Narodno blagostanje
6, август 1938,
Iz uredništva
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 499
оре ћелу е
— Мада 1хбтадпја јибозоуеноке metalurgije, njena podloga, njen ekonomsko-linansijski znsčaj (Svršetak) IL. BAKAR
Istorija Borskih rudnika dovoljno je poznata. Još pre rata pok. Vajfert kao koncesionar uspeva da zainteresuje francuski kapital. Za vreme rata Nemci vrše eksploataciju, a po svršetku preduzeće je tehnički ruinirano i modernizuje se. Podignute su moderne instalacije za prženje rude, a dobiveni koncentrat se izvozio. lako ima visoki procenat bakra, preko 99%, on nije sposoban za prerađivanje. U koncentratu nalazi se još zlato, koje se odvaja prilikom rafiniranja bakra. Pošto је društvo dužno da ga proda Narodnoj banci, moralo se prečišćeno zlato ponovo uvesti u. zemlji.
_ Proizvodnja rude penje se na 600 hilj. tona godišnje, a od toga dobije se oko 40 hili. tona koncentrata, u vrednosti od oko pola milijarde dinara. Koncentrat
je jedan stadij u proizvodnji bakra. Čist bakar dobija
se na razne načine, elektrolizom ili zagrejavanjem. Bor-
ska ruda, zato što sadrži zlata, mora se rafinisati elektrolizom. Društvo Borskih rudnika nije se odlučilo samostalno na podizanje postrojenja za elektrolizu, nego na intervenciju sadašnje vlade. Odeljenje za rafinisanje bakra, koje je stavljeno u pogon pre nekoliko dana, ima
- godišnji kapacitet od 12.000 tona, a po ugovoru sa
državom dužno je da za tri godine poveća kapacitet na 20.000 tona. Time je rešeno pitanje proizvodnje bakra i zemlji. Zašto je to išlo teško i došlo ovako kasno to је ekonomski problem i objasnićemo pošto памедето [05 neke podatke o stanju proizvodnje olova i cinka.
II. OLOVO I CINK
Rudarska i topionička industrija olova u Mežicama (Slovenija) datira još od pre rata. Olovno-cinkove rude proizvodi se tu preko 100 hilj. tona, a od nje dobije se do 6 hilj. tona rafiniranog olova i preko 4 hilj. cinka i cinkove prašine. Međutim kad su proradili rudnici Trepče, proizvodnja u zemlji se naglo povećala, tako da se proizvodnja olovnog koncentrata 1937 popela na 90 hilj. tona i blizu 80 hilj. cinkovog. Olovo i cink i nadalie proizvodili su se samo u Sloveniji, jer Trepča nije imala postrojenja za rafiniranje.
Budući razvoj zavisi od rada u Trepči, ne zbog kapitala, jer i rudnici u Sloveniji pripadaju istoj grupi, nego zbog bogatstva nalazišta.
Pošto olovo i cink dolaze zajedno dobivaju se iz iste rude dva koncentrata. Ruda koju proizvodi preduzeće »Trepča«, ima 9,12% olova, i 6,0% cinka i oko 3 kg srebra po metričkoj toni. Olovni koncentrat ima 79,39% olova, 0,78% cinka i 27,18%. srebra. Cinkov koncentrat ima 50,02 cinka, 0,79% olova i 35" sum-
pora. Rafiniranje olova i cinka razvijaće se u dve etape. Za prvo vreme kapacitet rafinerije olova u Zvečanu biće 12.000 tona a prerađivaće koncentrate iz rudnika Kopaonik i Zletovo. Do 1941 koncentrat Trepče već je prodan, a posle će se kapacitet rafinerije podići na
60.000 tona.
Kod cinka stoji stvar nešto drukčije. Kalkulacija rafiniranja zavisi od iskorišćavanja sumpora u koncentratu. Ako je to nemoguće, proizvodnja je nerentabilna. Tako je i cinkarna u Celju preduzeće koje može da radi pošto je povezana sa hemijskom industrijom koja iskorišćava sumpor i cinkov prah. U tom pogledu ostva-– ren je sporazum o saradnji hemijskog preduzeća »Zorke« ı »Trepče«. Zorka podiže u Šapcu fabriku za ekstrahiranje sumpora iz cinkovog koncentrata, a »Trepča« plaća troškove, pri čemu se uračunava vrednost zadržanog sumpora. Posle toga tek vrši se rafiniranje cinka, a u tu svrhu podiže »Trepča« fabriku u Šapcu.
IV. ALU MINIUM
Aluminium nalazi se u rudi boksit, kojom je bogata Dalmacija i Hercegovina. Aeroplanska industrija koja se silno razvila sa naoružanjem u svetu održava jaku tražnju za boksitom, tako da se naš izvoz popeo па blizu 300 hili. tona. Proizvodnja aluminiuma iz rude, specijalno iz našeg boksita, komplikovana je i zato sku-
po. Fabrika u Lozovcu koja je tek na početku svog rada pokazaće svojim iskustvom koje prepreke stoje na putu razvoja ove industrije. Potrošnja u zemlji još je veoma malena. Uvoz aluminiuma i gotovih fabrikata iznosio je 1937. svega 379 tona u vrednosti od preko 25 miliona dinara.
V. U KOŠTAC S MONOPOLIMA
Bogata nalazišta rudnog blaga ne čine zemlju bogatom. Ona su tek prvi preduslov da se razvije prjvredna delatnost, a preko nje bogatstvo. Kad će to biti i u kom obimu, zavisi od uslova pod kojima kapital može da ostvari svoju dobit u tom poslu. Zato ova privredna strana problema i jest mnogo važnija od one čisto tehničke kod razvoja naše metalurgije. Kod nas do danas nije uopšte odgovoreno na pitanje: kako to da zemlja, s jednim od najbogatijih rudnika bakra u Evropi, uvozi bakar a izvozi njegov koncentrat. Kad se
suprotstave samo ta dva fakta, uvoz metala i izvoz njegove rude, izgleda kao da eksploatatori nalazišta zanemaruju nacionalnu privredu, zato što ne proizvode čist metal nego samo koncentrat. Eksploataciju vrši stran kapital, i zato je izgledalo verodostojno objašnjenje, da on, pošto nema ljubavi za zemlju nego samo misli na svoju dobit, nema ni interesa da razvija metalurgiju. Zato mi uvozimo bakar i izvozimo koncentrat. Međutim, kod olova i cinka imamo drukčiju situaciju nego kod bakra. Oba metala proizvode se i to u većoj ko-