Narodno blagostanje

(стана 470 НАВОДНО

шиити |) учењу класичне политичке економије о кризи, у просперитету скачу наднице зато што опада понуда радне снаге. Тиме се смањује до_ бит, тако да је пораст надница фактор кризе. Раније, доиста, могло се пратити паралелно цикличко кретање надница у појединим земљама. Међутим, пошто су многи фактори деловали да се померило цикличко кретање привреде, одразило се то и на кретању надница, тако да оно врло различито утиче на рентабилност и на конкурентску способност појединих земаља.

- Номиналне наднице по сату у националној валути . (1929 = 100). | |

Цикличко кретање надница у свету

Нем. Франц. Италија · Енгл. САД. Јапан 1982 82 100 86 96 84 92 1933 179 102 84 95 83 91 1934 79 102 82 95 99 92 1985 79 101 83 96 102 91 1936 79 116 86 98 105 92 1937 79 180 — 102 119 98 Реалне наднице по сату: 1932 104 106 104 110 108 128 1933 101 109 105 1 и1 114 1934 101 110. 108 110 124 112 1985 99 116 108 110 123 108 1936 98 127 104 109 128 105 1937 98 162 — 107 135 102

Наднице су најјаче скочиле у Француској и САД. У Француској повишење надница повукло је најпре цене затим су скочиле цене због девалвације па и наднице, док на крају та повезаност трошкова живота и надница није добила законску потврду у т. зв. покретној скали. До краја 1937 номинална надница скочила је више од цена, али радничка класа у целини није из тога имала користи. Наиме, у исто време скраћена је радна недеља са 48,2 на 40,4 сати, тако да је индекс извршених сати рада опао са | 70,5 крајем 1936 на 66,4 крајем 1937 и на 60 почетком 1938. Према томе куповна снага радничке класе у целини мања је, мања је добит капитала и смањио се национални доходак са 254 милијарде Поенкареових на 208 милијарди Ориолових франака.

„M С. А. Д. наднице су скакале због девалвације и због политике Рузвелтове, а 1937 због радничких штрајкова. Ове су остале непромењено високе и кад је коњунктура 1937 почела да попушта, али не за све категорије радника, него само за оне код којих не важи покретна скала. Због тога је у редовима саме радничке класе у последње време пукао дубљи јаз, јер је стандард живота једних скочио, док је код других пао, тако да је скок реалне наднице за ту категорију већи него што показује таблица.

У Немачкој, где су дириговане и цене и наднице промене су врло малене. Номинална надница остала је непромењена, али пошто су цене скочиле реална је, пала за 6 поена. С друге стране тај пад компензиран је по радничку класу у. целини великим порастом броја запослених, тако да је национални доходак порастао са 76,9 на 83,7 милијарди. Енглеска је искористила најбоље велики пад цена животних намирница које она већином увози, па нако су номиналне наднице у депресираној фунти, биле ниже, реалне су биле више него 1929. Последње две године цене су брже расле него наднице, и отуд мали пад реалне наднице, али он је компензиран такође великим бројем запослених. За Италију нема података после девалвације лире, али је познато да су у два наврата повећане наднице да би се парирао скок цена. ИЗ настојања да се заустави тај скок, мо-

"ца повољан по рентабилитет,

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 30 гло би се закључити да је реална надница морала последње године знатније пасти.

Најнеповољније је стање у Јапану. Реална надница смањује се од 1932 непрестано, док је номинална 1937 порасла за 6 поена, из чега следи да су цене брже скакале због девалвације него што су се номиналне наднице дивале. Конкурентска способност појединих земаља зависи и од других фактора, а не само од висине надница. Тако, иако су у Француској скочиле највише, ниво цена нижи је него у другим земљама, а то повољно делује на извоз. "Међутим с друге стране ниво надница смањио је рентабилитет производње, а због тога нема потстрека ни за већи извоз. Исти случај је и у САД, специјално код железне и аутомобилске индустрије. У Јапану, иако је ниво надниконкурентска способност смањена је после завођења ратне привреде. Код немачког капитала та способност потпуно је независна од нивоа надница, јер оне гране које раде за извоз добијају премије, ако је ниво цена на светском тржишту пренизак према немачким трошковима.

Наднице, дакле, не показују ни у појединим земљама правилно циклично кретање. У Немачкој номиналне су непромењене, дириговане, а циклично кретање одражава се само на реалним уколико дириговање цена није потпуно успело. У другим земљама кретање надница зависно је највише од два фактора, девалвације и социјалне политике. Само у Енглеској долази до јачег израза класични 34кон да наднице скачу у просперитету, деловањем чисто економских фактора. Није било већих радничких покрета, тако да наднице нису јако скакале и није се смањио пре ма томе рентабилитет.

pozne e e ae Između Italije i Nemačke 2а-

ključen je novi trgovinski sporazum kojim su regulisani međusobna razmena dobara i сале platni promet u Vezi sa DTrOširenjem nemačkog područia na NMNustri|u. Ovim ugovorom, pored ostaloga, rešeno je pitanje konkurentske borbe između severnih nemačkih luka i Trsta. Ova borba započela je posle rata kada je Trst izgubio položai centralne luke, koji je imao za Vreme Austra-ugar-

Završena je borba između Trsta i severnih nemačkih | luka

ske monarhije, blagodareći raznim merama tarifske politike.

Pre rata Trst je, pored Rijeke, bio jedina luka sa razgranatom Žželezničkom mrežom, koja je od njega stvorila veliku tranzitnu luku. Posle rata, usled pomeranja granica, Trst je izgubio značaj centralne luke. Srednjeevropske zemlje počele su da gravitiraju severnim nemačkim lukama, a Jugoslavija ie počela da unapređuje pomorski promet preko luka vlastitog primorja. Usled toga promet preko Trsta naglo je opao; u krizu je došla ne samo luka, nego i čitavo njeno zaleđe, koje je godinama glavni dohodak crpelo iz pomorskog prometa.

Teško stanje nateralo je Italiju da počne da vodi naročitu tarifsku politiku za ponovno oživljenie ротогзког ргоmeta preko Trsta. Početak te politike bile su vrlo velike poмјавнсе и lučkim taksama, u sniženju magacinskih taksa i davanju naročitog popusta na italijanskom delu pruge, koji je vodio u Srednju Evropu. Cili je bio da se Austrija, Čehoslovačka pa i Mađarska počnu da koriste Trstom kao tranzitnom lukom umesto severnih nemačkih luka.

Ta politika nije konvenirala severnim nemačkim lukama — Bremenu i Hamburgu — i ove su nastojale da isto tako merama tarifske politike onemoguće njeno dejstvo i Zadrže svoju dotadanju ulogu glavnih tranzitnih luka za. Srednju Evropu. Borba se vodila povlasticama; na svaku .povlasti-