Narodno blagostanje

Страва 598

Главни приходи су доприноси чланова и предузећа и камате на уложену готовину. Код сарајевске они су дали 632.462 дин. а код љубљанске 772.676 дин. На име помоћи незапосленим подељено је код прве све-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 38

га 91.000 дин., код друге 401.000. С обзиром на ре-

кордан број запослених прошле године имовина овог фонда је сувише малена и ње ће брзо нестати, чим се незапосленост повећа.

ЗАКЉУЧАК

Из изложеног стања појединих грана осигурања види се да пензионо осигурање најгоре стоји због сталног повећања расхода. Покушало се да се оно санира повишењем стопе доприноса која је досада 3 пута повећавана. 1935 повишен је рок за стицање права на пензију од 5 на 10 година а висина пензије одређена на 75% према 80%. Пошто све те мере нису биле довољне да уклоне дефицит код љубљанске благајне, а следећих година он се предвиђа и код сарајевске, створен је Централни фонд братинских благајни и резервни фондови при свакој ради покрића мањака. Остаје отворено питање да ли ће приходи тих фондова бити довољни да исплата пензија код пасивних благајни нормално функционише. Изгледа да је Министарство шума и руда предвиђало да ће приходи Централног фонда бити тако велики да ће моћи покрити веће расходе од досадашњих па је новим правилима братинских благајни 1937 укинуло ограничења у погледу рока и висине пензије из 1935 године. Женској деци продужено је право на пензију или ренту за случај несреће до навршене 18 године. Све те одредбе повећаваће у знат-

ној мери расходе. Прошле године сарајевска благајна за 6 месеци наплатила је од предузећа за рачун Центр. фонда 438.746 дин., а љубљанска 692.311 дин. Према томе годишњи приход Централног фонда од две највеће благајне износиће око 2 мил. дин. Исту толику суму имаће ове благајне у својим резервним фондовима. Узевши у обзир да је 1936 биланс љубљанске пензионе благајне био пасиван за 7 мил. а 1937 за 3,7 мил. дин., као и с обзиром на предвиђање сарајевске да ће и она морати следећих година тражити дотације из Централног фонда, врло је вероватно да приходи тог фонда и резервних фондова неће бити довољни за покриће дефицита. Због тога досадашње мере неће моћи коначно санирати пензионо осигурање рудара.

Судећи по дефициту болесничке благајне и сарајевске и љубљанске као и дефициту љубљанске благајне за осигурање против несрећних случајева држава ће морати притећи у помоћ и овим благајнама а не само пензионој. Тада оне неће морати више да ограничавају расходе, као што то чине сада а што иде на штету њихових чланова.

в8ава

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

ни Pretsednik огеатхастопог 0дbora za francusku izložbu na

Beogradskom jesenjem sajmu

Uspeh francuske izložbe na Beogradskom sajmu

dustriie otvorio je izložbu u utorak 13 o. m. Pred užim krugom pozvanih gostiju g. Bastid je izrazio svoju radost da је Francuska dostojno pretstavljena na Beogradskom saimu. On se setio otvarania jugoslovenskog paviliona na РампзКој зуе!skoj izložbi, kojoj je prisustvovao kao aktivni тога (гооvine i industrije, i Jepim rečima je veličao stvaralački duh našeg naroda kao i prirodno bogatstvo naše zemlje.

G. Bastidu odgovorio je sa nekoliko reči pretsednik Beogradskog sajma g. Milan Stojanović. On je između ostalog rekao da је uveren »da ništa bolie i jače ne veže liude od spone ekonomske saradnje, a kad su dve zemlje prijateljski raspoložene još od davnine, onda ta ekonomska spona postaje toliko jaka, da znači nešto više od obične ekonomske razmene«. U narednoj rečenici g. pretsednik sajma završio je misao time, ga se Beogradski sajam trudi da ekonomske veze postanu Jake i stalne. G. Stojanović vrši dve važnije funkcije u našem javnom životu. On je pretsednik Zanatske Romore u Beogradu i Beogradskog sajma. Kao pretsednik prve ustanove nebrojeno puta je napao strani kapital, koji je oglašavao za narodnog neprijatelja br. 1. Kao pretsednik Beogradskog sajma, međutim, kaže, da je ekonomska saradnja najjača Spona medu narodima. A nesumnjivo je, da ta ekonomska saradnja ne bi mogla da postoji ako bi pojedine zemlje zauzele neprijateljski stav prema stranom kapitalu, koji zapravo pretstavlja najtrajniju privrednu vezu između dve zemlje. Dobro bi bilo da pretsednik Beogradskog sajma to saznanje ne zadrži za sebe, nego da o tome uveri i pretsednika Zanat-

g. Pol Bastid, narodni poslanik i bivši ministar trgovine i in- M: * kao što su line svilene tkanine, parfemi i drugi kosmetički preparati. Neobično snažno deluje izložena 'olonijalna roba,

= ке komore u Beogradu. Francuska izložba je vrlo impresivno

pokazala ulogu i značaj društava sa francuskim kapitalom kod nas, kao što su Francusko društvo Borskih rudnika, Jad-

: 'ranskih brodogradilišta, Batinjola. itd. Težište izložbe bilo. ie žiu prikazivanju proizvoda koji se smatraju tipično francuskim,

proizvodi francuskih kolonija, kao i sirovine za proizvodnju luksuznih artikala (slonova kost i razne vrste retkog drva) iste provenijencije. Vrlo ie uspeo aranžman turističkog odeljenja gde se slikama pokazuje lepota Francuske. U nekoliko vitrina sakupljeni retki rukopisi, bronzani plakati, lepi porcelan iz Sevra pobuđuju kulturni i umetnički interes prema Francuskoj. Trgovinski ataše Francuske u Beogradu g. de Komin i njegovi saradnici uspeli su u organizaciji izložbe.

Прошле недеље одржао Ј Конгрес тред-јуниона у Блекпулу _ (В!аскроој) | годишњу скупштину. Међународна снтуација, која је у свакој земљи изазвала са акцијом око наоружања специјалне економске и социјалне проблеме, дала је овогодишњој скупштини посебан значај. Основни проблем за велик број земаља, које ће тешко моћи да избегну да не суделују У рату ако до њега дође, у томе је како да већ сада, а у случају рата поготово, осигурају довољно радних руку ин дустриди. С једне стране искоришћавање капацитета индустрије ограничено је недостатком радне снаге. (5 друге; радници, организовани и политички опредељени, сами ограничавају радно време и интензитет рада. Па и онде где организација није способна да омете извођење радова око наоружања, појављује се оскудица радне снаге, тако да

Тред-јуниони за наоружање рој