Narodno blagostanje

Страна 490

цију купца да пријави Призаду и да му призна право наплате фактура и тако омогући контролу цена. Контингент за 1988/39 за извоз свежег воћа у Немачку износи: за јабуке: 1700 вагона, грожђе 90.000 кв. и за Аустрију 14.000 КВ. шљиве 35.000 кв. Право учествовања у извозу имају сви овлашћени извозници воћа регистровани код Завода за унапређење спољне трговине. Свака пошиљка мора бити снабдевена извозном дозволом Призада и фитопатолошким уверењем да је воће здраво.

— Средишња задруга за осигурање стоке у Загребу, која је основана пре 5 година, имала је крајем прошле године учлањене 154 задруге са око 5.000 задругара и 11.000 грла осигуране стоке која вреди око 14 мил. дин. Она осигурава углавном говеда, ређе коње и свиње.

—_ У последње време појавиле су се у Бачкоји Банату разне заразне болести код стоке. У Каравукову угинуло је од слинавке и шапа много стоке. У Великој Кикинди 16 коња је убијено због сакагије, а 70 се налази у карантину, због тога су забрањени сви сајмови. У Сајану се појавила свињска куга, а у Иђошу црвени ветар.

— Влада је донела Уредбу о утврђивању откупне цене меласе и о контроли њене производње односно њеног увоза. Фабрике шпирита и квасца дужне су сваке године до 20 јула пријавити потребну им количину. Министарство финансија додељиваће контингенте за пословну годину, која ће се рачунати од 1! септембра до 31 августа наредне године. Произвођачи меласе дужни су да пријаве до 1 августа сваке године оне количине меласе коју ће вероватно производити у наступајућој пословној години. Тачну количину произведене меласе дужни су произвођачи да пријаве 15 дана после прераде шећерне репе. Произвођачи ће се поделити у рејоне. За сваки рејон посебно утврдиће се цена меласе споразумно, а ако до њега не дође утврдиће цене Министар финансија.

— Ovogodišnja berba duvana u Hercegovini po kvalitetu i po kvantitetu biće odlična. Zasađeno је oko 165. mil. strukova koji će prema sadašnjem stanju dati oko 420 vagona duvana, a ako bude kiše u avgustu, berba će iznositi 470—480 vagona. Rani duvan se već bere i prosečan prinos po struku je 27 grama.

— Prema proceni Imperijalnog privrednog komiteta u Londonu, u celom svetu ima oko 750 mil. jabukovih stabala i 150 mil. kruškovih sa prosečnim godišnjim prinosom od 500600 mil. bušela jabuka i oko 150 mil. bušela krušaka. Broj jabukovih stabala ie prema predratnom stanju znatno Opao (u SAD skoro za polovinu), dok je kod krušaka ostalo stanje uglavnom nepromenjeho. Najveći izvoznici jabuka su SAD, Kanada i Australija. Od evropskih zemalja na prvo mesto dolazi Francuska i Italija. Najveći kupac jabuka je Engleska, koja posledniih godina kupuje 1/3 а пекада 1/2 svetskog izvoza, koji je od 20 mil. 1919—23 god. narastao па 49 ти. bušela 1929—33 godine.

INDUSTRIJA

— Грчка провинцијска индустрија тражила је од владе да донесе разне мере ради изједначења трошкова производње са индустријом у Атини и Пиреју. У првом реду да се смањи порез на пословни промет на 17, да се измени поморска тарифа на бази удаљености у миљама, да се ред вожње обалске пловидбе подеси према потребама индустрије, да кредитне установе дају кредите на основу реалне вредности фабричких постројења, да се стандардизују разни фабрички производи, и да се известан проденат државних набавки резервише за провинцијску индустрију. — У Сушаку је основана фирма „Трансмар' а. д.

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

18,2%/0.

Бр. 31

која ће се бавити шпедитерским пословима, царинским посредништвом и унајмљивањем бродског простора.

— Претседник југословенске владе је изјавио да се ·

воде преговори да држава откупи електричну централу и фабрику цемента друштва „Га Рајтанепле". —- „Аутомонтажа:: а. д. у Љубљани повисила је

главницу од 1 на 2 мил дин. која је већ уплаћена. Пре-.

дузеће је купило фабрику Блондек 6; Ко. и сада је преуређује 35 своје потребе.

— Proizvodnia uglja za prvih 6 meseci o. g. u Sov. Rusiji porasla je za 5,4%/o prema lanjskoj, nafte za 11,5%, čelika za 9,4%, električne struje za 10% i životnih namirnica 2а

— Jugoslovenska rudarska i topionička industrija izdala je u prvom tromesečju o. g. na ime činovničkih i radničkih prinadležnosti 154,6 mil. din. prema 1999 mil, za 92,4. mil ili 26,5% više nego za isto vreme prošle godine. Materijalni izdaci iznosili su 126,5 mil. prema 94,3 mil., za 32,9 ili 34,19 više nego lane. Proizvodnja je porasla za 27,9% prema laniskoj, a prodaja po količini za 19%, dok je ро vrednosti opala za 5,20/0.

— Izgledi za porast proizvodnje železa i čelika u Belgiji popravili su se otkako је postalo jasno da se cene Žželeza na međunarodnom tržištu neće menjati. Računa se da do kraja oktobra neće doći do promene politike cena Iregovih saveza. To se odrazilo na proizvodnji sirovVog čelika kojia ie u junu porasla na 174.000 t prema 157.000 t u maju. Za prvih 6 meseci o. g. proizvedeno је 1,04 mil. t prema 1,82 mil. t u prvom polugodištu 1997. Najveći kupci su zemlje Južne Amerike, neke zemlje Bliskog Istoka 1 зеуегпе еугорske zemlje.

— Prema statistici našeg ministarstva šuma i тида ргоdukcija uglja u junu o. g. bila je 491.150 t prema 493.010 t u junu 1937, železne rudače 42.000 t (50.500 t), bakrene 60.100 t (52.900), olovno-cinkovne 66.500 t (68.000), bauksita 41.300 + (52.900), pirita 13.000 t (11.500), kromove rudače 4.900 t, magnezita 2.600 t i antimonove rudače 1.100 t. U prvom polugođu o. g. proizvodnja uglja iznosila je 2.6, mil: t (2,2 mil.), železne rudače 287.000 t (287.000), bakarne 366.000 t (815.000), olovnocinkovne 441.000 t (376.000), bauksita 168.000 t (142.000) i pirita 72.000 t (62.000).

— Neka talijanska preduzeća počela su da prerađuju pesak koji sadrži u sebi železo. Na zapadnoj obali Italije, u blizini Čitavekije, jedno preduzeće izgradilo je postrojenja, čija dnevna proizvodnja iznosi 10 t železa. Računa se da pesak na tom mestu sadrži 1 mil. t železa.

— Пошто је национализирала неколико важних же лезничких пруга, турска влада је недавно откупила електричне централе у Инстамбулу за 11 мил. турских фунти. Исплата ће се извршити у току 20 година уз 5%/, камате. Влада се спрема да ускоро откупи трамвај, подземну железницу и плинару који су такође у рукама страних капиталиста. — У процесу индустријализације Румуније текстилна индустрија заузима главно место. 1930 у њој је било запослено 34.822 радника или 20,1% од целокупног броја радника запослених у индустрији. 1936 тај број је порастао на 61.703 или 23,6%/0. На другом месту стоји индустрија железа и челика са 53.861 радника, на трећем дрвна са 39.974 и на четвртом индустрија животних намирница са 33.146. Број вретена почетком ове године је био 478.000 према 355.798 1987 год. и 131.624 1928 год. Индекс производње целокупне индустрије (1929 = 100), био је 1936 год. 130, према 129,1 1985, текстилне 157,2 односно 149,5. Такав нагли развој текстилне индустрије имао је за последицу опада ње увоза текстилних производа од 38,1%/ од целокупног