Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

—

Страна 574 31-VIII 238.— 1425.82 —— — 29.94 11Х 238.— 1432 — — — 30.25

Obrt ie iznosio 18,7 mil. din. prema 21 mil. u prethodnoi nedelji. | u izveštainoi nedeli najviše je rađen Berlin 19,9 mil. prema 16,8 mil. zatim London 4,6 mil. prema 8 mil., grčki bonovi 304.000 prema 68.000 itd.

"Devizni kursevi u Cirihu su sledeći:

31-XII-36 31-XI-37 91-II 25-VIII 1-IX London 27.07 21.62 21.65%/6 21.301/4 21.30 Amsterdam 238.30 „240.60 241.40 238.75 ':238.75 Niuiork 435.14 43250 43Gi/a 43695/ie | 4383/8 Berlin 175.40 17425 17402 17490 174.90 Pariz 20.321/+ 14.68t/a 183.511/». 11.941/a4 11.94 Prag 12.221/s 15.19 15.21 15.05 15.12 Brisel —.— —.— 73.69 —.— 73:22 Beograd 10.— 10.— 10.— 10.— 10—

Dolar je vrlo čvrst. On se živo traži za trgovačka plaćanja u SAD, ali i u svrhe tezaurizaciie. Dolar se lakše dobiia hego zlato, on je pristupačan skoro svima, pa i naimanjiim štedišama po srazmerno jevtinijoj ceni nego zlato. Francuski franak i funta su stabilni. Kurs češke krune se popravio.

Tržište zlata

Engleski Egalizacioni fond izložen je velikoj ponudi funte za dolare i za zlato. lako je fond ostao gospodar situacije, nije mogao da spreči porast kursa dolara kao ni porast kursa zlata. Kursevi su u toku cele nedelie postepeno rasli pri vrlo velikim obrtima svakog dana. 30 avgusta obrt. je iznosio 941.000 funti sterlinga pri ceni od 142 š 11 p. Zlato se iskliučivo upotrebliava za tezaurižaciju. Premija prema izVOZnom paritetu u SAD je malena !/> p., tako da arbitraža nije ni privlačna. | __

šiling pensa Din.

(po unci) (po kg.)

1953 126 6 40.405

1934 141 40.345

1935 141 7) 54.409

1936 141 7 54.569

--- 1937 140 11 54.312 16-УШ-1938 142 8: 55.008 30-УШ-1938 142 1 56.083

Робно тржиште

Pšenica. — Svetsko tržište pokazuje sve znake krize. | pored niskog nivoa terminski kursevi fluktuiraju sa tendencijom daljeg opadanja. Trgovina je neorijentisana; Ona se s iedne strane nalazi pred velikom žetvom na severnoj hemisferi, koja je izbacila vrlo veliki izvozni višak (teorijski Yišak iznosi blizu 2 mil. vagona, dok se svetska uvozna potreba u kampanji 1938/39 ceni na svega 1,5; mil: vag.), а :s: druze strane pred nastojaniima izvozničnih zemalja da ovai višak svedu u granice svetske uvozne potrebe i da tako manipuli-

sanim izvozom utiču na održanje Žželiene cene. Akciju za sa-.

niranie svetskog tržišta pšenice povele su S.A.D. sa ciljem stvarania jedinstvenog prekookeanskog fronta na tržištu pšenice. One su predložile: da se kontingentira izvoz i da se, u cilju držania želienih cena, odrede izvozne premije. Predlozi S.A.D. međutim, nisu naišli na prijem. Argentina ih je odmah odbila, a Kanada je iziavila da se ne bi smela upustiti u avanturu subvencionisanja izvoza pošto bi to moglo da poremeti budžetsku ravnotežu. Pregovori se još vode, ali bez mnogo

izgleda na uspeh. U svakom slučaju izgleda da će se S.A.D., radi držania više unutrašnje cene pšenice i bez obzira na sporazum, odlučiti za politiku subvencionisanog izvoza. Ukoliko to bude, opasnost od velikog američkog izvoznog viška bila bi znatno umanjena. Naravno samo u ovoj kampanji, jer je vVeliko pitanie da li bi Š.A.J). istu politiku. mogle da nastave i pri drugoj velikoi svetskoj žetvi.

Kanadska žetva ceni se na 817.000 vag. sa izvoznim viškom od 540.000 vag. Smanjenje prinosa prema ranijim taksacijama posledica je priličnih šteta od rđe. Rumunija ie ромесаја izvoznu premiju sa 10 na 12.000 leia po vagonu. U Francuskoj je povećana otkupna cena za pšenicu na 204 fr. za 100 kg. -

Uvozni posao na evropskom kontinentu, u poređenju sa prošlogodišnjim, prilično je smanjen usled čega su zalihe u glavnim lukama znatno povećame.

Terminski kursevi sredinom nedelje izgledali su ovako:

Х XII TII У Liverpul šil. mtc. 11/3 11/0 10/5 B. Aires pezosa mtc. 7,05 7,15 — Roterdam hf{fl. mtc. 4,12 4,30 4,45 = Vinipeg centi buš. 62.— 615 = 65:/8 Čikago centi buš. 63.— 65.— — GZ7i/a

Na domaćem tržištu situacija je nepromenjena. Mlinovi kupuju znatne količine, naročito u Gornioi Bačkoj usled čega su i u ovome kraju cene skočile za 9—83 din. po mtc. iznad Prizadovih. U Srbiji i Južnoj Srbiji cene su znatno -više iznad Prizadovih, jer su ponude nedovoline. Na glavnoi pruzi oko Mladenovca plaća зе 150—152 та тес., i idući na jug oko Jagodine cene dostižu 160—170 din. Na istom nivou kreću se i cene u Južnoj Srbiji. Prizad kupuje uglavnom ui Banatu, Sremu i Slavoniji. Od ukupno kupljene količine 10.593 vag. do 30 avgusta na Banat, Srem i Slavoniju otpada 9.778 vag., a samo 815 vag. na Srbiju i Bosnu. Ponude u celoi zemlji relativno su male.

Izvozni paritet prema oktobarskom terminu u Liverpulu iznosi 70,70, a prema septembarskom terminu u Roterdamu 66,50, odnosno na bazi cene za efektivnu robu 82.— din. Prema tome, domaća dirigovana cena baza Tisa veća je od liverpulskog pariteta za 126% od roterdamskog pariteta za 140%/a i od cene za efektivnu robu ха першић 1009/0,

Kukuruz. — Svetsko tržište kukuruza, i pored popuštanja kurseva, pokazuje još uvek, u poređenju sa pšenicom, čvrstu tendenciju. Izuzev S.A.D., koje raspolažu. još. znatnom zalihom, na ostalim svetskim tržištima cena kukuruza vrlo ije bliska ceni pšenice, a u Roterdamu kukuruz je, šta više, skuplji od pšenice. U Podunavlju kukuruz se u ceni takode iziednačio sa pšenicom. Septembarski termin u Roterdamu radi se po hfl. 4,70. za mte., a u Čikagu 53 centi za bušel. ..

Na domaćem tržištu u starom kukuruzu trguje se relativno malo. Glavni kupci su seljaci koji kupuju za ishranu stoke. Cena se skoro izjednačila sa pšenicom što se đavno ne

"pamti. Trgovci kupuju paritet Inđija 128—130 din. odnosno

198—199 din. banatske utovarne stanice. Na pijacama u Srbiji, gde kukuruz kupuju seliaci, plaća зе '185—140 din. U Zapadnoj Srbiji, okolini Čačka i Užice, kupuje se za ishranu ljudstva beli obrenovački, koji na mestu potrošnje staje 150—152 din: Poslednie kiše usporavaju zrenie te berba neće početi pre 2—3 nedelje.

Izvozni paritet prema septembarskom terminu u Roterdamu iznosi 82,50, a prema ceni za efektivnu robu 92,70 din. Prema tome, u poređenju sa inostranim cenama, kukuruz na bazi cena koje trgovina plaća skuplji je za 57% odnosno 40%.

Voće. — Sveže šljive rade se na bazi 220 din. 100 kg. poritet Brčko” odnosno 190 din. srbijanske stanice. Za suve

šljive, koje se već uveliko rade terminski, formirane su sle-