Narodno blagostanje
27. август 1938.
пан 1,04 мил. И Француску 880.000 тг Енглеска полаже велику важност на то да појача производњу нафте у Канади. која сада даје преко 200.000 т. годишње. У Аустралији намеравају нека друштва да изграде предузећа за прераду
„битуминозног шкриљца у нафту са капацитетом од 335.000 т.
· — Призад је ове године откупио опиум директно од произвођача а не преко повереника као досада. Откупљено је 41,103 кг У вредности 9,327.428 дин. Према томе про-
"извођачи су добили просечно за 1 кг 228,02 дин. Како је „Министарство трговине одредило цену од 20 дин. по про_центу морфина у једном килограму опиума, а просечна морфинажа је била 10,91%%, следи да су произвођачи до-
били већу цену од одређене. Најбољи опиум по садржини
„морфина је онај из Радовишта ca 11,91% ја најслабији
струмички_ са просечно 9,299.
— „Силос" a. д. за грађење. силоса намерава да подигне. осим силоса и велика складишта за воће који ће бити
снабдевени са уређајима за хлађење односно за одржава-
ње температуре при којој воће неће моћи трулити. На тај
"начин ће се моћи продужити извозна сезона за свеже воће, "нарочито за шљиве и грожђе, која је досада трајала нај-
више месец 'и по дана, за још један месец. Како је досалашњи наш извоз свежих шљива износио 6 до 7.000 вагона, рачуна се да ће се он помоћу ускладиштавања повеbar за. . 3. 000 вагона;
— Posle pada „cena, na veliko pre godinu dana gotovo u svima 'zemljama, pao je i indeks troškova života. Prema poЧасјта časopisa »Wirtschaft und Statistik« u drugom tromesečiu OVE. godine troškovi održanja života su se počeli da đižu u većini zemalja, iako još svuda vlada tendencija padanja cena. Samo | nekim zemljama, kao Danskoj, Finskoj i Italiji, troškovi su še smanijli, a kod nekih (SAD, Švajcarska, Belgija, Poljska 1 Kanada), su ostali na nivou od marta. Porast je zabeleže: u "Nemačkoj za 0,4%/0, Švedskoj, Norveškoj i Franсазкој 0,6%; Čehoslovačkoj 1,3%/0, Holandiji 1,8%/o, Japanu 22% ап. Engleskoj 3,29/0. Najvećim delom on je posledica povećanja cena životnih namirnica, koje su u 'Francuskoj, Norveškoi, Svedskoj, Mađarskoj i SAD skočile za 1 do 29%", u · Čehoslovačkoj za 3%, u Holandiji 4,46 i Engleskoj 6,6. Naročito su porasle cene krompira. U maju i junu ove godine cene na malo bile su u Belgiji za 1509%/, Francuskoj za 85%, Mađarskoj za 57%, Norveškoj za 30%, Finskoj za 24% i
· Engleskoj za 16% veće od prošlogodišnjih. Razlog za to treba · tražiti u rđavom vremenu u proleće, zbog čega je krompir
zadocnio.
-—— Svetska potrošnja. hmelja 1987 iznosila је: 1,94 mil. q. Мајућве je potrošeno u Evropi (771.000 q), u Africi 4.382, Аџstraliji i Novom Zelandu 34,297, Aziji 14.770, Severnoj i Južnoj Americi 410.344 q. Od evropskih zemalja najveći potrošač
je Nemačka (preko 190.000 q).
— Jugoslovensko-nemački odbor za drvo sastao se ovih
dana u Crikvenici | pretresao pitanie izvoza našec drva u Nemačku.
_ — Prema statistici Društva naroda vrednost svetske tr-
govine za prvih 6 meseci o. g. je opala ja 10% prema istom
periodu 1997 godine. Najviše je smanjena vrednost uvoza SAD (42%), Japana (35%), Francuske (22%), Belgije (16%/0), Italije (14%), i Kanade (12%), a porasla je kod Indije za 6%, Nemačke 9%, Argentine i Australije 25%. Jako je opala vrednost izvoza Argentine (50%), Indije (30%), Kanade (23%), Belgije i Japana (17!/%/0), Francuske (14%) i Engleske (69), a porasla ie kod SAD za 4% i Švedske za 6%.
„TRGOVINSKA · POLITIKA
пета љегнедамасвалат
625" | = Поред осталих мера које намерава да заведе пољска влада у погледу одржања цена жита и помагања изро-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 555
за, 0 којима смо већ писали, предвиђа се бонифицирање царина извозницима. Влада се нада да ће знатан део вишка жита извести у клирингу нли на основу компензација тако, да неће морати да даје извозне премије. Да не би дошло до нагле продаје жита одредила је 55 милиона злоти за давање заложних кредита, који ће се одобравати не само произвођачима него и млиновима и пиварама ради
"стварања залиха. Осим тога предвиђено је повишење 1937.
уведеног заложног кредита на стоку, који има велики значај за мале и средње сељаке, Велике количине жита ку-
"пиће држава ради стварања резерви и за потребе војске. "Мисли се да ће се тим мерама смањити притисак великог
сувишка на цене дотле, док не наступи олакшање услед
извоза. Досада су изгледи за њега слаби. Продаја жита У Белгији, Данској и Норвешкој сматра се нерентабилном због јаке понуде руског.
INDUSTRIJA
— Светска производња злата, према извештају америчког уреда за статистику метала, износила је у првом полугодишту 1988 год. не рачунајући Сов. Унију 15,1 мил. унци према 1445 у истом времену прошле године. Према 1933 производња је порасла за 40%.
— Према извештају енглеског министарства тргови“ не индекс индустријске производње (1930 = 100) у другом тромесечју ове године је био 122,1 према 132,44 у првом, Код текстилне индустрије продукција је смањена за 8498,
„индекс производње је. био 106,4 према 127,4, челичне 1357
према 152,2, индустрије угља 89,4 према 100,4, нежелезних
метала 147,2 према 158,7, код машинске индустрије и бро-
доградилишта 128,8 према 135,8 н хемијске 117,4 према 124,4.
— Грађевна делатност у Енглеској за првих 7 месеци ове године опала је за 10,8% према лањској. Градња станова је мања за 5,2/0, a она фабричких зграда за 4497. Укупна вредност грађевина које се налазе у градњи или су већ готове износи ове године 60,9 мил. фунти.
— Од 600 мил, дин. колико износи главница „Југославенског челика“ а. д, досада је уписано 500 мил. Та сума је раздељена на 100.000 акција по 5.000 дин. 57.000 у номиналној вредности од 285 мил. припала држави, 40.000 уписано је јавним путем, а 3.000 је резервисано за замену приликом фузије са „Индустријом гвожђа" д. д. у Зеници. За остатак од 100' мил. дин. друштво ће предати држави 20.000 акција, чим прими у својину имовину рудника и же. лезаре у Варешу.
' = Енглеска влада посвећује велику пажњу индустрији авиона. Ових дана биће поверена једном друштву градња велике фабрике у вредности од 1! мил. фунти У којој ће се правити авиони последњег типа.
— U Zaječaru je osnovano akcionarsko društvo Slatin. ski rudokopi sa glavnicom od 1 mil. din. Baviće se eksploataciiom bakra i zlata.
— Firma »lpsoil«, rafinerija mineralnog ulja u Osijeku, odlučila je da se pretvori u akcionarsko društvo sa glavnicom od 2 mil. din. i da prenese sedište u Beograd.
— Na ovogodišnjim skupštinama akcionarskih društava »Кораотшк«, »Zletovo«, »Novo Brdo« i »Trepča« odlučeno je da se izvrši fuzija sa društvom »Trepča« Manjs Ltd. Glavnica će biti povišena za 420.000 funti sterlinga radi izgradnje to-
pionica.
NOVČARSTVO
— Америчке банке показују нарочити интерес за финансијске планове владе у трећем тромесечју ове године, пошто располажу изванредно великим капиталима. Држи
се да она у: септембру неће извршити никакву конверзију,
јер је већ у јулу извршена замена 1.214 мил. дол. благај-