Narodno blagostanje

(4, јуни 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 355

Iz uredništva

NMešfO O isfonvriji i

зегофектље згалпзшке

РО ОрккукКете КОРУ ФАУ ЈЕ

Od pojave međunarodne žitarske trgovine statistika, odnosno procena proizvodnje i izvoznog viška, dobijala je sve veći značaj. Pre toga ishod žetve bio je od značaja samo za proizvođače, koji su prema tome ishodu tražili više ili niže cene. Kad bi žetva podbacila procenjivanu lokalnu potrebu cene su bile više, i obrnuto, niže ako je žetva bila obilna. Statistika i procene u to vreme uopšte nisu pravljene.

Kad je pšenica postala proizvod, međunarodne razmene dobara javlja se potreba za statistikom, da bi trgovina bila orijentisana. Ali i tada, sve do pojave terminskog tržišta, statistika proizvodnje nije igrala Veliku ulogu. Dobit, koja se može predvideti prema budućoj ponudi i tražnji, a čiju je realizaciju omogućilo uvođenje terminskog tržišta, dala je potstrek privatnim trgovačkim firmama da traže i pribira|u podatke. Tako je u Engleskoj, u početku XIX veka, firma Kroper—Benson počela da vrši procenu engleske žetve. Docnije, to su počele da rade i druge žitarske firme. Vremenom, kada se uvideo značaj ovih podataka za formiranje i kretanje cena žita, naivažnijeg predmeta ishrane (а privatni podaci služili su uglavnom špekulaciji), uvedena |e zvanična statistika. Danas nema ni jedne zemlje u svetu koja ne vodi statistiku agrarne proizvodnje. Pored nje privatna žitarska trgovina nije prestala da i sama pribira podatke. Nju nisu zadovoljavali podaci pribirani od državhih činovnika, redovno vrlo sporo. Šta više, interesovanje privatne trgovine za procenu proizvodnje vremenom je bivalo sve jače. Jedna velika predratna ruska izvozna žitarska firma trošila je po 40.000 rubalja godišnje, za obaveštajnu službu o razvitku stanja useva i o izgledima za žetvu u važnijim proizvođačkim područjima. Najveća žitar. firma u Čikagu, Armur, Gren i Co., još pre rata imala je vlastiti telegrafski uređaj, u koji su se sticale telegrafske žice svih važnijih američkih proizvođačkih krajeva. Godišnji rashod na održavanje i upotrebu ovoga uređaja iznosio je po nekoliko stotina hiljada dolara. Kad је uvedena Dežična telegrafija, firma je uštedela 200.000.— dolara godišnje. Pre rata na berzi u Čikagu radilo je preko 225 telegrafskih aparata i primljeno dnevno po 15.000 izveštaja. Svetske žitarske kuće, kao što su Bunge, Drajfus itd. imaju čitava statistička odeljenja u kojima se proučava svaki podatak, obaveštajnu mrežu АЕ svetu koja do detalja prati setvu, vegetaciju i žetvu.

Između procene proizvodnje i tržišnog: mehanizma žitarica postoji veoma uska veza. U određeno godišnje doba procena žetve postaje glavni faktor koji dominira situacijom na tržištu i utiče na formiranje cena. Ti brojevi zavise od atmosferskih prilika. I kao što su ove jako promenljive, tako isto menjaju se i procene. Izveštajima o stanju taloga, o suši, noćnim mrazevima, kiši, gradu, vetru itd. menja se danomice slika

o budućoj žetvi i izgledima za snabdevanje sveta hle--

bnim žitom. Tržište pšenice u to vreme — u maju, junu 1 prvoj polovini jula kada pada snop na severnoj hemisferi i u novembru i decembru kada dolazi žetva na

južnoj hemisferi— daje utisak grozničavog stanja i cene se kolebaju više no u ostalim mesecima kampanje.

. Ove procene imaju vanredno veliki uticaj na tržište. One služe terminskoj trgovini u kojoj se radi na osnovu predviđanja svetske ponude i tražnje pšenice. (Otuda redovna razlika između terminskih kurseva i loko (promptnih) cena, koje su uvek rezultat konkretnog odnosa ponude i tražnje na određenom tržištu). Brojevi imaju veliko psihološko dejstvo; oni su u stanju da montiraju vrlo različite statističke pozicije pšenice (procenu izvoznog viška i uvozne potrebe), prema tome kakav interes dominira špekulacijom: besistički ili hosistički. Upravo, na terminskom tržištu vazda se bore ova dva interesa i od ishoda te borbe, odnosno od jačine, angažmana i uticaja zavisi veličina diterencije. Izvan terminskog tržišta u trgovini normalna je pojava, da se posle žetve žele niže cene. Ako se pak desi da trgovina raspolaže većim zalihama u kojima se zatekla prilikom padanja cene, onda se obično žetva potcenjuje da bi se stvorilo raspoloženje za više cene.

U prirodi je svih ovih brojki da su veoma promenljive. Bilo da se radi o izveštajima o stanju useva, bilo o proceni žetve sve se to menja od nedelje do nedelje, od meseca do meseca. Slučajeva sa potcenjivanjem i precenjivanjem žetve puna je istorija žitar– ske trgovine. Godine 1911 žetva pšenice u Sjedinjenim Američkim Državama bila je precenjena za 26% (u julu je cenjena na 19,4, a konačni rezultat bio je 16,89 mil. tona). Iste godine žetva u Rusiji precenjena |e za 21,3%. Slično se ponovilo 1912 i 1913 god. Trgovina, zbog razvitka političkih događaja u svetu и (0 угете, koji su prethodili svetskom ratu, želela je da ima veće stokove, pa je nastojala da u prvom periodu posle žetve cene budu što manje. Manke primećuje, da su pre rata, naročito kod Rusije i Argentine, bili vrlo česti slučajevi precenjivanja žetve i da to nije bilo u vezi sa trgovačkom špekulacijom, već sa finansijskim potrebama ovih zemalja pošto je njihov finansijski potencijal zavisio velikim delom od izvoza pšenice. Posle rata, naročito od pojave velikih stokova u svetu, potcenjiva– nje žetve postalo je uobičajena pojava. U 1931 god. žetva severoameričkih država bila je potcenjena za 25", 1928 та 20%, 1932 cod. za 15% itd.

Značaj privatnih procena za tržište i za cene nije niukoliko umanjen pojavom zvanične statistike. Naprotiv, u mnogim zemljama i danas procene velikih žitarskih kuća smatraju se merodavnijim za tržište i ovo se uglavnom po njima ravna. Posle rata, ove privatne procene dobile su korektiv u statističkoj službi Međunarodnog poljoprivrednog instituta u Rimu, koji, naročito u poslednje vreme, nastoji da svoj kontrolni statistički rad razvija paralelno sa privatnim procenama. Pored njega istu službu vrše Savetodavni odbor međunarodne Žžitne konferencije u Londonu i Fud Riserč Institut u Stenfordu. Od privatnih procena najznačajnije su Bromhal i Rajter.

U našoj zemlji od rata na ovamo postoje dve statistike odnosno procene: zvanična i privatna. I jedna