Narodno blagostanje

4, јуни 1938. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | _"Crpama 365. д,д. (редован). — Српска штедионица д-д. у Винковцима (ре- | БИБЛИОГРАФИЈА | дован). — Тахеја међународно транспортно друштво у За- Дефинитивни резултати пописа становништва од 31 гребу (ванредан). марта 1981 г. Књига П. Присутно становништво по вероис18 јуна — „Филипс“ југословенско ад. у Београду повести. Општа државна статистика. -1938.- Београд; ХП (редован). + 140. | 19 јуна — Хрватска штедионица дед. у Слатини (ре- РАЗНО Od). - — На скупштини Савеза набављачких задруга држав23 јуна — Дионичко друштво за промет ковинама. А 5 а O ; '_ них службеника донесена је Резолуција у којој се констаЦугмајер и Грубер у Загребу (редован). j _ 5 _ ' - 5 тује да су станбене прилике државних службеника, пензи25 јуна — „Сиера" ад, Београд (редован). — Кре- : Е 5 онера а нарочито радника врло тешке. Станарина.је тако дитна банка д.д.уГајдобри (ред.. — Струмичка трговач- S 5 висока да на њу иде до 504 принадлежности. Јавна и: сака банка (редован). — Југохолдинг ад. Београд (редован). j : _ моуправна тела досада су премало допринела побољшању 26 јуна — Српско акционарско рударско и топионич- | се 3 5 станбених прилика. Каматна стопа на кредите за градњу ко друштво „Сартид“, Београд (редован). — „Освит' ад.

индустрија металних, хемијских и пиротехничких производа у Београду (редован). — Банка „Ново Брдо" ад. Гњилане (редован).

28 јуна — Царибродска банка у Цариброду (редован). — Топличка привредна банка у Прокупљу (редован). — Друштво железница Дунав—Сава— Јадранско море, Беч (редован). 29 јуна — А. Б. Ц., трговачко агд. Београд (редован). — Југославен. Стандард електрич. Компанија ад. Београд

(редован). — Југославенско електрично дед. Брау Бовери у Београду (редован). — „Конструктор“ ад. Београд (редован). — Привреда трговачко ад. Београд (редован). —

Пиротска окружна штедионица у Пироту (редован). Српско а. д угљена у Београду (редован).

30 јуна — Ад. Терапија, Београд (редован). — Книћска банка (редован). — „Зета“ дрварско-индустријско а. д. Београд (редован). — „Одол' компанија акционарско друштво, у Београду (редован). — Акционарско друштво за трговину и индустрију из Београда (редован). — Акционарско друштво канала „Краља Петра 1” y Београду (редован). — Реклама „Врачар“ ад. из Београда (редован). Рудник злата „Слишане" ад. Београд (ред.. — „Оград“ опште грађевинско ад, за јавне радове у Београду (редован). — Гњиланска привредна банка у Гњилану (редов.). = „Ресава“ акционарско-индустријско предузеће за прераду конопља и израду свих врста млива у Свилајнцу (редован). — „Зорка“ прво југословенско друштво за хемијску индустрију на деонице, Београд (редован). — Трговачкоиндустријска банка „Вардар“ ад. у Скопљу (редован). Кланично друштво, Београд (редован). — Голија а. д., за експлоатацију шума, Београд (редован). — „Звечан“ акционарско индустријско предузеће за прераду дрвета у Косовској Митровици (редован). — Тунер и Вагнер ад. Београд (редован). — Приватна медико-хируршка клиника ал. из Београда (редован). — Индустријско друштво „Орао" а. д., Скопље (редован).

3 јула — Паланачка трговачка банка у Смедеревској Паланци (редован).

станова је претерано висока. Уредба о употреби новца за изградњу станова државних службеника не спроводи се. Због тога је скушитина тражила да се фонд за изградњу станова државних службеника преда Савезу као и средства из чиновничког и радничког потпорног фонда, да он даје из њих кредите станбеним задругама. Осим тога тражено је од владе да донесе сходне мере у погледу смањења каматне стопе за зајмове за градњу кућа и да се донесе закон о етажној својини. ;

—- Јединствен је случај, да је Рузвелт одлучио да примени закон о порезима онакав како га је изгласао Конгрес, не потписујући га. Објашњавајући ту одлуку Рузвелт каже да је једна од главних задаћа државе да реши разна социјална питања, а закон о порезима је једно од средства и ту сврху. Пословни свет примио је са задовољством одлуку, јер је њом ублажен ефекат пореза на неодређену добит и изравнава се стопа опорезивања великог и малог добитка. Рузвелт се нада да ће Конгрес извршити накнадно сам реформу пореског закона на принципу да сви треба да плаћају порез према својим могућностима.

— Да би се организовала што боље хигијенска служба у Лондону образован је централни уред који ће стајати у вези са 100 болница које ће стално обавештавати колико кревета имају празних и на ком болесничком одељењу. Лекар који хоће да пошаље болесника у болницу јавиће Уреду име, године и пол, и дијагнозу, а Уред ће га обавестити у којој од најближих болница има место. за таквог болесника.

—- Југословенска Солвај творница а.д.у Лукавцу основала је на Београдском универзитету фонд од 500.000 дин, за помагање хемијских истраживања. Фонд ће носити име Ернеста Солваја, великог хемичара, чију стогодишњиду рођења је друштво на тај начин прославило.

— Акционарско друштво „Звечан“ у Косовској Митровици изгубило је спор од 59 мил. дин, који је покренуло против државе. Друштво је тражило оштету за мањак дрвета у државним шумама Мојстиру, Мокрој Гори и Дреници (Косовска област), на чију се експлоатацију односио уговор.

До закључења броја нисмо примили извештај Народне банке, те зато овога пута излазимо без њега.

Београдска берза

Извештајна недеља од 27-У до 1-У1-1938. ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ Већ давно није било тако мирне недеље на Београг'ској берзи. И ова, као и претходна недеља, састоји се само

КТУРА

од четири радна дана. То донекле објашњава огромно опадање обрта, према ранијим недељама, али не потпуно. И да недеља није била крња, обрт не би достигао износ од 8—10 мил. дин, колико је износио просечно у претходним недељама. Опадање обрта у лето сезонска је појава на берзи. Али и од тог правила има изузетака. Изванредни политички и привредни догађаји, у унутрашњости или споља, нису ни досада остали без трага, и ако је њихово де!ство на курсеве било врло слабо. То се видело и прошле недеље, када је усред бурне Средње Европе берза остала