Narodno blagostanje
Страна 446 ćilo ovakav uspešan špekulativan pohod je činjenica, da se približuje termin prve tranše unutrašnjega zajma, koji će takođe biti 6%0, pa se smatra, da će država upotrebiti sve svoje snage, da kurs ovih papira istera što više.
Kad je prvi potez uspeo, onda je dalje bilo lako. Na kursevima 89 i 90 bila je obilna roba, kao što pokazuje statistika obrta prošlih nedelja, a kad je kurs dostigao kod Begluka preko 92 i kod Dalmatinaca skoro 92.— takođe iedan znak anormalnoga razvića kurseva — roba se gubi sa tržišta. Naravno, čim se postigne kulminacija kursa, roba će se opet pojaviti i kursevi će: poći na niže. Što se tiče tržišta kapitala kod nas, ono smatra kategorički da nema nikakvih razloga, да 69 papiri stoje više nego 7% Investicioni.
I što je najinteresantnije u ovoj nedelji, kad su 6% išli gore, 7" je popuštao. Stigao je 98. Ono što je karakteristično kod ovoga papira, to je što se u njemu povećao obrt poslednjih nedelja. Ako se pri tome ima u vidu да зе ројауЦији u velikom obimu komadi ispod 5.000, onda je jasno da se ovaj papir pojavio na berzi iz jednoga čisto tehničkog razloga; omogućavanjem zamene sitnih komada za krupne. Kod ovako dobro klasiranog papira, kao što je 7%0 Investicioni, veliki deo je bio potpuno zaspao. Stvaraniem mogućnosti zamene sitnih za krupne vade se ti papiri iz skrivnice, kao što је bio slučai kod 6%o Ima ljudi koji neće da se deranžiraju do Ministarstva radi zamene, već ih prodaju na berzi. Očigledno je, da je ova mera, koja je diktirana lepim motivima, imala nepovolino dejstvo na kurs ovoga papira, budeći ga iz dubokog sna i dovodeći na pijacu. Tako je došlo do popuštanja kursa ovoga papira.
I za ovu je nedelju karakteristično, kao i za prošlu, da se radilo u svima papirima (sem Seligmana ove nedelje). To ie čudnovato, da su se stavili svi papiri u pokret i to u sred leta, u trenutku kad je više od polovine berzijanaca na ·osustvu. Ta se pojava da objasniti potresom koji je neizbežno izazvala pretstojeća emisija novoga unutrašnjega zajma. Mi smo još pre dva meseca pisali, da se tom prilikom vrši revizila portfelia, velika smotra portfelja, koji ie često godinama stajao nepomičan.
Pojavili su se u većim iznosima i severni agrarci (4%o iz 1934). Ipak je obrt u ovoj nedelji bio skoro za polovinu manji nego u prošloj. Pad dolazi u glavnom usled osustva obrta u terminima Ratne štete i u smanjienom obrtu Begluka i Dalmatinaca. To je sasvim prirodna stvar, da obrt leti opada. On је ipak relativno veliki u ovoj nedelji. Ta relativna živost dolazi kao posledica pretstojeće velike živosti na tržištu papira u jesen. Kurs Ratne štete može se reći stagnira odnosno oscilira između 477 i 478. Narodna banka prilično miruje, kao obično leti.
Na zagrebačkom tržištu naših industrijskih i saobraćaijnih preduzeća rađene su jedino akcije Trbovlja po 185.
Obračunski kurs dolara bio je: 1-УН: 43,3166; 4-УП: 483,3166; 5-VJI: 43,3228; 6-VII: 43,4166;
Naši papiri na stranim berzama
U izveštainoi nedelji nastavio se porast kurseva naših papira na pariskoj berzi. U toku nedelie su se kursevi postepeno povećali sa izvesnim prekidima, koji nisu trajali dugo. Razvitak kurseva u izveštainoj nedelii dozvoliava optimističku prognozu.
Kursevi su bili sledeći:
28-VI 29-VI 30-VI 1-VII 4-VII 490 | 1895 327 320,50 326 322 - 831,50 59 1902 355 350 355 849,50 9356 41/50/1906 319 319 319 324 320 4t/20/o 1909 305:/2 302.50 301.50 306.50 308.50 4 1910 338 332 331 382 382.50 41/,0/0 1911. 314 309.50 308 311 310
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
su rađene marke za 11.2 mil. prema 10 mil.,
08
5%/, 1913 352 350 _ 350 346.50 355
79 Stabilizacioni . 372 „ _ 350 | _ 365 368 370. 590. Pundinp, 14. 114 (16... 1185. [20
Ма njujorškoj, berzi kursevi Blerovih papira SU, „pali a 7" Seligman bio je stabilan. 7% Bler 28,5-30
дуо Вјег 28,5-30
796 Seligman
6 jula. 41.48
DEVIZNO TRŽIŠTE Iz donje tablice lepo se vidi postepeno popuštanie kursa marke. Staro je pravilo da na promenu Кигза ne utiče saldo trgovinskog bilansa, nego porast ili pad klirinškog Ta-
'čuna. To se pravilo potvrdilo i sada. Naš uvoz iz Nemačke
za prvih pet meseci bio je 716,8 mil. din., a naš izvoz: svega 481,4 mil. din. Nije verovatno da se naša velika pasiva u toku prošlog i u prvim-·danima OvVOgZ meseca znatno smanjila. Pa ipak kurs klirinške marke pokazuje pad, pošto je· naš saldo u kliringu znatno porastao za blizu 20 mil. din. Poznata је pojava u nemačkom kliringu da su uplate na naš račun u. Berlinu mnogo veće nego uplate naših uvoznika iz Nemačke, i za vreme kada je naš trgovinski bilans pasivan. Ovo-se obiašnjava fako, da Nemci prodaju na kredit, dok se naš izVoOZ naplaćuje prompt. Sadašnja pasiva našeg trg. bilansa. je tako velika, da to objašenjienie ne može više ·da. zadovolji. Kurs marke za ultimo avgust iznosi 14.75. On se približuje nivou
koji se smatrao plafonom još pre mesec dana, za vreme Ve-
štačke stabilnosti marke. Sadašnit kurs rezultira prirodno iz ponude i tražnje. Javna ruka ne: učestvuje. u poslu.
U funtama privatna ponuda još ne podmiruje celokupnu tražnju, tako da je Narodna banka prinuđena да-ргодаје ро 238, da bi održala kurs. Na privatnom deviznom: tržištu бије se cena od 265. Vrlo je obilna roba u Grčkim bonovima, usled
“čega je njihov: kurs u popuštaniu. - - а
· Kursevi su bili sledeći: а Grčki
- London. · Berlin . Madrid - ~Milano ·bonovi 1/VII 2938.— . 1.500.— -— = 99.25 Sa pr. 216.04 1.756.96 — 22049 > Вег рг. 168.13 1.367.29 — 17850 | -_-__ 4/VII 938. — Пло | __ _ _____ 2905 5ЈУП 238.— · 1.497.50 - — 5.8 —.— 29.07 G/VII 238.— 1.494.90 не : 29.95 7JVII - 238.— 1.492 — = === ~ 29 ——
Obrt je iznosio 20,3 mil. din. prema 12 mil.. Najviše zatim London 8,2
il.. Grčki bonovi 197.000 prema 165.000 itd.
Devizni kursevi u Cirihu bili su sledeći:
31-XII-36 31-XII-S7 31-III 30-VI 7-VI
London 27.37 21:62 -21.655/6 21.687 21.619]. Amsterdam 238.30 240:60: '941.40 241.45 ·941.90 Niujork 435.14 „432.50 436, 43678 – 4375/5 Berlin 175.10 174.99 „174.92 17695 175.90 Pariz 20.321/+ 14.681/s 13.511/» 1215 19:161/s Prag 12:90 | 15.19 15:27 1505. 154 Brisel —.= —— 7369 —— 74.07 Beograd _ JO—_C— _ |O 10.— 10—-_ 10—
Devize su čvrste. U većoj meri nego ostale škočiio је dolar. 1 Јеси franak је internacionalno čvrst, ~
Tržište zlata
U izveštajima sa tržišta zlata u Londonu kaže se, da je prestala tezaurizaciia zlata. na kontinentu. Da nema velikog interesa vidi se i po tome, što je obrt poslednjieg dana izVeštajne nedelje iznosio svega 181.000 funti šterlinga. Već dugo nije bilo tako malog: obrta. Cena zlata je samo malo pala na 140 š. 9 p. Pošto je kurs: dolara u međuvremenu skočio, premija se: smanjila-i iznosila 595 р. Najveći snabdevač tržišta