Narodno blagostanje

9. јули 1938,

u 1936 bila rekordna. Uzmimo da smo na početku kampanie raspolagali sa oko 240.000 vagona. Na tu količinu ostvareni izvoz od oko 11.000 vagona bio je moguć iz dva razloga: prvo, što su proizvođači rasprodđali i poslednju zalihu (zbog čega u novu kampanju ulazimo bez uobičajene prenosne zalihe) i drugo, što je dobar deo potrošnje pšenice Za tri poslednja meseca uoči žetve zamenjen kukuruzom. Drugim rečima: da su proizvođači zadržali uobičajene prenosne količine i da se pšenica normalno jela do nove žetve, mi ne bismo imali ni kilograma za izvoz. A ako uzmemo u obzir i neophodnost držanja izvesnog stoka pšenice Za slučaj ratnih komplikacija, što danas čini svaka zemlja, onda bismo imali još i nedovolino robe.

Ova računica pokazuje sa koliko opreznosti i ozbilinosti treba posmatrati stvari na početku nove kampanje i ne dopustiti da ponova budemo zavedeni procenama krugova interesenata, koji nisu pozvani da vode računa o opštem interesu. Ovogodišnja žetva neće dati izvozni višak, ako se želi da obezbedi normalna ishrana, normalna prenosna količina i eventualno izvesna zaliha za slučaj ratnih komplikacija. Sem toga, stanje kukuruzne biljke ovoga puta mnogo je nepovolinije no prošle godine, te i to nalaže da se do jeseni zadrži što veća količina pšenice u zemlji. Ukoliko bismo izvezli pšenicu, a kukuruz bude podbacio, možemo doći u vrlo tešku situaciju. Pa i bez obzira na to što bismo eventualno za Dpšenicu mogli da dobijemo visoku cenu, jer bismo ovu, na slučaj uvoza, plaćali devizama zajedno sa visokim podvoznim troškovima i time nepotrebno teretili platni bilans.

Priznajemo da je dosta teško pitanje intervencione kupovine odmah posle žetve radi održavanja cena. Ali ma kako se ona rešila, jeftinije je od izvoza robe u jesen, da bi se kupila u leto.

Последњих дана нестало је свих прича о томе како сељак чува пшеницу, како трговци држе знатне количине и шпекулишу, како имамо још најмање десетак хиљада вагона за извоз и тд. Развитак прилика на тржишту демантовао је сва ова тврђења и дао за право нама када смо још у априлу изразили бојазан да останемо без пшенице до нове жетве. Могуће да се то неће десити, јер су резерве кукуруза послужиле за исхрану пасивних крајева и сиромашнијег становништва, које се преоријентисало на јевтинији хлеб. Колике су знатне количине кукуруза морале да буду употребљене за исхрану становништва најбољи је доказ унутрашња цена. Чим се јавила тражња за људску исхрану, она је скочила за 2530%/ преко извозног паритета. Да није било довољно кукуруза, (а могло се десити да И он буде превише извезен, јер је од новембра до почетка јуна било извезено око 60.000 ваг., док у истом периоду кампање 1936/37 око 32.000 Bar ), ми бисмо У јуну месецу осетили све незгодне последице оскудице хлебних жита.

Пред новом пшеничном кампањом

Превелики извоз пшенице није ретка појава. У извесној блажој форми она се понавља из године у годину. А то доказује кретање цена на домаћем тржишту, које, готово без изузетка, сваке године од априла-маја, а некада и раније, почну осетније да скачу. И тако се дешава да без обзира на величину жетве и извозног вишка ми сваке године уочи нове жетве имамо највише цене.

Што се ове године ова појава испољила у драстичној форми разлог лежи у кретању цена у овој кампањи. На почетку кампање, као што је познато, имали смо релативно врло високу цену од 190 дин. Висока цена истерала је на пијацу знатно веће количине но у другим годинама

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 439

при осредњој жетви. Целокупна извозна количина од око 11.000 вагона у овој кампањи била је откупљена за непуних месец и по дана услед чега су домаће цене, одмах после тога, превазишле интервенционе цене, које су у то време биле за читавих 30 дин. изнад извозног паритета.

(Ове године појава оскудице пшенице није наступи“ ла само у нашој земљи. Високе цене на почетку кампање изазвале су претеран извоз из Румуније и из Мађарске и из Египта. Почетком јуна у Мађарској је било актуелно ПпиИтање увоза, јер су домаће цене отишле далеко у вис. Румунски млинови почетком јуна остали су без квалитетне робе па су тражили да влада одобри увоз. Египат је због превеликог извоза на почетку кампање од априла месеца морао да увози пшенично брашно.

Упозоравамо на ову појаву да би се на време избегла погрешка која је учињена прошле године. Полазећи од претпоставке да имамо неколико десетака хиљада вагона пшенице за извоз, дато је дозвола за већу количину него што би се смело. Тако је земља остала без довољно пшенице до нове жетве. Кад се то могло догодити прошле године, која је започела са извесним преносним резервама, у овој треба бити много опрезнији и не журити са дозволама за извоз све дотле док се не би апсолутно сигурно утврдило има ли је и колико.

KEKS

Ipak je postignut sporazum

po pitanju austrijskih duro=-

va između Engleske i Nemačke a GKKZZ—zZ+-zEKKKKO

Posle prekida pregovora u Berlinu po pitanju austrijskih dugova došla je incijativa sa nemačke strane da se nastave, Kao što smo pisali u br. 25 од 18 juna, Englezi su imali najviše šansa da prvi reše OVO pitanje, zbog toga što Nemačkoj ne bi išlo u prilog da Englezi obračunaju dospele obroke dugova u kliringu. Ali kao što se pokazalo, bila je precenjena engleska pretnja kliringom. Protiv nje su protestVovali engleski bankari, jer se iz aktive nemačkog izvoza VIŠI služba po privatnim potraživanjima. Čim se čulo da bi u kliringu mogla da konkurišu i druga potraživanja, pao je kurs registarske marke u Londonu.

Baza sporazuma je da će Nemačka, ne prejudicirajući pitanje legalnosti obaveze, naknaditi engleskoj vladi ceo iznos koji bi ona platila kao garant za austrijske dugove i Osigurati potpunu službu duga engleskim poveriocima po OVim тајтом та. _

Engleska je pristala na nemački zahtev da se smanje kamate. Kod Dozovog i 7%5 austrijskog zajma iz 1930 snižena је та 296 na 5%0, a na račun glavnice započeće otpalata od 2/6 godišnje. Kamata na Jangov i Saarski zajam snižena je na 41/#/o. Na račun glavnice otplačivaće 5е 19/0 povečvši za dve godine. Služba po Funding obligacijama nemačke vlade i obligacijama bečkog Kreditanstalta, koje se nalaze kod engleskih poverilaca, vršiće se po starom. U pogledu ostalih srednjeročnih i dugoročnih dugova Nemačke i bivše Austrije zaključen je privremeni sporazum po kome će u toku dve sledeće godine, kuponi i dividende biti plaćeni u gotovu za 50% nominalne vrednosti, ali do maksimalnog iznosa od 4%/0 na kapital.

Uzevži čitav sklop privrednih i političkih odnosa između Engleske i Nemačke nerazumljivo bi bilo da nije ovako brzo došlo do sporazuma, iako je tog pregovora bio vrlo dramatičan. Zato ije interesantnije, koje su promene izvršene. Stvarno, prema visini kamatne stope za dugoročne zaimove ona od 7% bila je previsoka. Ali i sniženje je znatno. Tako se kod Dozovog zajma kamata približila visini unutrašnjih nemačkih zajmova, a kod Jangovog izravnala. To znači da su Englezi išli do krajnih granica. Stvarno nemačka plaćania biće nepromenjena kad posle dve godine počne otpalata glavnice,