Narodno blagostanje

2. јули 1938,

Iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 419

Hsyamı Hi izaleda га феуаћуас а Чолека 2 Od stabilnosti dolara zavisi stabilnost svih drugih valata

Na našem efektnom tržištu nalazi se nekoliko dolarskih hartija od vrednosti: 7%o i 8%0 Bler i 7% Seligman. Promene kursa dolara pogadaju i ove papire, a pošto je posed njihov raširen kod naše publike, potrebno је bilo da je obavestimo o staniu dolara i njegovim perspektivama, jer se O tome vrlo često piše nekritički i prenose vesti koje nemaju realnog osnova.

L SUMNJA U DOLAR

U toku od nepuna dva meseca raspoloženje prema dolaru na svetskim berzama okretalo se u dva suproina pravca. U maju je dolar bio jedina tražena уаluta. U junu, obrnuto, on je oglašen nesigurnim i ponuda је bila tolika da mu |e kurs prema funti pao na 5 i niže. Govorilo se da predstoji devalvacija dolara, tako da {e ministar finansija, a zatim i Ruzvelt, morao da izjavi da vlada nema nameru da pristupi devalvaciji. Uprkos toj izjavi, verovalo se da će ona ipak biti izvtšena, što se izrazilo u ponudi dolara i tražnji zlata.

Prošle nedelje došlo je do obrta u situaciji dolara. Nema više kolebanja kursa, ponuda koja je bila izraz bekstva prestala je, i tako se završila jedna igra koja nije usamljena u ovih nekoliko poslednjih godina. Baš zato što se ponavlja, ova igra sa dolarom može se uzeti kao karakteristična pojava za privredne odnose u svetu u sadašnjem periodu. Time i analiza ovakve situacije dolara dobija posebnu vrednost, jer kod određivanja faktora koji su u skoroj prošlosti delovali na bekstvo iz dolara, dobija se jedan pogled u njegovu budućnost.

IH EKONOMSKI FAKTORI STABILNOSTI

Kad se uzmu u obzir svi objektivni momenti dolarske valute, nije dopuštena ni sumnja u njezinu stabilnost. Prvi momenat je zlatna podloga od 12,7 milijardi, kojoj nema ravne u monetarnoj istoriji. Trebalo bi da nastupi ogromno bekstvo iz dolara pa da američke monetarne vlasti dođu u situaciju u kojoj ne mogu da brane današnji njegov kurs. Teorijski postoji nekoliko faktora koji bi mogli da potkopaju dolar.

Prvo sama depresija. Ali da se kapital odluči da beži zbog depresije, nije dovoljno samo da mu u jednoj zemlji ide rđavo, nego da postoje bolji uslovi u nekoj drugoj. Američka privredna situacija momentano {e vrlo loša, gora nego i u kojoj drugoj zemlji. Ali to stanje nije ni izdaleka takvo da bi američki kapital pretpostavio strane zemlje, pogotovo kad se i u njima očekuje pogoršanje privredne situacije.

Dok tako nema čisto privrednih razloga za bekstvo kapitala, mogli bi oni eventualno da dođu od upravne vlasti. Ruzvelt |e u jednom periodu 1937 pokazao izvesno neraspoloženje prema lutajućem stranom kapitalu, i najavio borbu protiv monopola. Taj stav bio je određen tadašnjom procenom situacije da predstoji polet, i merama protiv kapitala trebalo ga je kočiti. Ali sve da je i ostvario svoje namere, one su ipak bile unapred ograničene, i povlačenje kapitala, i kad bi se povećalo, ne bi ni zbog Ruzveltove metle uzelo toliki obim da bi monetarne vlasti izgubile kormilo dolara.

Ako ni depresija, ni neprijateljstvo prema kapitalu neće dovesti do pada dolara, ostaju onda samo još dva faktora, i to stanje platnog bilansa i državnih finansija. Bilans plaćanja |e pasivan veći broj godina posle rata. Prema tome bi moglo izgledati da je pozicija dolara nesigurna. Ali to samo dotle, dok se ne uoče OSObenosti ovog bilansa. Prvo i najznačajnije je da |e trgovinski bilans aktivan. To je retka pojava kod industrijskih zemalja, koja se lako objašnjava time, što su SAD u isto vreme veliki izvoznik sirovina. Drugi razlog toj aktivi je zaštitna trgovinska politika. Aktiva ie tolika, da ona u izvesnom pogledu tišti i samu američku privredu, na taj način što ona ima tendenciju da

digne američke cene iznad nivoa u drugim zemljama. Da bi se što bolje povezale trgovački sa ostalim zemljama SAD bi morale da vode takvu trgovinsku politiku koja bi smanjila aktivu trgovinskog bilansa. To je objektivni razlog onom liberalizmu koji je američka vlada oglasila za svoj službeni kurs. Ali iako je malo razlabavila svoj carinski sistem, spolina trgovina nije ргоmenila pravac. Prošle godine nešto jača unutrašnja koniunktura proizvela je za kratko vreme pasivan trgovinski bilans. Ipak 1937 svršila je sa aktivom, koja je u 1938 nastavila da se povećava i za prva tri meseca veća je nego za čitavu 1937. Ranijih godina američka privreda branila se od priliva zlata izvozeći kapital, ali zato je iz godine u godinu prihod od kamata bio sve veći i pojačavao se nov izvor zlata. Odliv kapitala je prestao, naprotiv on se vraća. Najvažniji faktor pasive bilansa plaćanja je turizam. Međutim, u bilansu nije sadržan onaj veliki priliv zlata koji se izvršio poslednjih godina, bekstvom svetskih lutajućih kapitala u SAD. Zatim, SAD su velik producent zlata, što takođe ne dolazi do izraza u bilansu plaćanja, a Što je vrlo važno kod prosuđivanja preti li dolaru opasnost zbog eventualne oskudice zlata. Dotle dok je trgovinski bilans aktivan, američka privreda može samo da bude prezatrpana zlatom, i treba se dovijati kojim sredstvima se može zaustaviti zlatna bujica.

Ostaje još samo pitanje državnih finansija. Njihovo stanje ne govori tako odlučno u prilog čvrstoće dolara. Uravnoteženost budžeta nije nikad bila odlika američke finansijske politike. Nekoliko godina posle tata aktiva u budžetu se nametnula neodoljivo, tako da su državni dugovi, koji su naglo povećani u ratu, smanjeni. Po dolasku Ruzvelta javni radovi i socijalna politika ponovo su povećali rashode, tako da je državni dug od 1932 narastao za 19 milijardi dolara. Pre dve

godine Ruzvelt je pokušao da svede pasivu budžeta na najmanju meru. Ali privredna situacija u zemlji za-

htevala je da vlada ne povede dellacionističku politiku, i pored toga politički računi ometali su sprovođenje štednje, kao na pr. kod odglasavanja da se isplate potraživanja ratnih invalida najedanput. Po predračunima