Narodno blagostanje

18. јуни 1938,

D-r Eugen Dembitz — Beograd

РАНА

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

УП Ја

Страна 387

Ла У ЋЕ

1 STANJE NAŠIH ZAJMOVA UOČI OBUSTAVE TRANSFERA

Jedno je od najinteresantnijih poglavlja istorije

naših finansija, geneza naših inostranih zajmova. Predaleko bi nas odvelo, ako bismo hteli da prikazujemo ra-”

zne faze naših spoljnih zajmova. Zadržaćemo se na stanju kako je zatečeno prilikom obustave transfera. Ministarstvo finansi|a objavilo je, baš uoči obustave plaćanja inostranstvu, stanje konsolidovanih dugova na

dan 1 jula 1932 g. Po njemu naši inostrani dugovi iz-.

nosili su 32,8 mili|ardi dinara.

Zajmovi se mogu grupisati po vremenu postanka, po zemljama gde su emitovini i najzad po valuti na koju glase. Za naše ciljeve najpogodnija je klasitikacija po valuti. Najveću grupu zajmova sačinjavaju glaseći na zlatne franke, 983 mil. zl. fr., što je nešto manje od trećine svih zajmova. Zatim dolaze zajmovi u funtama

sterlinga 34,5 mil., pa onda u dolarima 128,2 mil., u francuskim francima 2,4 milijarde, zatim 156,6 mil. maraka i najzad na dinare 31 mil. Anuitet po svim tim zajmovima bio je 1,3 milijarde din. godišnje. Sudbina jednog dela nabrojanih zajmova postala je neizvesna. U tu grupu spadaju ratni dugovi i primljeni viškovi po Dozovom planu u ukupnom iznosu od 15 milijardi dinara. Ako ove zaimove odbijemo, preostaju dugovi u zlatnim francima, francuskim francima, dolarima i funtama; i to u zlatnim francima prvobitni iznos od 083,3 mil., u francuskim francima 1,4. milijardi fr. fr., u dolarima 66,6 mil. i u funtama neznatan iznos od 213.000. funti sterlinga, koji najvećim delom otpada na crnogorski zajam od 1909 g. Osim toga se nalazi neznatan deo 4%-tnog konvertovanog srpškog zajma od 1895 g. u Engleskoj.

IL TRI GRUPE POVERILACA

Do proglašenja moratorijuma transfera imali smo uglavnom tri, sa pravne tačke gledišta različite grupe zajmova: posleratne, koje je država sama zaključila, nasleđene ugovore koje su zaključile države prethodnice i najzad ugovorom o miru nametnute obaveze, kao što je učešće u državnom dugu onih zemalja čiji su delovi pripali novoosnovanoj državi. Postupanje sa tim poveriocima do obustave iranslera nije bilo jednako. Najbolji je bio položaj portera posleratnih zajmova. Drugi ie položaj bio, i to mnogo nepovoljniji od prvih, portera predratnih srpskih i crnogorskih zajmova. Njihova

služba nije bila u pitanju ni u posleratnom periodu, izu-

zev poverioce bivših neprijateljskih zemalja.

Ali je zato nastao. posle 1925. godine spor oko valute. Francuski i Švajcarski porteri, Кој do te godine nisu iražili primenu zlatne klauzule, odjednom su zahtevali plaćanje, umesto u papirmim francuskim, u zlatnim francima. Po ovom pitanju došlo

ie do suđenja u Hagu, koje je završeno na štetu države. Posle toga u.1930 g. zaključena je konvencija između države i organizacije portera, po kojoj se ceo iznos dospelih kupona plaća u zlatnim francima. Za period od 1930 do 1958 zg. bilo je predviđeno smanjenje nominale kupona, tako da se kvote postepeno povećavaju. Plaćanja u zlatu imala su početi 1 aprila 1930 g., sa 55% nominalne vrednosti. Ta kvota važila je do 31 marta 1935 godine. U drugom petogodišnjem periodu kvola ie irebala. da še poveća na 56%, #4. Vrednost jednog zlatnog franka ustanovljena je sa 0.29032 о. čistog zlata.

Najslabiji je bio položaj onih, koji su postali poverioci države na osnovu ugovora o miru. Za celo vreme moratoriuma fransfera država nije vršila službu tih zajmova. Potpunosti radi napominjemo da su u budžetskom predlogu predviđena plaćanja prema Caisse

Commune u Parizu i »Steg«-u u Beču.

II PRVI I DRUGI MORATORIJUM TRANSFERA

Obustava transfera u avgustu 1931 g. izjednačila

је položaji poverilaca. Ali ubrzo su povedeni pregovori, pri čemu su jednako tretirani posleratni poverioci, izuzevVši one. po бугј Krigerovom zajmu, sa predratnim poveriocima Srbije i Crne Gore. Svi drugi inostrani poverjioci morali su da. se pomire sa obuštavom plaćahja. Njihov položaj i sada zavisi od jednostrane odluke vla-

de. Kao što smo napomenuli, izgleda, da |e ona re-·

šila da počne službu ovih zajmova. Najagilnija. pove-

rilačka grupa za vreme moratofiuma transfera bila |e

francuska. Organizacija francuskih portera povela je pregovore, ona je zaključila sporazume, koji su postali

merodavni i za imaoce posleratnih zajmova u drugim.

zemljama, izuzev 6766 Krigerov zajam. Prvi sporazum sa organizacijom TIrancuskih portera zaključen je

na tri godine, sa važnošću od 14 oktobra 1932 godine. Država se obavezala da u tom periodu plaća 10% dospele kamate u devizama. Za preostalih 90% davala je porterima 5%-· Funding: obveznice na 25 godina. Bila ie predviđena i isplata cele kamate u blokiranim dinarima, kao alternativna mogućnost. Ali time se porteri nisu SlMZIl -

Drugi period moratoriuma transfera obuhvata vreme od 14 oktobra 1935 do 13 oktobra 1937 godine. Kvota u. devizama je povećana na 15%, ali zato je emi-

- sija Funding obveznica znatno smanjena, sa 90% па

55% dužne kamate. Preostalih 30% otpisali su porteri. Posle isteka tog roka, stupili smo u najinteresantniji period moratoriuma transfera.

IV TREĆI MORATORIJUM

| Naša dnevna štampa vrlo opširno је pisala o 'po--

slednjem sporazumu sa francuskim porterima. Ministar finansija |e pred Finansijskim odborom Skupštine i pred samom Skupštinom' govorio o postignutom spo-

razumu, iznoseći prvenstveno njegov budžetski etekat. Ali ni iz objavljenih podataka ni iz govora Ministra finansija nije se mogla videti suština sporazuma, a pogotovo nije bilo mogućno da se on uporedi sa ranijim.