Narodno blagostanje

20. август 1938.

Kakav se zaključak da izvesti iz ovoga? Ratne štete ima u opticaju preko 4 milijarde din. i ona je izgledala nesvarliva za naše tržište kapitala. 1938 g. ie ona završila svoje klasiranje, i gubi se sa tržišta. Na preko 4 milijarde u opticaiu obrt od 4,6 mil. din. pretstavlja transakcije za najobičnije seriozne potrebe, a ona je kod Ratne štete kontinuelna, naročito ove godine, kad je vrlo mnogo javnih radova — pošto je ona papir koji se gotovo jedini i upotrebljava za kaucije. Mi ne možemo dovoljno da insistiramo na toj činjenici, da je taj papir potpuno klasiran. On je rasturen u narodu. Na njemu se naibolje može da vidi šta znači jedan na efektnom tržištu Rklasiran papir. I ako on ima naimanje ukamaćenje publika ga drži naičvršće. Klasiranost jednog papira je tradicionalna, psihološka kategorija, koja često stoji u punoj suprotnosti sa komercijalnim shvatanjem.

Glavna briga onih koji su imali da neguju naše

- efektno tržište bila je Ratna šteta. Ona je s vremena na vre-

me kunjala, popuštala, a u burnim momentima i stropoštavala se tako, da je država sa svim svojim sredstvima bila nesposobna да јој pomogne. Danas je narod primio [ај раpir i on ga neguje tako, da je on prestao biti briga državnih organa za negovanje iržišta državnih hartija. To je dokaz da se u prkos privrednoj depresiji kod nas ipak kapital formjirao i odvajao za potrebe efektnog tržišta.

Drugi veoma interesantan zaključak glasi, da bi danas na našem tržištu državnih hartija vladala potpuna oskudica i da bi i kursevi stajali mnogo više, da nije u međuvremenu emitovano novih hartija i to neregularnom emisijom. Naše efektno tržište su pritiskali G6%o Begluci, 6%o Dalmatinci i u poslednje vreme nešto 4% Agrarci iz 1934 god. Da nisu tako neregularno puštane hartije u opticaj, danas bi kod nas bila mnogo veća tražnja za državnim hartijama. Naše novčano tržište je primilo dve-tri stotine mil. din. nominalno tih hartija za poslednje dve godine, (odnosno isto toliko efektivno pošto se njihov kurs približava pari). Po sebi se razume da ti papiri nisu mogli za kratko vreme biti plasirani; ima fluktuirajućih stokova na tržištu koji traže definitivan plasman. 1 baš zbog ove činjenice bilo bi vrlo dobro, ako bi se emisija

prve tranše izvršila na način, kako je mi zamišljamo i kako smo izložili gore.

Situacija na berzi poslednje nedelje

Po sebi se razume da i ova nedelja pada u ferijalnu. Istina, većina berzijanaca već se nalazi u Beogradu; ali je zato većina kapitalista koji daju naloge članovima berze za kupovinu i prodaju, na odmoru. Ovo je peta ferijalna nedelja. Sve se one odlikuju minimalnim obrtom kao što je našim čitaocima već poznato iz ranijih izveštaja. U ovoj nedelji

12 УШ—18 УШ 5: VIIL— 11. УШ

џи hilj. din.

Ratna šteta 1.291 620 Ratna šteta, termin 1.162 109 49 Agrarci 1921 — 130 4" Agrarci 1934 — 31 79) Тпуез сто — 250 6%o Begluci 630 196 66% Begluci, termin 975. - 375 6%a Dalmatinci 366 1.481 7%a Bler 1.146 950 80 Bler 687 85 Narodna banka 278 250 Рађ 118 —

Ukupno 6.073 4.093

obrt je iznosio 6073 hilj. lako je nešto veći no u prošloj, ipak je ova još više u ferijalnom znaku nego prethodne. To se vrlo lepo vidi iz činjenice da u ovoj nedelji nije bilo nikakvog

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 541

posla: u 4%/i Agrarcima iz 1921, 490 Аргагстта 17 1984, џ Јпvesticionom, Stabilizacionom, Seligmanu i akcijama Paba. Nije skoro bilo nedelie u kojoj bi ovoliki broj papira apstinirao od posla. Kulminaciju dostiže poslednji dan izveštajne nedelje, 18., kog dana je rađeno ciglo u tri papira: u Renti ratne štete, Beglucima i Dalmatincima. Kod ostalih papira ili se čula ponuda ili tražnja ili uopšte nisu ni pominjani. Očigledno je da nema naloga za prodaju kao ni za kupovinu. Najveći deo obrta ove nedelie pada na Ratnu štetu. Kod nje se pojavio relativno življi posao kako u promptu (rađeno svakog dana) tako i u terminu, iako je rađen svega dva dana. Situacija Ratne štete može da se okarakteristiše sa nekoliko reči: kurs od 484.25 pretstavlja minimalni kurs ispod koga papir ne bi mogao pasti ni pod većim pritiskom, jer po tome kursu postoji velika tražnja. Berzijanci su potpuno bez robe. Računali su pre početka ferija da će za vreme ferija kurs ostati nepromenjen i da će moći da se kupi pri kraju ferija po istom kursu pri kome se ušlo u ferije (478 i 479). Međutim, još za vreme ferija kurs je skočio i pokazuje tako stabilnu tendenciju da pri nešto većoj tražnji postoje izgledi za dalje skakanje. Berzilanci su duboko uvereni da će ove godine Ratna šteta dostići nivo od 500.—. 19-VIIL 15-VIIL 1G-VII 17-VII 18-VII Ratna šteta 484.15, „484.95 484.95 484.50 484.25 Ratna šteta, termin __""__-__ 43450 48450 —= 49 Астагс! 1921 ПН = ____ __- = 49 Астагс! 1934 e —— | ~ —.- -—>—

6%/ Веза 93.50 93.75 93825 —= 93.25 G%o Begluci, termin 1 ____- ____ _- __бо Dalmatinci 0%50 | „ 09 __-__ 9225

66% Dalmatinci, termin == == == = = 7%/i Investicioni =-____________ ____ 79. ЗеПотап | ___"___-__- 7" Stabilizacioni || ___E | __ 79% Bler 9450. 9425. 94— 9425 —= дуо, Bler Lozovi Crvenog Krsta —.— ле -_____-_ ___Duvanski loz ____-_ ____"___ —_ Narodna banka _ __ 7900 7300 7.300 ~— === Pab, sitni komadi ______ ___ ___ " _— ____ Рађ, srednji komadi _________ ____ __ Pab, krupni komadi i '' | = ==

Мета ођгЕ оме педеЦе ћао је и ВЈегоут раршта, у бе u 7%0, a manje u G%o, Blerovi papiri kao i Ratna šteta jedini su koji su napredovali nešto u kursu OVE nedelje. Blerovi papiri su u skoku za vreme ferija: pošli su 7%о за 93 1 80 за 98, а došli su na nivo od 94,5 i 99. Kao što smo mnogo puta istakli, sa pobolišanjem kursa 7%o državnih papira, Blerovi papiri postaju sve interesantniji i tražnja se za njima proširuje.

Rađeno je u akcijama Narodne banke po čvršćem kursu. Kod najsitnijih komada Paba tražnja je 2932, a kod najkrupnijih 235, ali se roba ne pojavljuje.

Ali je najinteresantnija pojava u ovoj nedelji obrt kod 6% agrarnih papira. Dok je berza mesecima stenjala pod pritiskom ponude Dalmatinaca, a naročito Begluka, dotle se od jedanput tako obrnula situacija, da se tražnja (koja je inače vrlo čedna) ne može da zadovolji. Pri tražnji od 93 nema uopšte ponide, a јамца зе о4 93,5. То је једпо !гпепадепје, ali činjenica. I njoj se mora pridati vrlo veliki značaj. Ovako naglo smanjenje obrta znači da se je umanjio fluktuirajući stok na berzi, drugim rečima da je i taj papir počeo da ulazi u tiho sklonište. Ako bi to bilo tačno, onda bi to bila pojava koja naglašava vrlo povoljnu atmosferu na berzi za početak jeseni. Na zagrebačkom tržištu akcija naših industrijskih i saobraćajnih preduzeća. rađene su akcije Trbovlja po. 182.50,