Narodno blagostanje
24. септембар 1938.
nja međunarodne trgovine. U njima se iznosi odnos između nadnica i broia radnika, monetarna politika Siedinienih ameTičkih država i drugih zemalja. Poslednja glava upoređuje збапје 1929/30 sa onim 1937/38 i daje pregled troškova pojedinih država na naoružanje.
Bibliografija iugoslovenske privredne književnosti za S#Odinu 1937. Publikacija Trgovinsko-industriiske komore u Zagrebu, Zagreb 1938. Kao i u prethodnim godinama tako i u ovoi, sistematski sređena zbirka privrednih publikacija na na-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 619
šem jeziku obogaćuje stručnu literaturu sa vrlo korisnim izVOrOm. Dr. Herkov: Zbirka propisa o porezu na poslovni pro.met. Dodatak prvi drugom prerađenom i popunjenom izdanju. Ovaj dodatak, koji je izašao ovih dana, sadrži sve izmene i dopune uz navedenu »Zbirku«, do 15 avgusta о. о. Dodatak nije namenjen prodaji, nego se ustupa besplatno svim kupcima drugog izdanja »Zbirke«. Interesenti se mogu obratiti na Upravu »Finansiiskoz Arhiva«, Žagreb, Ribnjak 14, gde se primaju i narudžbe za preostalu zalihu »Zbirke«.
КОЊУНКТУРА
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15 СЕПТЕМБРА 1938
Обавезе по виђењу, чије су промене од највећег значаја по кретање новчаничног оптицаја, порасле су за 92,1 мил. дин. на 2.294.7 мил. Најјачи је пораст био жиро рачуна за 53,2 мил. на 1.100,2 мил. дин. затим потраживања државе за 42,6 мил на 70 мил. дин. Разни рачуни су пали за 3,8 мил. на 1.1245 мил. дин. Разна пасива се смањила з« 19,8. мил. на 271,9 мил. дин.
Исто као и претходне недеље, али у супротности са ранијим, имамо јак пораст позиција у активи. Најјаче је повећање код зајмова за 35,2 мил. на 1.658,5 мил. див.,
Стање Народне банке (у мил. дин.)
31-XII | 31-XII | 34.XII | АКПИВА 1935 | 1986 | 1937 Поддога
злато у касама — —
81Х 154Х
1938 1938
1,336,911.588,31.706,211.828,31.828,8
злато на страни — — 946) 37,7 7,5 17,0 17,0 девизе — — — — — 321 — __ 10 па Укупно — 1,464.31.626,0|1.713,7/1.845,31.845,8
Девизе које не улазе у \
· JIOJUIOTy — — = = = "| 331,6| 552,3| 453,2| 394,4| 420,5 Кован новац;
у никлу и сребру — — || 329,91 3349) 360.0| 395,6| 401,5 Зајмови:
на менице — — — — |1,523,0|1.458,6:1,400.5|1,520,1|1,553,9
на хартије од вредн, — 258,3! 258,8] 262,0] 98, 99,6 | YVuynmo — || 781.3|1,717,4|1.662,5|1.618,2|1.653,5 Хартије 'од вредности — 49,4 116,8| 198,1| 209,8! 209,8
Ранији аванси држави —
1,670,6)1.647,8|1.638,2|1.642,5|1.642,5 Привремени аванси Глав,
Држ. Благајни — — — || 600,0 600,0) 600,0| 600.0| 600,0 Вредности рез, фонда — || 1190] 137,6] 165,8) 126,2) 218,9 Вредности ост, фондова| 19,81 28,3! 29,5 13,9 33,6 Непокретности, завод за
израду новч, и намештај || 1540) 1554! 160,4! 195, | 195,3 Разна актива — — — — || 4644! 819,3|2,037,2)2,162,2 2,160,6
ПАСИВА Капитал — — — — — | 180,0 180,0| 180,0 180,0| 180,0 Резервни фонд — — — || 133,3 153,51 200,0] 220,4! 221,5 Остали фондови — — — || 27,4! 299) 341) 36,4! 36,6
"| Новчанице у оптицају — ||4,890.0]5,408,5/5,358.7|6,282,1 6.327,0
Обавезе по виђењу: потраживање Државе — || 7,4! 59,4 жиро-рачуни 689,7 разни рачуни — — — || 688,6
17,8! 27,3) 70,0 651,2/1.433,0)1.047,0|1,100 2 918,61,043,9/1.128,3|1,124,5
Укупно — ||1,385,7|1,629,2 2,491,7/2.202,6|2 2947 Обавезе са роком — — || 193,4 50,0] 50,0) 50,0) 50,0 Разна пасива — — — — || 166,6) 284,6) 363,3 291,7) 271,9
| Оптицај и обав, по виђ,
| 6.275,1|7.037,8|8.291.3/8,484,7|8.621,8 - En подлога :
· + 28,5) прим, — — — |1,881.6)2,089,5)2,202,12,371,2)2.371,8 зл. у кас. 28,5%у прим. ||1.717,9)2,041,0|2,192,5|2,349,3|2.350,0 укупно покриће — — |2998% 2968 |26559/,|2794%,|2750%
докриће у злату — — |2737%|2729%|26449/02768%,|2725%
и то код есконтних за 33,8 мил. на 1553,9 мил. и заложних за 54 мил на 99,5 мил. дин. Вредност резервног фонда порасла је за 32,7 мил. на 218,9 мил, а осталих фондова за 19,7 мил. на 33,6 мил. дин. Вредност фондова се састоји од хартија од вредности, првенствено државних хартија од вредности. Њихово повећање дакле значи да је порастао портфељ ефеката Народне банке. Из недељног стања се не види о каквим се врстама хартија од вредности ради. Девизе које не улазе у подлогу повећале су се за 26,1 мил. дин. на 420,5 мил. Разна актива, међутим, која би заправо требала да показује пораст због курсне разлике, пала је „за 1,6 мил. дин. на 2160,6 мил. дин Осим курсне разлике у разној активи се налазе клириншке марке и злато. Пошто је Народна банка морала да врши интервенционе куповине клириншких марака, врло је вероватно да се смањио сток злата. Злато које се води у подлози повећало се за 502.061 дин. на 1.845,7 мил. са 28,59, прима за 700.000 на 2.371,8 мил. дин. Као салдо свих промена порастао је новчанични оптицај за 45 мил. дин. Оптицај кованог новца смањио се за округло 6 мил. дин. Збир оптицаја и обавеза по виђењу порастао је за 137 мил дин. на 8.621,8 мил. што
претставља рекордну висину. Квота покрића је због тога опала на 27,509/.
Београдска берза
Извештајна недвља од 16 до 22-1Х-1938.
ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ
Још неколико речи о прошлој недељи
Прошла недеља је најважнија у развићу међународне кризе у вези са чехословачким питањем; због тога је потребно да се на њу вратимо. У прошлом броју истакли смо, да је пад курсева на нашем ефектном тржишту био апсолутно и релативно много већи, но у земљама које су много јаче ангажоване у кризи и које стоје у непосредној вези са проблемом рата — што с нама свакако није био случај. Да видимо како су се развијала ефектна тржишта у Паризу и Лондону у прошлој недељи.
Париско ефектно тржиште Држимо да ће најбоље бити, ако цитирамо најважни» Ја места из извештаја са Париске берзе у листу „Ке Тетрз“. Та места гласе: „За време прве три седнице у недељи нарочито у уторак и среду, кад је криза достигла кулминацију — курсеви су попустили у јачем обиму пошто се тра-
_ жња потпуно изгубила, а понуда остала, (али, ипак не тако
јака). У осталом та се појава могла посматрати и на свима осталим великим берзама у свету (а ми смо у прошлом броју констатовали то исто и за нашу берзу)... Одлуком Чемберленовом да иде у Немачку берза се снажно опоравила, тако да је скок курсева код извесних папира достигао 10%,