Narodno blagostanje

Страна 376 НАРОДНО опала, У азијским земљама, Јапану и Кини опала је у извесној мери потрошња памука као последица рата, док је у Индији нешто порасла.

Пошто је прерађивачка индустрија фактор који има одлучујући утицај на светско тржиште сировина, јасно је да је осетни пад производње те индустрије у САД морао довести до пада цена и повећања залиха. Од друге половине 1937 цене почињу нагло падати. Општи индекс цена од 854 у мају 1937 пао је на 66,9 у мају о. г. Код аграрних производа у истом раздобљу пао је од 82,5 на 69,9 текстилних производа, коже и каучука од 71,3 на 53,3 а код метала и руда од 97,9 на 79,6. За то време, залихе 7 напред наведених сировина су порасле и концем фебруара о. г., износиле су 5,5%/• више него у истом месецу 1987. Код неких сировина залихе су изванредно велике на пр. код бакра, кога је било концем марта о. г. за 759/0 више у магацинима него лане, памука 339, каучука 28% итд.

Поставља се питање, какви су изгледи за будући развој цена сировинар Полазећи од Сједињених Америчких Држава, као најважнијег потрошача, прогноза не може бити повољна. Најјачи разлог опадању производње прерађивачке индустрије у САД је тај што је пољопривреда постала слаб кунац индустријских производа. Дали ће она повратити своју пређашњу куповну снагу, зависи, у првом Реду, од цене њених производа на светском тржишту. Према HNpomeHH Standard Statistic Corporation пољопривреда САД имаће ове године доходак од 7 до 7,5 милијарди долара тј. за 1 до 1,5 милијарду долара мање него прошле године. Оваква процена заснована је на изгледима за врло повољну жетву не само житарица него и индустријских биљки. Тако на пр. од лањске бербе памука остала је нреносна залиха од 6 мил. бала. Овогодишња процењена је на 11 милиона бала, према томе ове године има за продају 17 мил. бала, док потрошња износи свега 10 мил. Због тога се не очекује пораст цена пољопривредних производа па према томе ни појачање куповне моћи америчких фармера.

У Европи две разне индустријске гране, текстилна и грађевна, све више смањују своју активност. Највећи пад показује Чехословачка, чији је индекс производње од јануара 1937 до јануара 0. г. пао од 108,8 на 740, код белгијске од 93,4 на 74, данске од 163,9 на 149,5, енглеске од 107,3 на 1041 итд. Грађевна индустрија у Енглеској, која је била полуга за оживљавање привреде, показује знатно смањење рада. У фебруару о. г. њена делатност је била мања за 26%, у марту за 129, у априлу за 24% него у истим месецима прошле године. А пошто је индустријска делатност у Енглеској уопште почела да попушта, смањиће се и њезина тражња сировина.

Све ове чињенице показују да нема изгледа за скори пораст потрошње сировина а тиме у вези ни цена. У САД према писању „Рег Пешћвсће УојЈКоут!“, привредни кругови држе да ће пословна делатност остати на овако ниском нивоу све до краја лета, када ће се осетити дејство привредних мера владиних и када се очекује пораст цена. Засада произвођачи настоје да задрже пад цена најважнијих сировина смањењем производње. Међународни комитет каучука и калаја смањили су ових дана извозне квоте затреће тромесечје и то за каучук од 60% на 45% а за калај од 55% на 4590, Осим тога ради се на стварању пуферпула за калај.

ЧИТАЈТЕ НАШЕ АНАЛИЗЕ БИЛАНСА

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 24

U jeku krize, od 1930—31 stanje nemačkih banaka bilo je vrlo teško. Kod 6 naivećih banaka, verovnici su opali od 12,3 na 7,4 milijardi RM, dok su dužnici opali svega od 6,2 na 5,3 milijarde RM. Tako velika nelikvidnost bila ie posledica povlačenia kratkoročnih stranih kredita datih industriji.

Pomoć je mogla doći samo od države i ona je izvršena tako, da je većina banaka došla pod direktni ili indirektni uticai njen. Izvršene su i neke fuzije na pr. Darmstidter- und Nationalbank i Dresdenerbank, pri čemu je 90% akcija došlo u ruke države. Od velikih banaka ostala ie potpuno u privatnim rukama jedino Berliner Handelsgeselischaft. Država je davala pomoć ne samo kupujući akcije banaka nego naročito preuzimajući jemstvo i dajući menice za pokriće tekućih ·potreba. Samo za budžetsku godinu 1982/83 država je preuzela jemstvo za dugove banaka u iznosu od 348,5 mil. RM., menica je dato tada 8592,6 mil. RM, od toga samo za Dresdener i Danatbank 577 mil. U tim poslovima država je 1933 imala gubitaka u iznosu od 228,5 mil. RM. Gubici privatnih banaka iznosili su, prema proceni Raihsbanke, oko 12% sume bilansa, а јаушћ 7720.

Reprivatizacija banaka u Raihu

Koncem 1934 donesen je Zakon o kreditu, Кон је ројасао državni nadzor nad bankama i doneo pravila za racionalnu upravu sretstvima koja su stavliena bankama na raspoloženje. Da bi se vodila zdrava kreditna politika od strane banaka stvoren je naročiti ured za nadzor nad njima. U zakonu su predviđeni uslovi za osnivanje banaka, odredbe u Dogledu stručne spreme uprave, slanja bilansa godišnjih, poluzodišnjih, za dva ili jedan mesec Raihsbanki, već prema veličini zavoda, o delenju kredita itd. Cili tih propisa nije bio podržavljenje banaka nego pojačanje njihove samoodgovornosti.

Nemačko bankarstvo je danas sanirano, ono državne pomoći ne treba, a ni država nema interesa da održava jedno stanje koje su stvorile naročite prilike za vreme krize. Stoga se javila misao o reprivatizaciji banaka koja se sve brže sprovodi. Dosada su potpuno prešle u privatne ruke akcije Dresdenerbank, Commerzbank i Deutsche Bank i još nekih. Pod neposrednim državnim uticajem stoje, pored nekih provincijskih banaka zavodi sa specijalnim funkcijama Као na DI. Rentenbank-Kreditanstalt, Deutschland-kasse itd.

Продаја на рате као и сваки кредит може да буде за трговину корисна али и штетна, већ према томе како и када се примењује. У Сједињеним Америчким Државама бачена је на њу тешка оптужба, да је проузроковала опадање продаје. Испитивања, која су вршила разни институти као Уред за трговину, Трговачка комора. итд. показала су да су те оптужбе претеране. Искуство Commercial Investement Trust Согр. (труст за инвестирање капитала у трговини), који је за време кризе имао мање од 19 губитака код продаје на рате, најбоље доказује да продаја на рате није опасна када се употреби у право време.

Предмет продаје на рате јесу разни производи, почевши од накита до аутомобила. Код неких артикала она је заузела огромне размере, тако на пр. 604 од свих у С. А. Д. продатих аутомобила купљено је на рате. Сматра се да се само њој има захвалити што се у промету налазило 1937 око 30 милиона аутомобила. Претседник Рузвелт је скоро рекао да је продаја аутомобила на рате 1987 била сувише велика и да је то имало за последицу доцније опадање продаје. Рок за отплату креће се од 7 до 36 ме-

Да ли је продаја на рате узрок опадању послова У G. A. JL?