Narodno blagostanje

30, јули 1938,

Do aprila 1937 postojala je, dakle, tendencija da se smanje makaze cena između sirovina i gotovih proizvoda. Posle aprila one se ponovno otvaraju, kretaniem u dva suprotna smera do jesemi, a od jeseni u istom, u smeru padanja, samo brže kod sirovina nego kod gotovih proizvoda. Takva tendencija izmenila je odnose na svetskom tržištu. Otpao ie najvažniji faktor svetske konjunkture, i zemlje koje izvoze sirovine ponovo su došle u položaji 1999 i 1930 godine.

Da bi se opet ustanovio povolian odnos cena, DrOiZVOđači sirovina pokušavaju da ograničenjem proizvodnje i kontingentiranjem izvoza regulišu ponudu. Ali još uvek je neizvesno da li su preduzeta ograničenia dovolina da uspostave ravnotežu. Indeks cena sirovina (The Economist, 1999=o 100) pao ie od marta 1937 do kraja maja 1938 ха 27», а га toliki period 1999—1930 pao је samo za 181/%/0, što znači da kontrola proizvodnje, koja ie postojala, nije bila sposobna da otstrani poremećaje, nile mogla da adoli spekulativnoj težnji koja je oterala cene visoko i nije sprečila kasniji pad.

Ali ta kontrola nije bila bez dejstva. Bakar i kalaj, koji su pod kontrolom, nisu 19937 godine dostigli svoje cene iz 1929, a olovo i cink, pod slobodnom konkurencijom, prestigli su ih. Kod ova četiri metala porast cena bio je jak. Tako isto i kod kaučuka promene su bile najveće, iako je 17707 kontingentiran. Kod drva cene su skočile iznad nivoa 1999, i zahvaljujući preduzetim restrikcijama ostale su dosta čvrste. Kontrola izvoza održala je čvrste cene Žželjezu, iako je tražnja smanjena ı povećane zalihe.

Ponuda pšenice je neregulisana i zato su njene cene za godinu dana uspele da se popnu iznad nivoa 1999, a zatim, zbog jedne dobre žetve, da opet padnu na nivo iz 1930. Cena pamuka držala se postepeno od 1932 i samo nešto jače bila je pomerena u proleće 1937 na više, a zatim je pala na najniži nivo na kome je bila i 1931. Kod vune uspon cena takođe nije bio jak, nego postepen, od kraja 1934, ali pad je bio 1987 oštar, jer se za tih nekoliko godina pripremila veća proizvodnja, a tražnja je naglo smanjena. Cene jute variraju neprestano nešto iznad najvišeg nivoa 1931, i nisu mogle da se znatnije oporave iako je proizvodnja u Indiji planski ograničena. lako se nisu bile mnogo digle, one padaju dosta snažno od druge polovine 1937. Najbolje je delovala kontrola izvoza čaja. Do kraja 1983 cene su podignute sa najvišeg nivoa 1932, i zadržane su konstantne, pored kolebanja drugih cena. Šećer, koji ne može nikako da se oslobodi hiperprodukcije, pao je opet na nivo iz depresije, pošto se je bio malo oporavio u toku 1987. Najgora je situacija kave, jer su cene pale ispod najniže tačke 1931 i 1935.

Ako kontrola proizvodnje i izvoza nije bila sposobna da spreči jake promene cena, sprečila je ipak da ne budu veće. Da li će sadašnji napori oko regulisanja ponude biti dovolini da uklone dalji pad cena sirovina, zavisi više od razvoja potrošnje. Ustežući se od tražnje više od godinu dana prerađivačka industrija nema više zaliha, one su kod proizvođača i trgovaca. Ali tražnja potrošača sirovina zavisna le od stanja na unutrašnjem tržištu svake pojedine zemlje. A pošto je tu izgled nepovoljan, lako je mogućno da cene sirovina padnu još više uprkos restrikcijama.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 489

Од целокупне површине Италије свега '/3 је ораница, што значи да на ! кмг обрадиве површине долази преко 300 становника. _ Пренасељеност, која већ одавно постоји, ублажавана је исељавањем У друге земље, али ипак није решено питање исхране преосталог становништва. Земља није могла да произведе довољно жита да га исхрани и оно се морало увозити. „Битка за жито" од 1926 требала је да ослободи земљу увоза, али успех њезин био је врло проблематичан јер је требало савладати многе препреке. Вршене су велике мелиорације, исушивана језера, али свим тим обрадива површина није се могла толико повећати да би се Италија могла одрећи

Дванаест година „битке за жито"

"увоза.

Од 1934, када је жетва дала 63 мил. т. пшенице, до 1937 производња се повећала округло на 80 мил. т., али ин те године, ма да је она била најповољнија, увезено је 1,78 мил. т. Довољно је да суша стегне неколико недеља, као. што је случај ове године па да се повећа проценат кукурузног брашна у хлебу, јер нема довољно девиза за увоз пшенице. Неко време последњих месеци мешало се у хлеб око 30%% брашна од кукуруза, пасуља и пиринча.

Свакако да се „битка за жито' није могла вршити без већих издатака, а то је имало за последицу повећање трошкова производње и, у крајњој линији, повишење цена пшенице од 94,45 лира за 1 мтц,. колико је износила 1934 попела се на 188 л. у јануару о. г. Неки су оправдавали ово повишење потребом покрића трошкова који су порасли због образовања мање плодних земљишта, да би се што више појачала производња пшенице. Али изгледа да се достигла граница преко које се не може, јер је, по изјави министра корпорација, у јануару о. г. достигнут максимални ниво који може да поднесе потрошња. Дакле, даљње инвестиције капитала у циљу проширења културе пшенице тешко да би се рентирале, пошто се цене не могу да: ље повисивати без опасности да не дође до смањења потрошње. Могуће је да би се производња појачала реорганвизацијом латифундија, али за то треба капитала којег Италија засада нема. Како је до 1936 површина засејана пшеницом порасла на 5,13 мил. ха према 4,54 мил. ха. 1918, врло мало има изгледа да би се знатније повећање могло остварити, а да се тиме не смањи површина под другим културама. |

Али аутаркија у пољопривредној производњи обухвата не само жито него воће итд. и сточарство. То је грана која од 1930 не бележи пораст него опадање. Нарочито је оно јако код оваца, чији је број опао од 10,2 мил. 1930 на 8,8 мил. 1936 год. Тај пад последица је „битке за жито", јер се смањила површина за производњу сточне хране.

Остварење аутаркије исхране коју је као циљ поставила „битка за жито" неизвесније је него код индустрије, јер је зависна од природног фактора, а тај је неодређен, случајан. Ту није ни десет година напредовања сигуран знак да ће потпуно успети,

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА .

РОЈОРШУВЕРА

— Овогодишњи род воћа у Југославији, изузев шљиве, добар је. Нарочито се прожђе у околини Смедеревг, Новог Сада и у Далмацији повољно развијало и ако не буде већих атмосферских непогода биће род одличан. Ргди унапређивања извоза свежег воћа у Немачку Призад је

расписао извозне премије од 25 дин, за 1 кв. грожђа и 10 динара за 1 кв. шљива, под условом да се извоз врши према његовим условима, да воће неће бити продано за цену нижу од оне одређене од њега, да извозник неће купцу одобравати никакве попусте у цени осим бонификација досуђених арбитражом или редовним судом, сваку реклама-