Narodno blagostanje

_ Мејуни 1030. ______

· сеци а код неких артикала (ледењаче) и 60 месеци. Досада се већ изградило: одређено мишљење у погледу рокова за отплату и сматра се као опрезан поступак давање рока од 1 до 12 месеца и наплата у готовом од 10 до 25% цене робе при закључењу уговора, а као сувише либералан, ако се не наплати ништа у готовом а уговори се рок за рате од-24 де 60. месеци. Најчешћи услови продаје на рате, које је пракса изградила, јесу: у готовом од 3 до 20%« од цене робе и рок од 3 до 36 месеци.

Продаја на рате износила је 1932 округло 3 милијарде дол. 1937 попела се на 4,9 милијарди дол. или 109 од целокупног волумена продаја. Како видимо њен удео у целокупној продаји није тако велик и због тога је претерано. тврдити да је она узрок опадању продаје. У де-

· таљној трговини она чини, као и свуда, само један део

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

“Страна 371

кредита који потрошачи добију код трговца. Тако на пр. само једна трећина потрошачког кредита, који је 1986 износио свега 30%6 промета детаљне трговине, била је продаја на рате. Остале две трећине тог кредита састојале су се од продаје на сасвим кратке рокове (charge account Ssaјез). 1936 ова последња износила је 8,1 милијарде дол. а продаје на рате била је свега 4,5 милијарде дол.

Испитивања, која су вршиле разне трговачке установе, показала су да за време полета потрошачи купују преко стварног пораста своје куповне снаге, и у доба кризе и стагнације уздржавају се да би исплатили своје раније дугове. Стога се препоручује да трговци не буду сувише издашни у давању кредита потрошачима за време полета да би, за време кризе, кредитирањем потрошача могли спречити нагло опадање продаје.

ава

ОБАВЕ ПОЉОПРИВРЕДА

— Првизвођачи свилених кокона из јужних крајева тражили су од владе, да се од њих откупе свилене чауре по 16 дин. по кгр., како је то предвиђено Уредбом за унапређење свиларства, да Дирекција државног свиларства само прерађује свилени конац који би биле дужне да купе домаће ткаонице свилене робе, да се повећа такса на увоз вештачке свиле и свиленог конца са 2 на 4 динара, и да се Фонд за унапређење свиларства употреби искључиво

„У сврхе којима је намењен итд.

— Недавно је Ф. О. Лихт објавио своју другу процену сетве шећерне репе према којој је у европским земљама, без Сов. Русије, посејано 1,821.600 ха. За Сов. Русију процена гласи 1,180.100 ха, т.ј. за 9.990 ха више него прошле године, док за осталу Европу повећање износи 98,285 ха или 5,//• према 1937. Стање репе почетком овог месеца је повољно. Видљиве залихе шећера износиле су ! маја о. г. 7,13 мил. т. сировог шећера према 6,04 мил. т. У истом месецу 1937.

— Према најновијој званичној процени у Британској Индији површина засејана пшеницом већа је за 6%/ од прошлогодишње и износи 35,15 мил. акра. Очекује се да ће жетва бити за 8уо већа од прошлогодишње и цени се на 10,5 мил. т. Пошто ће жетва ове године бити већа за 700.000 тона од оне 1987 биће и извоз већи од прошлогодишњег који је износио 460.000 т.

— У 1937 г. уловљено је на нашој обали 7,2 мил. кг. морске рибе у вредности од 35 мил. дин. према 6,3 мил. и 30,8 мил. у 1936 г. Већи лов расподелио се између већег броја рибара (20.488 према 20.098). И број рибарских бродова је порастао са 6533 на 6807. Највећи део рибе се прерађује у конзерве, а само мањи део се шаље у унутрашњост земље, а још мање се извози. У 19837 г. послато је на домаће тржиште 466.609 кг. рибе, за 30.145 више него претходне године. Највећи потрошач био је Загреб (307.771 кг.) па Београд (70.778 кг.), Љубљана (24.107 кг.), Марибор (25.641 кг.) итд.

ИНДУСТРИЈА

— Савез набављачких задруга државних службеника купио је већи комплекс земљишта код Сремске Митровице, где намерава да подигне разна индустријска предузећа. i

— Cena austrijskog sirovog aluminija koja je dosada iznosila 300 šil. za 1 q snižena je prema ceni u Rajhu i to za takozvane C-poluge na 138 Rm a za ostale na 137. Ovako visoke austrijske cene objašnjavaju se malim. opsegom Dpro-

БА,

izvodnje, koji je iznosio svega jednu četvrtinu nemačke. Dosada su radile svega 2 fabrike, i to sa smanjenim kapacitetom. Sada se misli povećati proizvodnia ne samo do punož kapaciteta nego i proširiti postojeća preduzeća.

— lndustriia automobila u SAD u aprilu o. g. proizvela je svega 240.000 kola prema 439.980 u istom mesecu 1937. Da bi se povećala prodaja kola neka preduzeća izradila su planove za fabrikaciju malih kola koja bi se prodavala po 250 dolara ili 12.000 dinara.

ТРГОВИНА

— Међународна конференција за вуну састаће се 16 и 17 јуна у Лондону. 15 јуна биће седница извршног ко-. митета међународног савеза за вуну.

— Промет на Новосадској продуктној берзи порастао је са 19.104 вагона у 1936 г. на 20.152 у 1937 г. Промет у пшеници знатно је опао, док је кукуруз више рађен него претходне године. Изборни суд Берзе примио је нешто мањи број тужби (1082) него у 1936 години (1119).

— Удружење произвођача вуне за Дунавску бановину замолило је Министарство пољопривреде да издејствује заштитне мере за вуну. Мисли се на принудни откуп од стране домаћих фабрика и на царинску заштиту.

— U Sjedinjenim Američkim Državama prodato је ргоšle godine 8,300.000 radio aprata prema 8,829.000 и 1986 в. u ukupnoj vrednosti od 4920 mil. dolara prema 480 mil. dol. u 1936 godini. Prema tome je manje prodato za GO'/ prema količini i za 12,66% po vrednosti. Srazmerno jače opadanje prodaje po vrednosti posledica je sniženja cena i Veće ртоdaje jevtinijih aparata.

— Vlada Mandžukua povisila je cenu zlata ха 3,77 јџапа za 1 gram. Da bi povećala eksploataciju nalazišta zlata odredila ie subvenciju i u budžetu predvidela sumu od 1 mil. juana.

— Muedsunarodni komitet za kalai u Parizu smanjio је izvoznu kvotu za treće tromesečje 0. g., od 55% na 45% standard proizvodnje. Britanskoj i Holandskoj Indiji odobrena je dopunska kvota od 71/%/o. U isto vreme odlučeno je da se stvori puferpul, čiji stok će se kretati između 74/» i 1590 i biće već uračunat u izvoznu kvotu od 45%. Konačna odluka će se doneti docnije.

— Реуајуасца franka izmenila je znatno cene francuskog železa. Izvozne cene su porasle tako da je porasla već od ranije postojeća razlika između njih i onih na unutrašnjem tržištu. Razlika se kreće između 40 i 50 fr. po toni, već prema vrsti železa. Zbog toga proizvođači nastoje da što više pojačaju izVOZ.