Narodno blagostanje

Страна 534

ДОГАЂАЈИ

У кретању државних прихо да и расхода јуни месец до-

Извршење државног бу-

џета У ЈУНУ нео је извесно изненађење. Према предвиђених 10150 мил. дин. приходи су дали

свега 997.8 мил. дин. што значи да су према предвиђању подбацили за 11,6%. Подбацивање прихода у овоме месецу сезонска је појава. За државну касу јуни се сматра мртвим месецом за које се обично мањкови покривају из обртног капитала државне благајне. Но ипак, изгледа да садање опадање прихода има и извесан коњунктурни караклер, јер су опали највише приходи од царина, државних железница и др.

Према предвиђању, по појединим групама, приходи су дали следеће резултате:

Предвиђено Остварено -- или— '/о

мил. дин. Непосредни порези 2249 161,7 — 8,2 Посредни порези · 261,7 269,7 3 15,0) Монополи 172,4 176,2 о 21 · Државна привреда 342,2 284,9 == 16,7. Од тога: Железнице 1990. _ 1704 — 9,8 Поште 50,1 41,0 —18,3 Шуме 11,8 4,5 —61,2 Рудници 36,5 25,6 —99,7

Kao што се види, према предвиђању подбацили су приходи од непосредних пореза и државне привреде. Подбацивање првих нормално је у ово време и оно је добрим делом последица превеликог утеривања ранијих месеци када су приходи били вазда изнад предвиђања. Код железница пак, приход је опао услед мањег промета, нарочито робног. Посредни порези, међутим, одржали су се иу јуну. Али међу њима приход од царина подбацио је услел опадања увоза. Из овога излази да је наступело слабљење коњунктуре у државним финансијама дошло до изражаја на смањењу прихода од железница.

Расходи у јуну извршени су за 9142 мил. дин. од: носно 109: мање но што је буџетом било предвиђено. Од овога утрошено је на личне расходе 4545 мил. дин. или непуних 50%. Када упоредимо остварени приход са извршеним расходом у месецу јуну добијамо дефицит од 16,4 мил. дин. Према томе, од неколико година овамо ово је први месец који као резултат не показује вишак намењен покрићу ванбуџетских расхода. Напротив, један део расхода у јуну мораће да се покрије из ранијих вишкова,

Са месецом јуном завршава се прво тромесечје буџетске 1988/89 год. Прихода је било предвиђено 3,045,0 мил. дин. а остварено је 2,7761 или 8,99/0 мање. Према истом периоду у 1987/38 г. приход је већи за 156,8 мил. дин. По групама приход је овако изгледао:

Предв. Оств. + HyH— o МИЛ. ДИН.

Непосредни порези 674,8 576,9 _- ЈА Посредни порези | 785,3 819,5 143 Монополи 517,4 509,3 == 16 Државна привреда 1.026,8 860,7 =- 162 Од тога: железвице 597,0 552,4 == 115 поште 150,4 182,9 = 11,7

шуме 35,5 14,4 = 59,4

рудници PO 109,5 89,1 — 95.1

Главна карактеристика кретања прихода у ЈУНУ је: сте, да су се одржали у размерама прошлогодишњих, Шта

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 34

ПРОБЛЕМ

више, у неким позицијама дали су и нешто више. Што су пак, осетно подбацили према предвиђању то се има приписати повећању предвиђања за буџетску 1988/89 год. које већ на првом кораку извршења буџета показује да је било неоправдано.

Расходи у истом периоду извршени су за 2.447,7 мил. дин. односно непуних 209 мање одоногашто је буџетом било предвиђено. Од ове суме на личне расходе утрошено је 1.876,7 мил. дин. или 54,30. Грроценат личних расхода, у последње време, креће се стално изнад 50%/0 услед чега се мора да врши већа рестрикција материјалних расхода. Међу личним расходима пак, издаци на пензије показују и даље тенденцију повећавања.

Упоређењем прихода и расхода на крају трећег ме: сеца буџетске 1988/89 год. показује се вишак прихода од 328,4 мил. дин. док је исти период у буџетској 1937/38 био завршен вишком прихода од 395,9 мил. дин.

U prošlom mesecu objavljen je niz privrednih uredbi, od kojih se jedna odnosi na klasifikaciju hotela i pansiona. Za hotele Uredba predviđa četiri klase. Za svaku klasu su propisani uslovi. Tako hoteli u prvoj klasi moraju imati hol, salon za čitanje i pisanje, naročitu prostoriju za portira, toplu i hladnu tekuću vodu i centralno grejanje u svim sobama, prvoklasni nameštaj, пеkoliko apartmana, na svakih 15 soba jedno kupatilo koje mora biti moderno uređeno,. zatim uređaj signalizacije svetlosnog sistema, lift, uniformisano pomoćno osoblje itd. U drugoi klasi su uslovi nešto blaži. U trećoj klasi otpada obavezno držanje centralnog grejanja u svini sobama, broji kupatila može biti manji a ova i ne moraju biti luksuzno uređena itd. Svi ostali hoteli spadaju u četvrtu klasu. I za sve su propisani minimalni uslovi, kao što je na pr. električno osvetlienjie u svim sobama, zasebna prostorija za portira, telefonska veza itd. Pansioni su podeljeni u tri klase. U prvu spadaju oni, koji imaju uobičajene prostorije za prijem publike, restoran sa dobrim inventarom, toplu i hladnu tekuću vodu i centralno grejanje u svim sobama, nekoliko soba vezanih sa kupatilom itd. Slični su propisi za pansione druge klase, samo što ovi ne moraju imati u svima sobama centralno grejanje i sobe koje su povezane sa kupatilom. Minimalni konfor propisan je za pansione treće klase.

Glavni cili klasifikacije hotela i pansiona je, da se olakša vlastima utvrđivanje cena. U buduće moraće, naime, Ylasnici ugostiteliskih radnji u turističkim mestima da podnesu cenovnik vlastima na odobrenje. Vlasti će odobriti podnesene ili utvrditi nove kao maksimalne cene, pri čemu će glavnu ulogu igrati klasa u koju je utvrđeno dotično preduzeće. Cili Uredbe je da putem državne intervencije u oblasti cena sprečava prekomerno iskorišćavanie turista. Osim toga namerava se, da se pomoću normativnih propisa osigura turistima maksimalna udobnost. S obzirom na prilike u našim najvažnijim turističkim pokrajinama ti cilieevi se mogu smatrati opraVdanim. Samo način na koji se misli doći do cilja, izgleda nam, da je necelishodan. Naš turizam pati od toga što nema dovoljan broj udobnih hotela i pansiona. Ako se propisuju strogi uslovi uređenja hotela i pansiona, a osim toga se maksimiraju i cene, odvratiće se najozbiliniji kapitalisti od zida-

nja hotela i pansiona. Svakom stručnjaku је poznata činje- ~

nica, da sa našim domaćim kapitalom ne možemo izgTaditi naše turističke centre. Potrebno je da tražimo u tu svrhu ka-