Narodno blagostanje

Страна 374

декс топионичке са 193 у марту достигао је највишу тачку. Број утоварених вагона већи је него у истом периоду 1937, а код државне речне пловидбе знатно мањи, као последица мањег извоза.

Сезонско опорављање привреде почело је и ове године рано, већ у фебруару, и то је, према статистичким податцима о нашој привреди, најсигурнији знак да се производња повећава. Индекс запослених био је у јануару 1938 већи него у јануару 1937, што значи да се пењемо изнад нивоа прошле године. На ово повољно унутрашње развијање конјунктуре делује и кретање цена. Цене су уопште у порасту, што сведочи да је јака тражња и куповна снага у земљи. Али најповољније је код тога да цене аграрним производима брже расту од индустријских, јер се тим побољшава положај главног произвођача, сељака.

Овакво стање у нашој привреди у првом тромесечју потиче од унутрашњих снага тржишта. Али оне су се развиле постепено захваљујући великој тражњи из иностранства и високим ценама прошле и претпрошле године. Светски полет из 1936 одразио се код нас 1937, а у овој години онај из прошле. Попуштање светске коњунктуре одразиће се код нас такође са закашњењем, а већ сад се могу да виде први знаци. Ситуација на тржишту

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 24

дрвета је врло неповољна. Совјетска Унија оборила је цене, а шведски извоз јако се смањио. Према томе не може се очекивати да ће нам дрво донети онолико девиза као прошлих година. Цене житарицама су опет јако пале, па све ако би нешто преостало за извоз, биће то под врло неповољним условима. Биће, дакле, погођен главни произвођач у земљи. Индекс рударске производње стоји још високо, али стање на светском тржишту сировина толико је неповољно и безизгледно, да није ни најмање вероватно да ће се одржати садашњи извоз руда, и уз садашње цене. Извоз је већ почео да опада (за 11,9% према првом тромесечју 1937), док је увоз, због унутрашње коњуктуре, већи за 18,67. Трговински биланс пасиван је за 137,7 мил. према активи од 227 у првом тромесечју 1937 године.

Мако се засада унутрашња коњунктура повољно развија, два момента не допуштају да се с оптимизмом гледа на развој у другој половини ове године, а то је смањење тражње из иностранства и лошији услови извоза, и друго, слаби изгледи у пољопривредној кампањи. Обоје ће деловати да се погорша положај произвођача у пољопривреди и индустрији, а с тим у вези и радника. ава

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЈ

=== Бефке зи стофпе за Фако пе-

Nepovolini znaci ovogođi- mpovolinim atmosferskim prilišnie polioprivredne proiz- kama kao što ie ova. Promeуодпје ne su i česte i vrlo drastične. = о Usled toga za nekoliko poslednjih nedelja u mnogome su se pogoršali izgledi za OVOgodišniu poljoprivrednu proizvodnju.

U aprilu šliive su obećavale vanredan'rod. Prema cvetu dovolino je bilo da ostane polovina, a na ponekim mestima i trećina, pa da imamo rekordan rod. Međutim, mraz o Đurđevu dne, koji je zahvatio čitavo šliivarsko područje, uništio je veliki deo ploda. Najviše su stradale šljive u nizinskim krajevima. Prema tome, dobar rod imaće samo brdski Кгаjevi, gde je šljiva poznije cvetala. Ovi krajevi, pak, usled dugog transporta, vrlo malo prodaju šlivu u svežem stanju; oni uglavnom peku rakiju i suše. Ovoga puta izgleda da će znatno veće količine šljive biti upotrebliene za pečenje rakije no ranijih godina, jer su zalihe skoro potpuno rasprodate — pa je i cena rakiji vrlo povolina. Što se tiče produkcije suvih šljiva, prema sadanjem stanju, izgleda da neće biti veća od 1000—1900 vagona. Ako bi se jače povećala proizvodnja rakije, biće ih manje. A pošto ni prošla 20dina za šljivarske krajeve nije bila dobra (proizvodnja suvih šljiva bila je svega oko 800 vagona) onda će u ovoj kampanji njihova kupovna snaga skoro iščeznuti.

Izmenili su se i izgledi za Žžetvu pšenice. Bilika je u glavnim proivođačkim područjima niska, ima malu vlat, a to znači da će imati mali klas. Sem toga, suvišna vlaga mogla bi da izazove rđu. Prema izveštajima od početka juna, ako bi do snopa atmosferske prilike bile povoljne, žetva ne bi bila veća od prošlogodišnje. Ako se ta prognoza obistini, onda robe za izvoz neće biti. To uostalom ne bi bila velika šteta za proizvođače, ako se vodi dobra politika cena.

Još su nepovoliniji izgledi za kukuruz. Setva kukuruza produžila se ove godine sve do konca maja. Znatne ро-

vVršine, gde ic selva ranije bila izvršena, morale su да budu preorane; poslednie poplave u drugoj polovini maja takođe su uništile priličnu površinu zasejanu kukuruzom. Pozna setva odocniće berbu naimanje za mesec dana, a fime prinos izložiti šteti od kiše i nedovoline toplote. Ako bi letos nastupila suša — a ona je lako moguća usled prevelikog padania do sada — onda idemo teškim danima u susret — koje može da ublaži ili pogorša službena politika cena.

Последње скакање цене пшенице донело је и уобичајену критику Призада, која се сваке године јавља уочи нове кампање. Она је, од времена увођења житног режима, постала сезонска појава.

Призад није носилац дожавне житне политике, већ успешно оруђе

У првим годинама рада Призада оштрица критике била је много јача. Замерке су чињене његовој организашији и начину пословања. Тражена је промена у томе смислу, да друштво не може да ради за властити рачун, већ као комисионар, да не сме искоришћавати преференцијалне контингенте осигуране трговинским уговорима итд. Ти захтеви, међутим, не чују се већ неколико година. Заинтересовани посредници су се снашли у новом систему и раде као добављачи Призада, ослобођени свих ризика од валута и кретања цена на светској пијаци.

Уместо принципијелних замерака критика Призада,

последњих година, врши се од случаја до случаја, а аргу-

менти се траже у развитку конкретних прилика на домаћем тржишту.

Прошле године, опет у ово време, критика је износила, да је Призад у другој половини кампање, када је био проглашен извозни монопол пшенице ма Гасни (тј. не законским путем већ једноставним одбијањем давања извозних дозвола за извоз пшенице од стране Министарства трговине и индустрије), често плаћао цене испод светског паритета. О неоснованости ове критике ми смо писали у бро