Narodno blagostanje

25. јуни 1938,

Производња сточне хране остала је скоро на истом нивоу, али је њен значај за мало сељачко газдинство знатно опао услед даљег екстензивирања сточарства у периоду кризе и депресије. Екстензивно сточарство развијено је у јужним крајевима земље (Босна, Србија и јужна Србија). У северним крајевима, напротив, преовлађује шталско сточарство, те је отуда у њима знатна производња сточне хране. На прве крајеве отпада највећи број ситне стоке (овце и козе) чији је бројни пораст најбољи знак екстензивирања аграра последњих година. Два начина гајења стоке долазе до изражаја и у квалитету, јачини и тежини стоке; Интензивно шталско сточарство даје квалитетну крупну и тешку стоку, док екстензивно слабу и лаку. Та разлика утиче на

цене, на новчани доходак од сточарства и на квали-

тет обраде земље, следствено на величину бруто производње.

Највећа промена извршена је у области производње свиња. Раније, у јужним крајевима, мала сељачка газдинства гајила су кочинара, који је био израз најекстензивнијег свињарства. Кочинар је, такорећи, живео сам од себе, хранио се свим оним

што је нашао на утрини и уједно је ову преоравао,

није тражио никакве неге ни бриге. Зими се обично мало прехрањивао, а потом је продаван. Свињогојство у смислу товљења свиња био је капиталистичко-трговачки посао. Распарчавање сељачких поседа с једне и потреба што веће продукције за само-

исхрану с друге стране, одузели су малом сељачком

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 405

газдинству ову грану посла, која је прешла на средње и велико газдинство, која више не требају кочинара. Сем тога, и сам систем контроле извоза стоке на бази контингената фаворизирао је товљење свиња за извоз. Ова структурелна промена у производњи свиња објашњава нам и борбу која се води око Уреда за контролу извоза стоке између трговаца и т. зв. произвођача.

Из досадање анализе видимо да су се последњих година у нашој аграрној производњи збиле дубоке промене. Узет у целини, продуктивни потенцијал у поређењу са прираштајем становништва опао је. Мала сељачка газдинства, која би гајењем радноинтензивних култура још некако могла да опстану, да би прехранила многобројну породицу, морала су да прелазе на житарство, углавном на кукуруз. Велика газдинства, која би опет због ниских производних трошкова могла да даје екстензивне културе, имају у својим рукама скоро целокупну продукцију интензивних култура. У колико и прелазе на екстензивне културе (на пр. пшеницу) то чине из разлога што државна интервенција последње три године одржава стално релативно врло повољне цене овоме артиклу. Очигледно да су већа и средња газдинства била главни корисници виших цена пшенице и садање повољне коњунктуре биљних сировина. Сем тога, на њима је концентрисана и производња семенске робе чије су цене далеко веће од меркантилне робе док се производни трошкови само незнатно повећавају.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Na područiu zagrebačkog Okružnog ureda za osiguranje radnika zabeležen je prošle godine najveći broi osiguranih radnika, 83.030. Naiveći broj pre depresije postignut je 1931 sa 76.070, ali već 1986 bio ije premašen sa 77.384. Okolina Zagreba bolje je napredovala od samog grada, jer je zaposlenost u njoj već 19934. bila skoro dostigla: visinu iz 1931, a prestigla ie 1935, dok je sam grad tek ove godine sa 59.219 premašio 1931. U okolini je, dakle, depresija bila blaža i kraća, što se može obiasniti većom primitivnošću privrede, i bežanjem industrije u provinciju; gde je jevtinila radna snaga. Tako је tekstina industrija, kola se razvila u to vreme, smeštena uglavnom u OkRolini Zagreba.

Položaj radnika u Zagrebu i okolini

Najveći porast prema 1936 imala је šumsko-pilanska industrija za 690 i građenje nad zemliom 673. Kako su sve ostale grane bile u znatnom porastu, ukupni broji članstva bio bi mnogo veći da građevinska delatnost nije bila znatno manja prema 1936. Za 1937 bilo je izdano 578 građevnih doтмоја, ртета 625 prethodne godine (1930 g. 1792 i 1929 g. 1440). Od toga otpada na novogradnje 293, a relativno veći je broji zgrada na jedan sprat i prizemnih nego prošlih godina.

Po kretanju nominalne nadnice položaj radnika je Dbolji, ier se prosečna obezbeđena nadnica popela na 24,10 prema 23,98 dinara 1936, ali, po računu Ureda, realna se nije digla, jer su cene znatno skočile. Pobolišanje položaja ogleda se u tome što je lače porastao broj osiguranih u višim nadničnim razredima, dok je u nižim, izuzevši II, opao. To pomeranje iz nižih u više razrede suprotno je onom iz vremena depreSije: o

Članovi se prijavljuju individualno ili kolektivno. Ovaj drugi način praktikuje se kod sezonskih radnika, i vrši se na osnovi isplatnih lista, koje se podnose o roku isplate, dakle svakih 7 ili 14 dana. To zadaje ogroman posao. Individualnih prijava i odjava bilo je 961.990, a kolektivnih 531.517, ukupno 893.437 na 80 hilj. članova, što znači. da је svakog dana prosečno proknjiženo 1771 ime po isplatnim listama i 1206 po individualnim prijavama. Ured bi mogao sebi eventualno da olaška posao, tako da propiše oblik isplatnih lista, koje bi poslodavac imao da ispuni. Inače se mora odrŽavati čitav aparat za protokolisanje članstva.

Na istom područiu ima »Merkur« 10.006 članova, skoro polovinu svih svojih. Velika razlika između ova dva ureda vidi se po tome što po pojedinom članu Ouzor dobije godišnie 598,11 dinara a »Merkur« 937,79.

Štrajkova je bilo mnogo manje, svega 34 u 13 privrednih grana prema 100 prethodne godine u 16 privrednih grana. Od ovih samo 18 bilo je tarifnih. Sa uspehom završena su 23 štrajka, i to 12 štraikova za povišenje nadnice, i 11 za sklapanje kolektivnog ugovora. Zahtevi za povišenje nadnice iznosili su 521/»%, a uspeh је зато 7,99. Зато 5: uUugostiteljski nameštenici imali 100% uspeh. Izgubljeno je 101.880 nadnica prema 430.450 u 1936, a u novcu 10,487.419 dinara. Najviše su štraikovali tekstilni radnici, u 11 preduzeća, i na пјћ обрада 43,20 štrajkača.

Finansijsko stanie Ureda popravilo se, ier su prihodi porašli sa 52,9 na 64,6 miliona. Zaostatci su porasli sa 14,9 na 18,9 miliona, i Ured se žali da najviše poteškoća oko naplate ima kod opštinskih uprava, ali naiveći zaostatci su kod industrije, 15,7 mil. dinara. Troškovi uprave apsolutno ostali su nepromenjeni, a relativno prema većim prihodima smaniili su se sa 15,33%0 na 13,98.