Narodno blagostanje

6, август 1928,

јући у обзир и потребу одржавања једног сталног светског стока, који би служио као резерва за године рђаве жетве и за случај рата: да се утврди минимална цена, које би се морале држати све извозничке земље и да се из преосталих вишкова пшенице, који прелазе нормалну потребу и сток, образује специјална залиха са којом би се манинулисало по. споразуму свих земаља увозница тако да он не би извршавао никакав притисак на тржиште и цене.

Делегат САД. у одбору, стављајући ове предлоге, изјавио је одлучно, да су САД. решене да свима силама истрају на извођењу овога плана јер би, по њиховом ми: шљењу, то био једини начин да се избегне нсва криза пшенице, која је ту на прагу и која може да буде тежа од прошле кризе. Ако, пак, остале земље не би биле вољне да прихвате овај план, у томе случају С.А.Д. скидају са себе сваку одговорност за догађаје који могу да наступе.

Амерички министар пољопривреде Уолс био је конкретнији у погледу држања САД. на случај да њихов план не наиђе на одговарајући пријем. Он је у једној изјави, датој баш у моменту заседања лондонског одбора, ре: као, да ће САД. покушати да поврате своју изгубљену позицију на светском тржишту пшенице макар и давањем субвенције за извоз ако се све извозничке земље не би споразумеле о раздеоби светскога извоза. Земље, које производе пшеницу, рекаб је даље Уолс, не могу очекивати да би се САД. при садашњем великом извозном вишку могле да задовоље минималним учешћем у светском извозу. Стога је он изразио наду да ће извозничке земље увидети оправданост настојања С.АД. и пристати на споразум о расподели извозних квота и спречавању даљег ширења засејане површине.

Овакво држање С.А.Д. наговештава њихову одлучност да ликвидирају са политиком уздржавања од извоза и држања националне цене пшенице на вишем нивоу од светске.

Политика САД. у погледу производње и извоза аграрних производа прошла је од 1929 године кроз два периода. Први период трајао је од 1929 до 1933. Његова карактеристика била је: спречавање падања цена најважнијих аграрних производа повлачењем сувишака са тржишта кредитовањем сретствима јавне руке, Резултат ове политике био је: у земљи цене изнад извозног паритета, падање извоза, пораст стокова и производње, јер су гарантоване цене биле рентабилне. Пораст унутрашње цене ових производа није ни из далека био у сразмгри са сретствима употребљеним за кредитирање лагера. Роба у њима, и ако моментано изузета са тржишта, вршила је и даље при: тисак на тржиште.

Са овом политиком прекинуто је 1984 године. Пре-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 505

шло се на политику ограничавања производње у сразмери унутрашње потребе и вероватног извоза. Резултати овг политике, која је вођена од 1984 до 1936, не могу се просудити, јер је у међувремену наступио сушни период, који је срозао производњу житарица испод нормалне потребг, апсорбовао целокупни сток нагомилан у времену кризе и претворио С.А.Д., у погледу пшенице, од земље извознице у земљу увозницу. За све то време пшеница С.А.Д. није се појављивала на светској пијаци. Њихово одсуство, међутим, није се осетило. Оно је.било добродошло осталим извозничким земљама које су успеле да моментано реше свој проблем пшенице. : -

Године 1936 С.А.Д. напуштају политику ограничавгња производње једно због трогодишње суше и друго, због држања осталих произвођачких земаља које нису хтеле да приступе ограничењу производње, а многе од њих, нарочито увозничке, наставиле и даље са повећавањем производње. У овој години С.А.Д. располажу извозним вишком пшенице од близу милион вагона, односно преко. 609» укуп= не светске увозне потребе. Тај вишак ставио их је понова пред проблем: или одржавање више унутрашње цене извлачењем са тржишта сувишка који не може да буде нормално пласиран, или обарање цена и форсирање извоза. Прва солуција је одбачена, јер искуство 1929/33 показује да за вођење такве политике не могу бити довољна ма колика сретства. (Остаје једино друга солуција за коју су хе С.А.Д., како по свему изгледа, дефинитивно одлучиле. У прилог овакве политике наводи се: да су САД последњих година за пшеницу имале стално цену преко светског паритета и да сада, у интересу враћања изгубљених позиција на светском тржишту, морају вратити паритетне цене по којима производе и продају робу и друге земље, нарочито прекоморске; да обарање цена не може да буде национално-економски штетно с обзиром да су у међувремену пали и производни трошкови; а у колико би цене пале та ко ниско да би фармери почели губити, влада би притекла у помоћ субвенцијама које ће у сваком случају бити мање од огромних трошкова стокирања и финансирања. залихе. Као разлог за ову солуцију наводи се и нова америчка трговинска политика која од 1934 године настоји да путем реципрочних уговора обезбеди у међународној трговини што већу прођу америчким пољопривредним производимз. Успех те политике зависи у првом реду од конкурентске способности америчких извозних производа, па се и због тога Америка мисли да врати светском паритету.

Борба С.АЉД. за освајање изгубљених позиција у међународној трговини аграрним производима (међу којима ће најважнију улогу играти пшеница и памук) постаје, на тај начин, фактор који наредних година може да буде од ве ликог утицаја на светску производњу, цене и извоз.

вета •

ОБАВЕ! НОЉОПРИВРЕДА

= Џ оуој годи! идуозтисепа је хазејапа роугупла раmukom u Južnoi Srbiji, koja iznosi 5.394 ha prema 2.801 ha.

— Izvoz svežih šljiiva iz Bosne počinje uskoro. Najveći kontingent za uvoz imamo u biv. Austriji, koji iznosi 1.800 vagona, kao i u prethodnoj godini. Za Čehoslovačku imamo kontingent od 1.200 vagona, Nemačka 350, Francuska 200 i opciju za 100 i naizad Švajcarsku 200 vagona.

— RBadi pojačanja potrošnie veštačkog đubriva sastaće se od 3 do 6 oktobra o. g. u Rimu prvi međunarodni kongres za veštačka đubriva pod rukovodstvom Međunarodne federacile agronoma.

ТТАЈНА СЛУЖБА

— Na konferenciji odgajivača stoke Vardarske banovine konstatovano je da je zbog rđavih vremenskih prilika u proleće o. g. i nestašice hrane uginulo 30—40%/ ovaca i jaganjaca a prinos mleka je znatno opao. Zbog zabrane izvoza vune u klirinške zemlje cene su pale za skoro 90%.

— Žetva pšenice, raži, ječma i, zobi u Poliskoj ·biće,

prema zvaničnoj proceni, za 10% veća nego lane. Izvozni vi-

šal ceni se na l mil. tona većinom. raži. Sistem izvoznih premija koji je lane bio ukinut biće ponovo zaveden, da bi se sprečio pad cena na domaćem tržištu.

— Од 1919 до 1987 мелиорацијама оспособљено је У ЧСР за пољопривредну производњу 310.844 ха. За то је