Narodno blagostanje

9, јули 1938,

Страна 435

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

АН

Зачарани круг наше политике —- љаног семена |

Године 1986 донета је- Уредба о снабдевању индустрија јестивог уља уљаним семеном, заснована на државној интервенцији у облику утврђене минималне цене и трговачке марже. Те је године род уљаног семења био 'обилан, тако да је неколико стотина вагона уљане репице морало да буде извезено. Губитак на извозу покривен је из прихода уљанога фонда у који индустрија уља уплаћује одређени допринос на сваку купљену количину уљаног семења. У 1937 r. принос. репице био је слаб, а и принос сунцокрета није био задовољавајући, те се у другој половини кампање морао да увози сунцокрет из Бугарске и Румуније.

Две године државне интервенције биле су довољне да покажу све недостатке овога режима. Највећи недостатак био је у томе што се укупан принос уљаног семења, чија продукција временски пада врло разнолико, није могао да распоређује тако, да се на почетку кампање не би морало из-

возити, а потом увозити. Уљана репица временски

претставља прву и једину сировину. за производњу јестивог уља до сунцокретовог семена. Производња репице ограничена је, за сада, на три главна подручја: на босанску Посавину, један део: Славоније и на Банат. Од прошле године највећи производни центар постао је 'Панчевачки рит, а од ове године производња је почела да се шири и у Јужној Србији. Репица се гаји на одличним земљиштима, претставља први род и прву пару; после ње површина се преорава и обично сеје

кукуруз. Производња је највећим делом концен- |

трисана у рукама већих и средњих поседника. Вегетација биљке пада у период највећих временских промена и због тога је култура врло алеаторна. Године обилног приноса доста су ретке, чешће су оне када принос подбаци. | | 4 | До интервенције добар принос срозавао је цене репице до те мере да се већ наредне године сејало много мање. Кад би пак принос подбацио, цене би расле, нарочито после прве понуде, када је највећи део робе био прешао у руке трговаца. Овакав развој прилика на тржишту уљане репице наставио се и под режимом државне интервенције само с том разликом што је сада постојала минимална цена испод које није могла да падне у случају обилног, а преко које се могла пењати у случају недовољног рода. У првом случају (код великог рода) држава је обавезна да откупљује вишак и да га извози у иностранство без 06зира на цене. А пошто су цене репице скоро 'вазда испод извозног паритета то се извоз морао вршити “са губитком. У другом случају пак, тј; код слабе жетве, повећање цена ишло је највећим делом у корист крупних произвођача и трговаца, а губитак је падао на домаће потрошаче уља који су били принуђени да плаћају више цене зејтина — што је аутоматски утицало на опадање његове потрошње. С друге стране високе цене служиле су као подстрек наредне године за повећање засејане површине. | |

== Посматрано са национално-економског гледишта режиму државне интервенције није могао

_ да конвенира ни први ни други случај. Циљ интер-

венције био је да одржи производњу у границама домаће потребе и да за ову обезбеди оптималну цену. Полазећи од тога циља ове године у режиму државне интервенције на тржишту уљанере пице извршена је реформа. Она се састојала У томе да се откуп овогодишњег приноса репице изврши по оптималној цени, која је одређена према "изгледима за род у земљи и према стању на свет"ском тржишту: Да би се то постигло, између Призада и фабрика јестивог уља склопљен је споразум по коме су фабрике откуп препустиле Призаду, а овај је као откупну цену за произвођаче одредио 250 дин. тј. 20 дин. више но што је Уредбом "била прописана цена. Одређена откупна цена виша је и од цене светскога тржишта на коме су цене уљаног семења, у последње време, знатно пале. _ Ова промена у режиму државне интервенци-

је изазвала је велико незадовољство код трговаца, који траже слободу рада да би произвођачи, с o6зиром на. мањи род, под режимом слободне трговине могли „да остваре веће цене. Трговци наводе још и то да је споразум, између Призада и фабрика уља уперен противу интереса произвођача, и да ових наредних година неће више производити репицу; истичу такође да су цене у другим земљама знатно више итд. Веће Трговинске коморе у Београду, које је такође критиковало овај спора"зум, тражило је да се производња уљане репице још више прошири и ова култура оспособи за што "већи извоз, како би се могла да смањи производња осталих нерентабилних култура, У првом реду "житарица. | |

Прави разлог критике од стране трговаца је у ограниченој маржи коју им допушта режим дрСжавне интервенције. Они би желели да имају слободне руке нарочито у годинама, када род "репице подбаци, као што је био случај прошле го"дине, и када минималне цене престају да важе па, према томе, и утврђена трговачка маржа. У таквим годинама трговина може да инкасира знатно "веће добитке. С обзиром на овогодишњи род тај "би случај-био и сада. М отуда сва повика. | Што се тиче захтева за повећавањем произ„"водње, он губи из вида две ствари. утврђене ми„нималне цене у земљи и ситуацију овога артикла „на светском: тржишту. | : "У подунавским земљама (Мађарској, Руму“ гнији и Бугарској) у којима не постоје минималне цене, формирање унутрашње цене у потпуној је зависнности од светскога тржишта, пошто су „све ове земље извозне. Тамошњи произвођа„чи. -нису , никада) сигурни колику, ће цену до„бити, те рентабилитет. културе зависи од ко„њунктуре извоза У 'односној години. У. тим земљама држава не утиче на производњу, већ се ова равна према процени самих произвођача.

У нас је сасвим други случај, Минималне це-