Narodno blagostanje
- 43, август 1938,
„рог одђога ge. g.: Čukovića. Ljubomira i Klajić d-r Smiljana.
— Bačko industrijsko i trgovačko d, d. u St. Bečeju, upis · promene čl. 2..društvenih pravila i člana. upravnog odbora. g. ·'Špicera Rudolfa.
BIBLIOGRAFIJA
Dr. Peterheinz Werhahn: Kapitalexport, und Schuldentransfer im Koniunktuverlauf, Verlag Fischer — Jena. — 1937. — Više od dvadeset zemalja proglasilo je: izmedu 1931—1933 :moratoriij zagraničnog plaćanja. Tako su i politički razlozi mogli da ubrzaiu donošenje ovakve odluke, u stvari uzrok je: čj-
_ sto ekonomske prirode. Otuda je pisac došao na ideju da po· stavi teoriju transfera, koja. bi imala da. objasni uslove pod · kojima se vrši i može.da vrši služba duga. Teorija transfera polazila je dosada od eksporta kapitala. Eksport koji razvija kupovnu snagu, razvija privrednu delatnost, prethodi. -dakle stvaranju možućnosti da se dug vrati. Eksport se ravna ргеma konjunkturnom ciklusu, i zato dolazi gotovo na mrtvu tačku u depresiji. Tada dužničke zemlje ne mogu da plaćaju, a zahtev na službu duga, koja ima da se vrši prema исохогц, bez obzira na promene Копјипкште, ostaje nepromenien. Izvoz kapitala je elastičan, služba duga neelastična i otud veliki sukob, koji se pojavljuje u svakoj depresiji, a koji je u poslednioi doveo do sloma samog izvoza kapitala i službe duga. Posmatrajući tako problem iz pozicije dužnika, a ne poverilačkih zemalja, pisac je dao i analizu kretanja kapitala
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 525
najvažnijih..zemalja izvoza i pokazao Kako је čitava prakša, posle rata naročito, vodila slomu.
| RAZNO.
— Министар трговине и индустрије прописао је Пра-
'љвилник о обављању заната без сталног пословног места, по » коме се могу обављати по улицама и од куће до куће ста" клорезачки, брушарски, калајџијски, кишобранарски, дротар· скин фотографски занати, затим радови:на оправљању пред-
мета кућевне радиности, које врше сами њихови произвођачи. С обзиром на месне прилике може бан прописати да се и неки други занат или рад може обављати као занат без пословног места. За обављање ових заната издаваће се нарочита дозвола, али се: неће тражити спрема у смислу 5
'-24 зак. о' радњама. Ммалац дозволе не може држати уче-нике и-може оправљати само робу која у његову струку
"спада, али не сме да'се бави продајом.
— Бан Дунавске бановине издао је наређење да се обустави свако издавање нових дозвола за крчме, бифее ин народне кухиње малог обима у седиштима управних вла
""сти као и у свим местима важним за туризам. За остале
врсте угоститељских радња даваће се дозволе само, ако
= постоји стварна потреба за: њима.
— Sastanak jugoslovensko-nemačkog: odbora za drvo održaće-se u Crikvenici 22 avgusta o. 2.
КОЊУНКТУРА
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8 АВГУСТА 1938 Г.
Промене пер салдо у стању Народне банке-нису велике, али зато је било врло знатних померања у саставу тојединих позиција. Тако позиција која се: највише и 'нај"јаче мења, обавезе по виђењу, порасле су за свега 12,5 мил. дин. на 2.268 мил. Структура“ тог рачуна; међутим, знатно се "променила. Жиро рачуни пали-су, наиме, 32 103,2 мил. дин. на 1.1445 мил. док су разни рачуни, који су у поседу државних привредних установа, порасли за 1147 мил. дин, а потраживање државе незнатно.за 1 мил. дин. Исти случај имамо и у активи. Зајмови су пали за 3,8 мил. дин. на
1.570,2 мил. Промене појединих саставних делова,'међутим, – = својих комитената за куповивну. Фаворизовани су 6%/. Бе-
' биле су велике. Тако су зајмови на залоге пали за 24,7 мил. на 103,3 мил. дин. док су зајмови по есконту порасли за 721 мил, на 1.467 мил. дин. Сразмерно велик пораст забележиле су у извештајној недељи девизе које не улазе у подлогу за 25,2 мил. на 386,6 мил. дин. Пораст равне ·активе је нормална последица скока девиза, пошто се прим књижи на ту позицију. Вредност непокретности порасла је за 1 мил. на 191,1 мил. дин. Злато у касама порасло је за 1,7 мил: на 1.821,9- мил. дин, са 28,59 прима за 2,3 мил; на 2.863 мил, дин. Као салдо свих промена новчанице у оптицају порасле су за 23,2 мил. на 6.165,5 мил. дин. Збир оптицаја и обавеза по виђењу већи је за 35,6 мил. него прет- ходне недеље и износи 8.433,7 мил. Квота покрића је-не" што смањена са 28,1 0/6- на 28,019/6.
(Види табелу на другој страни).
Београдска берза „Извештајнаснедеља од 5 до 11-У 1238. ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ Велики догађаји бацају "своју: сенку унапред; Тако и гРнаша берза стоји“већ давно: под-упливом претстојеће емисије 6%/• зајма за јавнегралове. У нашим '(берзанским изве-
УГУ зрентабилитету између "Садашња "тенденција која је заснована на уверењу да не отреба: да" буде разлике у курсу између папира са истом "каматом, није могла, доследно, да мимоиђе ни ту околност
штајима исцрпно смо анализирали ситуацију, баш с обзиром-на тај догађај. У току прошлих неколико недеља, за време најслабије летње сезоне, није се осетио тако јако његов утицај. Шпекулација која је започела већ раније у 69, аграрним папирима продужена је и у том времену, али у: много: мањем обиму него раније. У међувремену дошло. је и до малих реакција, као што се сећају наши чи таоци. Једна је закључена крајем прошле календарске, тј. почетком ове извештајне недеље. У- закључку прошлонедељног берзанског извештаја дали смо оптимистичку прогнозу. Она се врло брзо остварила. Иницијатива за скок курсева_дошла је од тражње. Банке су добиле налог од
луци и 6% Далматинци, као и 77, Блер. Као и раније и
· сада се поставља питање, зашто се показао интерес баш
за ове папире. Одговор је делом већ горе дат, али њега "треба још допунити. У последње време пронели су се гласови о условима прве транше 6% зајма. Неки су категорички тврдили да имају тачне информације о емисионом курсу прве транше. По верзијама и најнижи емисиони курс "би прешао садашњи курс 6%: аграрних папира. Међутим,
"сматра се да 6% папири морају имати једнаки курс; н да
"држава неће допустити да се ствара диспаритет између '6%/6 зајма за јавне радове и других 6%/• папира, који већ нотирају на берзи. Уколико ће се то мишљење обистинити не може се знати. Ранији курсеви и њихово садашње стање показују да је увек било и сада има диспаритета чак између папира истог укамаћења, а по готово има разлике папира са различитом каматом.
гдагима - папира на. нашој берзи чији рентабилитет далеко вавстаје иза других. То су: доларски папири. Њихов курс
гаје у току “недеље скочио каошто се види из доње таблице.