Narodno blagostanje
18, јуни 1938,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 389
VI. BUDŽETSKI EFEKAT SPORAZUMA
Iz gornjeg upoređenja izlazi da su porteri pristali na prilično velika smanjenja kamata. Ali tu manju ka-
'matu oni traže u gotovom. Umesto 12,3 mil. francuskih
franaka, koliko je bilo potrebno godišnje za isplatu kamata po prvom sporazumu, i 18,3 mil. po drugom, sadašnji sporazum nalaže godišnju obavezu državnoj blagajni od 175 mil. francuskih franaka Osim toga država je primila obavezu da će godišnje 25 mil. franaka upotrebiti za otkup obveznica na koje se odnosi sporazum. Ujkupna godišnja plaćanja za službu samo Onog dela inostranih zajmova koji zastupa organizacija francuskih portera iznosiće okruglo 200 Til. ir. Ir. po utvrđenom kursu od 164.60 din. za 100 francuskih fra-
naka, dakle okruglo 330 mil. din. Srazmerno neznatno opterećenje pretstavlja sporazum sa engleskim porterima, svega 3,5 mil. din.
Za prva dva perioda moratorijuma transfera, država je bila prinuđena da veliki deo kamatnih plaćanja i amortizacija prebaci na iduća pokolenja. Prilikom zaključivanja poslednjeg sporazuma postavila se alternativa, da li će biti bolje umesto u srednjoročnim obveznicama vršiti službu zajmova u gotovom. Država se odlučila na plaćanja u gotovom, pošto je na taj način postigla veći popust. Momenat za prelaz ka normalizovanju službe naših inostranih zajmova bio je pogodan, pošto su dobri izgledi za transferiranje i većih iznosa.
VIL PROMENE U STANJU NAŠIH INOSTRANIH ZAJMOVA ZA PRVA DVA PERIODA MORATORIJUMA TRANSFERA
Emisija 5% Funding obveznica uzela je velike razmere. U prvom periodu imala je država da plaća godišnje 106 mil. din. u 57 Funding obveznicama, a u drugom manje, 67 mil. Ministar finansija izjavio je pred finansijskim odborom, da se naš dug u Francuskoj povećavao godišnje za preko 82 mil. din. Taj podatak se sa našim računom skoro potpuno slaže. Prosečni godišnji prirast duga u Francuskoj iznosio je po njemu 90 mil. din. Razlika se može objasniti time, Što naš račun pokazuje porast kakav bi trebao da bude po stanju zajmova u inostranstvu; podatak ministra finansija, pak, pokazuje stvarni porast. A ovaj mora biti nešto manji. Mi smo u našem računu zanemarili alternativno rešenje prvog sporazuma, po kome su porteri mogli da traže kamatu i u vezanim dinarima, pošto se ono u praksi primenjivalo samo u izuzetnim slučajevima. Ali i da toga nije bilo, faktično izvršena plaćanja kamata, odnosno n ovom slučaju emisija obveznica, uvek će biti niža nego što bi trebalo da bude po računu. о је redovna pojlava kod svih zajmova, pošto se jedan deo imalaca ne javlja. Na kraju drugog perioda moratorijuma transfera 5% Funding obveznica bilo je u Opticaju za 420 mil. din. (256,8 mil. ir. fr.). Naš inostrani dug u francuskim francima povećao se sa 1,4. milijardi na 1,7 milijardi fr. fr. Nepromenjeno je stanje državnih dugova u zlatnim francima 983.3 mil. zl. fr. Dug u funtama povećao se za iznos 5% Funding obveznica okru-
glo za 30.000 funti sterlinga. Većih promena je bilo kod naših dolarskih zajmova. Oni su se smanjili za ceo iznos буг Krigerovog zajma u nominali od 22 mil. dol., (1,236 mil. din.), koji je otkupljen od jedne švajcarske grupe za okruglo 350 mil. din. Postignuti kurs iznosi 28,31% nominale. Prosečni kurs 7% Blera bio је ц 1937 g. na Njujorškoj berzi 29,50%. Cena koju je država dala odgovara berzanskoj vrednosti. Jedan deo Blerovih obveznica postao je nostrifikacijom unutrašnji državni dug. 7% Blerovih obveznica nostrifikovano je 8,8 mil. dol. (378,9 mil. din.), a 80% Blerovih obveznica 3,3 mil. dol. (144,7 mil. din). Ukupno smanjenje dolarskih dugova iznosi dakle 12,1 mil. dolara. 5% Funding obveznica emitovano je za okruglo 8 mil. dolara, tako da su se državni dugovi u dolaru smanjili per saldo za okruglo 4 mil. dol. (230 mil. din.). Oni su krajem 1937 g. iznosili 62 mil. prema 66 mil. u julu 1952 9. Bilo bi vredno da se posveti posebna studija valutarnim promenama, koje su u toku tog vremena nastale. Prostor nas ograničava samo na to, da zabeležimo da je dug u francuskim francima i dolarima postao manji zbog devalvacije tih valuta. Kao što smo već u toku naših izlaganja konstatovali depresijacija francuskog franka iznosi okruglo 40%, uzevši za bazu sporazumom utvrđeni kurs. Prema obračunskom kursu devize Njujork, krajem prošle godine, depresijacija dolara prema dinaru iznosi 22,5%.
VIII. INOSTRANI DUGOVI SE TOPE
Vidimo da je stanje naših inostranih zajmova sko-
ro nepromenjeno. Ali bi bilo pogrešno uzeti samo nji-
hovu glavnicu kao merilo. Visina godišnjeg anuiteta je za državne finansije od veće važnosti. A za anuitete potrebni iznosi postali su znatno manji. U 1938/39 bu-
· džetskoj godini za službu inostranih zajmova predvi-
=
đeno je 373 mil. din. prema 428,8 mil. u 1931/32 god. Smanjenje iznosi 20%. Ono bi bilo još znatno veće da u međuvremenu nisu izdate 5% Funding obveznice, čija služba iziskuje srazmerno velike iznose.
Služba inostranih dugova postaje sve beznačajnija stavka u budžetu. Tako je u 1931/32 сод., poslednjoj koje je vršena integralna služba zajmova, бео 5ућ izdataka išlo na službu zajmova, a u 1938/39 god. svega 3%. U statističkom godišnjaku Društva naroda ima
vrlo interesantnih podataka o zaduženju pojedinih država. Kod dužničkih zemalja je stubac o službi inostranih zajmova prazan, pošto ona nije vršena. Za Čehoslovačku, Polisku, Rumuniju, Mađarsku, Bugarsku, Grčku itd., izdaci za službu inostranih zajmova postali su neznatni. Pitanje definitivnog uređenja inostranih zajmova ostalo je u većini tih zemalja još otvoreno. Preuranjeno bi bilo, stoga, dati neku prognozu. Ali nije verovatno da bi izdaci za službu zajmova dostigli svoj raniji značaj. Konjunkturni polet samo је ц maloj metri delovao da se povećaju davanja inostranim poveriocima. Zastoj konjunkture, u prvom redu opadanje izvoza, moralo bi da ima srazmerno mnogo ozbiljnije posledice u negativnom smislu.