Narodno blagostanje

Страва 494 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бо. 31.

7%о МИнвестициони = — — — 99.25 41/29/0 1911 310 310 311 315

7уо Селигман = DB => == == 500. 1918 359 369 369 362

790 Стабилизациони — —. 98.50 — 98.50 7%0 Стабил. 357 351 337.50 345

790 Блер — — = JS 98.50 5%/o Фундинг 120 122 119 17

8%/ Блер — — — ВИ 94. — || | - | OM M о a о | ЈЕ 1 | а у јориткој берзи су наши nanip и ове недеље Панк | МИ | а ЊЕ | нешто попустили. Курсеви су били следећи: |

Паб, ситни комади а и 1 ИМ 100 - 7%6 Блер 8090 Bnep 7%о Селигман Паб, средњи комади О 2 1 НЕ 926 јули 275—28,5 27,5—28,5 40,5—43

Паб, крупни комади — 234— — 23475 ==

Из таблице се види да је рађен велики број папира. Пошто смо из обрта видели да су У извештајној недељи најзначајнију улогу одиграли 6%о аграрни папири, почећемо са њима. 6%/о Беглуци дошли су углавном из унутрашњо“ сти. Цела понуда била је прихваћена, па чак и по нешто већим курсевима на крају недеље него у почетку. 69 Далматинци били су потпуно стабилни, Они су углавном дошли из Далмације. Неки берзијанци сматрају да није оправдана курсна разлика између Беглука и Далматинаца. То су хартије од вредности, које имају једнаке услове, па би требале да имају и исти рентабилитет. По садашњим курсевима, међутим, Далматинци пружају својим имаоцима мало већу ренту. Такво разилажење курсева често је. Најеклатантнији је случај доларских папира. Дизажио 79/о-тног типа наших папира је незнатан. Изузетак чине Блерови папири. 7%'/о Блер је далеко испод номинале, а дисажио 89 Блера је већи него 79/)-тних папира. Рентабилитет Блерових папира је највећи. Ми смо често указали на ту по(аву и објаснили смо и њен узрок. Ако би се укинуло плаћање тих зајмова у доларима, њихов курс би се изједначио са осталим папирима. У извештајној недељи Блерови папири су живо тражени. Њихов курс зависи у великој мери и од међународног положаја долара. Овај је био у последње време чврст, па стога су се поправили и доларски папири. 47 Аграрци су постали ретки. Тражње је било, али одзив је био врло слаб. Ретко када се појави 790 Мнвестициони, пошто је он потпуно класиран. У овој недељи је рађен у малом износу по нешто већем курсу, него претходних недеља. После дуже паузе било је посла и у 7 Стабилизационом зајму. Акције Народне банке су нешто чвршће. Што се тиче курса акција Паба оптимистичко је расположење. Очекује се њихов знатнији скок.

На загребачком тржишту акција наших индустријских и саобраћајних предузећа владало је слабо расположење, У извештајној недељи био је само један закључак у Трбовљу по 177.

Обрачунски курс долара са примом био је: 22-УП: 43,4166; 25-УП: 43,3791; 26- УП: 43,3791; 97-У 1; 43,3542; 28- УП: 43,3666.

Наши папири на страним берзама

На париској берзи наставила се игра курсева наших хартија од вредности. Најјаче су скочили, према претход“ној недељи, 59 папири, који су изједначени у курсу. Ни велирани су курсеви и 4290 папира, али насупрот 59/0-тним на нижем нивоу. 42 зајам је порастао. Курсеви послератних зајмова 7%о Стабилизационог и 5/о Фундинга су пали.

У извештајној недељи тенденција је била падајућа, као што се види из доње таблице:

19-VIL 20-МДВ | 2 - МИ 22 МИ

41/59/1895 203.50, 297 296 996

50% 1902 365 369 369 369

41/50/0 1906 324 324 324 318

_ 41/50/0 1909 318 318.50 318 318 41/50/0 1910 319 319 319 315

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Према претходним недељама нема већих промена. Код фунте је још увек потребна интервенција Народне банке, да би курс остао на 238. На приватном девизном тржи“ шту плаћа се знатно више. Како се чује од 260—265 дин. Клириншка марка подлежи јаким осцилацијама. Свака, па и најмања промена понуде и тражње изазива јаку реакцију, што отежава пословање учесника у трговини са Немачком. Ми смо већ раније наглашавали потребу регулисања курса клириншке марке. Даљи развитак курсева потпуно је оправдао наше гледиште. У грчким боновима било је јаче понуде, па је курс нешто попустио.

Курсеви су били следећи:

Лонлон Берлин _ Магрид Милано doBoBH 22-VII 238 1488,33 — — Са примом 214,95 1754,47 — 229,80 Без прима · 166,27 1365,35 — 178,78 – 95-УП 238 1490 —. — 29,50 26-VII 238 1485 — == = 97-УП 238 147058 = — 29 98-УП 238 1476,50 = — 29

Обрт је био мањи него претходне недеље и износи» је 19 мил, дин. према 22 мил. У обрту је најјачи удео имала клириншка марка са 10,9 мил. према 15,8 мил. затим Лондон 5.7 мил. према 5,2 мил. Грчки бонови 411.000 према 400.000 итд. Необично велики је био обрт у доларима, 1,7

MH. JUIH.

Девизни курсеви у Цириху били су следећи: 31-ХИ-36. 31-ХИ-37. 3 о1-УП 28 УП

Лондон 97.37 21.62 21.653/6 91.405/5 21.488 Амстердам 93830 240.60 241.40 240.17/5 240.0933/4 Њујорк 435.14 43250 43Gi/a 436.75 436.50 Берлин 175.10. 17425. 17492 | 175.45/6 17540 Париз 20.391/4 14.68/Љ 13.51/љ 12.068 12.06 Праг 12.295. 1519 15:21 15.07 15.07 Брисел —— —.— 73.69 73.86 73.87i/» Београд 10.— 10.— · 10.— 10.— 10.—

Швајцарски франак је чврст. Према њему су пале скоро све девизе. Најважније су промене фунте долара и француског франка. Долар пада а са њиме скоро паралелно фунта. Француски франак је стабилан.

Тржиште злата

Скок цена злату наставио се и у извештаној недељи. Цена се попела на 14 шил, Bi/s. m. при обрту од ! мил. (D. ст. дневно.

Паралелно са ценом злата порастао је и курс долара, тако да је премија постала минимална. У другој поло вини извештајне недеље злато је почело да пада, а истовремено и долар. Дневни обрт је опао на 500.000 фунти стерлинга. Премија је остала непромењена 1 п. Највећи снабдевач лондонског тржишта злата била је Јужна Африка. Највише је купила злата у извештајној недељи Швајцарска, затим Француска. | |