Narodno blagostanje

Страна 478

Na zagrebačkom tržištu akcija jedino je rađeno Trbovlie po 175. Mrtvilo dalje traje. -

Obračunski kurs dolara sa primom bio ije: 15-VII.: 43,4541; 18-VII.: 43.3791; 19-VII. 48.3918; 20-VII.: 43.4291; 21-VII.: 43.3915.

Naši papiri na stranim berzama U Parizu su pali kursevi naših papira. Najjači ie pad 5%o papira i 4/»/o od 1895 g. 41/%/o0 su skoro potpuno stabilni prema prethodnoj nedelji. Ni kod posleratnih zajmova nije bilo većih promena.

Kursevi su bili sledeći:

15-VII 18-VII 41/20/0 1895 303 291 5 ?/ 1909 368 355 41/50/0 1906 320 320 419] 1909 318 317 Ај. 1910 320 319 41 јој. 1911 316 312,50 5 ?/ 1913 · 360 350 79 Stabilizacioni 365 961 5%/, Бипфпе 121,50 120

I u Njujorku su se olabavili kursevi naših dolarskih papira prema prethodnoj nedelji. Oni su bili kako sledi: 7% Bler 890 Влег 79% Seligman

19. УП 27-29 27-29 40-42

DEVIZNO TRŽIŠTE

Zategnutost na deviznom tržištu traje i dalje. Narodna banka daje funte da bi zadovoljila tražnju uvoznika. Istina ona nije baš bogzna kako velika, ali važno je to da ne može biti Rkompenzirana izvozom. U privatnom prometu za funtu se plaća i 260 din.

Klirinška marka je čvrsta. Rurs je neobično promenljiv, pošto javna ruka otsustvuje. Kod naših uvoznika vlada uyverenie da će Narodna banka intervenisati čim se pokaže tendencija da kurs prelazi 15. Za termine mogu se marke dobiti jevtinije nego što je prompt roba. Grčki bonovi su vrlo čvrsti. Roba je kod kursa od 29.25 vrlo retka.

Kursevi su bili sledeći:

London Berlin Madrid Milano Grčki bonovi 15- УП 238— 1468.34 — —.— 28.95 Sa pr. 215.67 1756.93 | 230.09 EO Bez pr. 167.84 1366.29 — 179.06 —.18-VII 238.— 1472.56 — — 29.15 19-VII 238.— 1479.43 — —.— == 20-УП 238.— 1492.66 = — 29:25 21-VII 238.— 1490.— — —.— 29.25

Obrt je iznosio 22 mil. prema 29 mil., od čega otpada na Berlin 15.8 mil. prema 14.7 mil., London 58.2 mil. prema 7 mil., Grčke bonove 490.000 prema 175.000 itd.

Devizni kursevi u Cirihu bili su sledeći:

31-XII-36 31-XII-37 31-1 13-VII 21-VII

London 97.37. 2169 21.653/6 21.56 21.405/8 Amsterdam 238.930 „240.60 241.40 240.70 240.17 > Niujork 435.14 „493250 4362, 437.62 | 436.75 Berlin 175.10 17425 174.92 175.85 175.455/6 Pariz 20.301 14.68/; 19.511/a 12.065 12.065/8 Prag 12.291 15.19 15.20 15.125 15.07 Brisel __Н-_ ” ~ . 2060 71.05 „7886 Beograd 10 N#iččč do) IO” |O „10 —

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

= Бр, | 30: _

Dolar i švajcaftski franak bili su čvrsti. Kao posledica skoka švaicarskog franka kursevi svih deviza u Cirihu pokazuju pad. Jedini izuzetak je dolar koji je u još jačoj meri skočio nezo švajcarski franak. Francuski franak bio je izložen velikom pritisku, koji ie posle govora pretsednika vlade Daladjea nešto popustio: Egalizacioni fond u Francuskoi ipak ie morao da žtrvuje dosta zlata da bi održao kurs-franka.

Tržište zlata

Tražnja za zlatom je bila vrlo živa. Jedan deo lutajućih ·

kapitala opet je krenuo sa kontinenta u Ameriku. Zasada su pogođene Belgija, a nešto i Francuska. Premija za izvoz zlata iz Amerike je vrlo mala, svega 2 p., tako da se veliki deo kapitala prenosi u vidu zlata. Osim toga je vrlo jaka tražnja za tezaurizaciju, naročito sa kontinenta. Francuska i Holandija mnogo kupuju zlatnike, čila ie cena imala premiju nad kovanim zlatom od 5%/O. Dnevni obrti su vrlo veliki. U početku izveštaine nedelie bilo je dana kada ie obrt za vreme zVaničnog sastanka iznosio blizu 1 mil. funti Sterlinga, a isto toliko posle zvona. Na kraju izveštajne nedelje dnevni obrt se znatno smanjio i iznosi svega 809.000 funti Ššterlinga za vreme zvaničnog sastanka. Cena je usled nestašice robe DOvišena sa 141 f. st. 295 р. па 141 1, 54. 3 Р.

šiling pensa Din:

(po unci) (po kg.)

1933 126 6 40.405

1934 141 40.345

1935 141 2 54.409

1936 141 7 54.569

1937 - 140 li 54.312 11-VII-1938 141 2 54.409 18-VII-1938 141 a 54.440

Robno tržište

Pšenica. — Na svetskom tržištu pšenice i u ovoj nedelji nije bilo nikakvih promena; kursevi na terminskom tržištu fluktuirali su nešto jače ali su uglavnom ostali nepromenjeni. Pošto kasniji termini pokazuju relativno velike depore, naročito kod kanadske robe, zapadni mlinovi uzdržavaju se od kupovanja većih količina očekujući da će uskoro morati da popuste i cene efektivnoj robi. S druge strane na uzdržljivost kupaca uticalo je i držanje američkog delegata na londonskoj žitnoj konferenciji i izjava američkog ministra polioprivrede. [ jedan i drugi izjavili su da se S. A. D. neće i ne mogu odreći izvoza pšenice i da će nastojati da na svetskom tržištu pšenice povrate raniju poziciju. Na osnovu ove izjave čine se pretpostavke da bi se S. A. D. u ovoj kampanji mogle vrlo lako odlučiti da forsiraju izvoz, što bi svakako još više oborilo današnje i onako niske cene. Poslednja zvanična procena žetve u S. A. D. glasi na 1.950.000 za ozimu i 680.000 vag. za prolećnu pšenicu što bi, sa prenosnim količinama, za kampaniu 1938/39 dalo ukupnu raspoloživu količinu od 3.130.000 vagona. Odbivši prenosnu količinu od 500.000 уде. i unutrašnju potrošnju izvozni višak bio bi 900.000 vag. Mađarska je za kupovanje pšenice na unutrašnjem tržištu odredila cenu od 19,25 do 20,75 penga za Mv. što u dinarima iznosi 182—196 (ako se penga računa po kursu engleske funte koji ostvaruje mađarski uvoznik) odnosno 168—181 (po klirinškom kursu penge kod nas). U Bugarskoj cena je određena 950 leva odnosno 159 din. (prema onome što bugarski izvoznik dobija za en-

glesku funtu). NI