Narodno blagostanje

Страна 596

sada vrše u Jugoslaviji i koji će se vršiti dalje u 105 većem obimu u vezi sa 4 milijardnim zajmom, u nekoj meri mogu paralisati opadanje konjunkture. Najzad, opšta svetska konjunktura može se brzo oporaviti i pretvoriti se u dalji polet.

ipak: caveant consules!

1 ministarstvo finansija i drugi privredni organi i privatna preduzeća moraju za svaki slučaj računati sa · mogućnošću reperkusije nove »male krize«, odnosno” »male depresije« koja je osetno zahvatila više grana svetske privrede. То je naročito važno, ako se uzme u obzir još labavi i čak opadajući položaj na svetskom tržištu aprarnih proizvoda, koji je toliko značajan za Jugosloviju kao agrarnu zemiju. ·

Na kraju primećujemo još ovo. Jedna od glavnih

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 38

zadaća izučavanja konjunkture u Jugoslaviji sastoji se u tome da se pažljivo i sistematski proučava kretanje svetske konjunkture i njen uticaj na jugoslovensku narodnu privredu. Osobito važno je pomoću modernih metoda kojim raspolaže sadašnja statistika i ekonomska nauka izučavati jačinu ovog uticaja i veličinu »lag«-a, t|. vreme za koje zakašnjava ispoljavanje ovog uticaja na jugoslovensku privredu.

Ovakvo izučavanje konjunkture, razume se, premašuje sile jednog čoveka. Njega može vršiti po određenom programu s primenom specijalnih metoda samo jedan naučno organizovani institut koji bi raspolagao sa naročito izvežbanim saradnicima. Drugim rečima i Jugoslavija mora na kraju krajeva osnovati svoj kon{unkturni institut, kao što ga imaju sada skoro sve, čak i najmanje države.

гвви

Из Уредништва

ву р>удера шотреона је

ДдЈргеањвЕе ПОМОЋ

ПОКУШАЈИ

Осигурање рудара постоји још од пре рата. Доцније је проширивано и данас се дели на: пензионо, болесничко, осигурање за случај несреће и за случај незапослености. Свака грана има своје приходе и расходе и своју имовину. Администрацију воде и управљају имовином главне братинске благајне. Највеће су сарајевска и љубљанска, пошто се на њиховој територији налази највише рударских радника (око 9). Према томе стање осигурања рудара код њих даје слику стања осигурања рударских радника у земљи уопште.

Ми смо већ два пута писали о овом проблему (бр. 45/35 и 31/37) и тада смо констатовали да је осигурање рудара у врло тешком стању. Стварно, оно је запало у кризу још пре избијања велике привредне депресије, само тада она није била тако дубока да би била потребна државна интервенција. Напослетку без ње се није могло, јер су дефицити били велики и требало је да се спречи опадање имовине. Тај задатак имале су да испуне уредбе из 1935, 1936 и 1937. Првом је створен Централни фонд за санацију братинских благајни који је образован тако да су оне уплатиле у њега 10% свих на-

САНАЦИЈЕ

плаћених улога пензионог осигурања. Сретства овог фонда имала су да служе покрићу мањака главних братинских благајни. Осим тога заведена је истоварна такса од 10 дин. по тони на промет мрког угља и брикета и 40 дин. каменог угља и кокса у речним пристаништима. Другом уредбом је та такса проширена на читав увоз угља. Трећом је укинут Централни фонд за санацију, а створен је Централни фонд братинских благајни и резервни фондови при свакој. Централни фонд је јавно-правна установа и стоји под надзором Министарства шума и руда, а резервни фондови су својина сваке братинске благајне. Извори прихода тих фондова су: У» вредности продате робе свих предузећа која спадају под рударски закон, напред наведене таксе на увоз угља а на територији Дравске бановине још У» од вредности продатог угља за старо-пензионере. Ти приходи се деле. по пола између Централног и резервних фондова.

Мањци пензионог осигурања појединих благајни покривају се најпре сретствима резервних, па, ако ова нису довољна, онда сретствима Централног фонда. Интересантно је видети, да ли се овим мерама успело санирати осигурање рудара.

БЛАГАЈНА ПЕНЗИОНОГ ОСИГУРАЊА

Најважније осигурање је пензионо, а управо његово стање је код љубљанске благајне врло рђаво, код сарајевске, и поред моментано повољног стања, перспективе нису ружичасте, пошто број пензионера и сума пензија брже расту од прихода. Према извештају за 1937 на територији сарајевске благајне има велики број старих радника који се морају пензионисати. Због тога она предвиђа знатан дефицит следећих година.

Постоје две врсте пензионера: старопензионери (провизионисти) пензионисани по старим правилима пре 1. јануара 1925, чији се број све више смањује, и они пензионисани по новим правилима чији је број

сваке године већи. Прошле године било је старопензионера код љубљанске 709 према 763 1936, а код сарајевске 522 према 546. По новим правилима пензионисаних било је код прве 2491 према 2446, а код друге 2311 према 2031. Упоредо са повећањем броја пензионера расту и расходи. Кретање прихода и расхода код обе благајне копазује таблица: Сарајевска благајна Љубљанска. благајна пензионог осигурања пензионог осигурања

Година Приходи PacxomH Приходи Расходи у милионима динара | 1925 3,85 1:81 7,74 | 1,80 1926 4,07 2,05 717 7,47