, pod pretpostavkom valorizacije šilinga.

Protiv takvog rešenja bili su naši merodavni krugovi. Oni su smatrali da kurs šilinga treba da se kreće u granicama, (8,17—8,70 din.), određenim „poslednjim platnim sporazumom sa Austrijom u februaru o. g. U sporazumu, koji je postignut krajem maja sa Nemačkom pobedilo je ovo gledi-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 361

šte. Naši uvoznici koji su dužni nekoj austrijskoj firmi, položiće svoj dug u dinarima kod Narodne banke. Šilinzi će. se obračunati po kursu od 8,30. Narodna banka će od uvoznika naplaćivati još 0,20 din. po 1 šilingu, što će upotrebiti za Dpovećanje kursa koji za svoje šilinge budu dobili izvoznici. Niihova potraživanja biće isplaćena u dinarima, po kursu Ššilinga od 8,30 i 0,20 din. prima po 1 šilingu. Tai način će se primeniti samo na obaveze, koje su nastale od uvoza robe do 31 maja o. g., odnosno na obaveze koje su nastale docnije, ali u izvršenju ugovora koji su zaključeni do 13 marta o. E. Naši robni dugovi Austriji se cene na 80 mil. din., nasuprot čemu stoje potraživanja od svega 30 mil. din. Taj odnos iznenađuje. Mi smo redovno više izvozili u Austriju nego što smo uvozili i prema tome bi naša potraživanja trebala da nadmaše dugove. U poslednje vreme smo, međutim, mnoge artikle prodavali Austriji, van kliringa, za devize. Osim toga i kod Austrije postoji, kao što je to slučaj sa Nemačkom, razilaženje u rokovima plaćanja, na taj način što je Austrija prodala na kredit i kupovala za gotovo. i

Sporazum o likvidaciji šilinga ne samo što je pravedan, prema zainteresovanim, nego je i koristan po opšte Drivredne interese zemlje. Da je kurs Ипса utvrđen па višem nivou imali bismo da plaćamo u dinarima nekoliko miliona više Nemačkoi. Posle likvidiranja austrijskog privatnog kliringa, čiji će se saldo preneti u kliring: sa Nemačkom, postaće naše klirinško potraživanje za okruglo 50 mil. manje. Klirinški saldo i inače ima tendenciju smaninja. Ta okolnost kao i prestanak specijalnog položaja Austrije u našoj spolinoj trgovini usled nestanka šilinga i uvođenja marke, čiji je paritet prema dinaru veći od šilinga, može da posluži kao dobra osnova za porast našeg izvoza u Nemačku.

Ba DR Ba BH

ОБАВЕ!

ПОЉОПРИВРЕДА

— Министарство пољопривреде одобрило је 500.000 дин. као помоћ за унапређење овчарства. Тај износ ће се поделити појединим банским управама, које ће куповати приплодне овнове од домаћих узорних одгајивача. Овнови ће се уступати ивтересентима за малу накнаду.

— Призад ће као једини купац уљане репице у наступајућој сезони плаћати: 250 дин. произвођачима, 262.50 задругама и трговцима. Фабрике ће плаћати 275 дин. Ове цене, које су за 10940 више од оне предвиђене Уредбом, важе до 15 јула о. г. ! вагон је најмања количина коју Призад преузима. Репица ће се купити за потребе: Прве хрватске творнице уља у Загребу, Творнице уља „Домаћа“ д. д., Нови Врбас, Творнице уља „Војводина“, Лењи и друг к. д.,, Нови Врбас и Удружене творнице јестивог уља, Велес.

— На скупштини Удружења произвођача и товљача стоке у Новом Саду констатовано је да је у 1937 год. било 865 чланова из разних крајева државе, који су извезли 1236 вагона угојених свиња и 60 вагона крупне стоке. Најрентабилнији је био извоз у Аустрију, а по количини највећи је био онај у Чехословачку, али је био мање рентабилан, јер су цене биле само мало веће од домаћих. У Аустрију и Чехословачку извожене су тешке масне свиње, у Немачку само младе преко 125 кг тежине а у Итадију јоркширске и беркширске у просечној тежини преко 160 кг. Одгајивачи су постигли просечно за ! дин. већу цену од оне у земљи.

— Због суше Енглеска много пати због недостатка сточне хране. Продуценти млека, да би задовољили тражњу у нормалном обиму морали су да хране стоку остат-

цима крме која је остала као резерва за следећу годину. Зато се није могла спустити цена млеку, као што се то иначе чини од маја до августа, него је остала 7 пенса за карт (1,18 л), око 6 динара по литру.

— У сколини Сарајева појавиле су се гусенице, и чине велику штету у воћњацима.

__ Министарство пољопривреде одбило је да потврди у смислу Закона о привредним задругама поднета му правила Главног задружонг савеза, као и новооснованог (3 децембра 1937 год. Главног задружног савеза. Пошто Закон о привредним задругама прописује постојање јединственог Главног задружног савеза, ове странке су се споразумеле на следећој основи. На оснивачку скупштину која треба да се одржи најкасније до 6 јуна о. г. позваће се сви савези који испуњавају услове Закона о привредним задругама. На тој скупштини треба да се донесу правила која између осталог морају да садрже, да је Главни задружни савез наследник оног који је основан ! јула 1919 год. На скупштинама Главног задружног савеза гласаће се по уделима. Број удела утврдиће се по систему, који води рачуна и о броју задруга чланица појединих савеза, као и о укупном броју задругара у једном савезу. За одржавање ових података меродавна је статистика Главног задружног савеза.

— Одељење за врховни шумарски надзор, при Министарству шума и руда, по питању ослобођења приватних поседника шума од приноса у Фонд за пошумљивање стало је на гледиште, да ове не треба ослободити плаћања приноса. Одељење се руководило углавном разлозима, да је принос сразмерно мали, и да се он употребљава за опште корисне циљеве, као што је на пр. пошумљивање голети.