Narodno blagostanje

_ 27. август 1928, ____

ке и даље скакати. ЈА ла лонг је то врло вероватно, пошто наш извоз. није порастао у истој сразмери. Код фунте нема пикаквих промена. Народна банка и даље: даје робу по курсу од 238. Грчки бонови су постали ретки. Тражња по 3 2.5 није покренула робу. Курсеви су били следећи:

5 Грчки 5 _ у Ji ia Берлив Maapwi | MamaaHo бонови i0-VIII 2550 | JAJBUIŽ |

Са пр. 21983 | 174807 | — 22944 · БА о | пезљу 62 | | мо

ВОМШ | 258— | 1220 || — 2015. VN | | 2208— лао | = | 23-VIII | 273 | (456 _ ___ 2930 44050 | о | —

25-VIH" 288.—

Обрт је порастао са 21 мил. на 26 мил. дин. од чега

највише отпада на Берлин 16,8 мил. према 13 мил. затим

на Лондон 8 мил према 6,8 мил. итд. Грчки бонови су раБени у незнатном износу од 63.000 према 190.000 дин. -- Девизни курсеви у Цириху су следећи 31-XIl-36 31-Х0-37 3 17УШ 25-УШ

Лондон 97.37 2162 21655. 2131 21800 Амстердам 938.30 240.60 24140 23845 288.75 Њујорк 435.14 432.50 4367, | 436.62 – 4365/16 Берлин 17510 17425 174.92 175.05 174.90 Нариз 20.329. 14.68/; 13.5110/ | 11.91 1198 Праг 1 12225. 1519... 1521. 15:02... 15:05 Брисел =__-_- -__ 78:69. 7385. 15.05 Београд 10— _ 10— 10— 0— 10.-

Француски франак се поправио на целој линији. У односу између фунте и долара није било знатнијих промена. (Обе су девизе попустиле према швајцарском франку, који је и даље чврст. Скок холандске форинте наставио се иу овој недељи.

Тржиште злата

Тражња на тржишту злата у прошлој недељи попустила је и цене су пале у току недеље. Последњег дана извештајне недеље тражња је опет оживела и цене су скочиле. Тезаурација се наставља, нарочито код шире публике. Златни новац се још живо тражи. За соверењ се плаћало 35 ш. 1 п. Премија према цени злата у полугама износи 4,99/. Цена соверењу у динарима износи 416.79 а паритет наполеона израчунат према садржини злата 333.43.

шилинг пенса Дин.

(по унци) (по кг.)

1933 126 6 40.405

1934 141 40.345

1935 | 141 ; 54.409

1936 141 1 54.569

1937 140 1 54.312 16-VIII-1938 142 81/2 55.003 54.930

22-VIII-1938 142 буг

Робно тржиште

НПшеница. — Ситуација је на домаћем тржишту непромењена. Понуда је сразмерно врло мала. У крајевима јужно од Дунава, где је кукуруз настрадао, сељаци гото-

во ништа не нуде, пошто чувају пшеницу за властиту потребу. Млинови тих крајева не могу да покрију своју по-

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __

Страна 559

требу на локалној пијаци и стога купују пшеницу у се верним крајевима. Последица тога че да се цене, јужно од Дунава, формирају на основу Призадових цена, у северним крајевима додавши њима подвозне трошкове. Према томе је цена тим виша чим је удаљеност од Дунава већа. У Скопљу млинови плаћају 170 дин. У још једном мањем делу наше земље млинови плаћају већу цену од Призадових — у Горњој Бачкој. Ty озелени картел“ сељака савршено функционише. Услед отсуства понуде по Приза: довим ценама, млинови, којих ту има доста, принуђени су да плаћају више. У осталим крајевима наше земље меродавне су Призадове цене, по којима је понуда сразмерно мала. На главним светским продуктним берзама цене су биле следеће:

IX-X XI-XII i OL. Ливерпул, шил. мти. 11/55/2 11/2 –— 10/8 Б. Аирес, пез, мти. 7,08 7,15—714 — = Ротердам, хфл. мтц. 4,45 4,55 4,60 4.60 Винипег, пенти буш. = 6475—64/4 _ — 675 Чикаго, центи буш. 62 64 — 667 .

Већ у прошлој недељи се показало, да су даљње терминске цене на прекоокеанским берзама чврсте у супрот“ ности са ценама за ближе термине. И ако је то нормална појава, да на крају сезоне цене буду више него у почетку, најважнија европска берза, Ливерпул, на пр. није следила американским берзама. Терминске цене у Ливерпулу: падају. Ротердамске цене су на супрот томе расту као и ам=риканске, али у знатно мањој мери. Та појава није слу: чајна, на њу смо указали већ у извештају у прошлој не дељи. Та супротна тенденција у кретању цена је врло интересантна. Она се не може објаснити, шематски, стати стичком позицијом пшенице. Ова је заправо меродавна само за формирање ливерпулских цена. На прекоокеанским берзама терминске цене расту под претпоставком, да ће интервенционе мере државе на тржишту пшенице имати успеха. Оне су већ почеле у С. А. Д.. а на прагу су н у Канади. О њима смо обавештавали читаоце у обавештајној служби у прошлом броју. Детаљна анализа ситуације с обзиром на те чињенице прешла би оквир нашег извештаја. Том питању ћемо посветити опширнију студију У једном од идућих бројева.

Извозни паритет наше пшенице према ценама у Ли верпулу био је за промпт робу 95 дин, а за септембар 83 дин.

Кукуруз. — Понуда кукуруза је нешто већа, него што је била у претходној недељи. Цена је за вагонску робу нешто попустила на 128 паритет Инђија по 100 кг. За шлеповску робу се плаћа 127 дин. као и прошле недеље. У сушеном кукурузу је посао доста велики, он се плаћа 10 дин. Цене на домаћем тржишту далеко прелазе цену светског тржишта. Извозни паритет износи 95 дин. за промпт робу. Он је у порасту према претходној недељи, што значи да су цене порасле на светском тржишту. Извозни паритет 33 септембар био је 83.

Стока. — На тржишту свиња тражња се задовоља“ за по 9.75 3a есктремни квалитет и 8.25—8.50 за прима робу У слободним крајевима. Свиње за домаћу потребу продају се по 7:75—8 дин.

Понуда говеда је јака. Првокласна роба плаћа се по 6,50—7 дин. а секунда 5—5.50. Извоз стоке је нормалан у оквиру контингената.

Сировине. — На тржишту сировина не појављује се

ни с које стране већа тражња. Нешто јачи пад наступио је код калаја. Квота за треће тромесечје била је јако сма-