Narodno blagostanje

24. септембар 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 621

као што то раде на страни мешетари, као што смо мало пре показали. Бесциљно је нудити робу кад нема купца; утркивањем у понуди на ниже под таквим околностима могу се само отерати курсеви бескрајно ниско, што би пак изазвало узбуђење међу имаоцима ван берзе и довело на берзу нову паничну понуду. После кратког договора предлог је примљен. Сви су пристали да повуку своју понуду и обавезали се међусобно да нико не продаје робу, ако се појави мала тражња. Старији чланови берзе нису уопште веровали да се може извести на целом фронту оваква једна мера самодисциплине. Али је изведена. Један једини берзнјанан, за кога веле да је доцкан дошао те да му није била позната одлука, а за кога други мисле да није имао довољно свести о својој дужности, учинио је изузетак и продао сто комада Ратне штете. Као што се види на доњој таблици 16 т. м, кад је изведен тај картел берзијанаца у заштиту курсева државних хартија, рађена је свега Ратна штета (поменутих сто комада) и нешто ситнијих акција Паба (које су уопште остале ван споразума).

15-IX 161Х 194Х 20517 21-IX 29-IX

Ратна штета 465— 462— 462— 461.50 459.50 459—

Ратна шт. терм. — — — — — 460.49 Аграрци 1921 — — — 62.— — —

49 Аграрци 1934 — — — —

6%65 Беглуци 88.— — 87

69% BernynH, TepM. — — — =

86

98

88.—

86.50

98.50

56% Далматинци — = = бољ Далм. терм. — —

79 Инвестиц. 795 Селигман — 7%0 Cra6HnH35au. — — __ __ __ а 7%је Блер — = = = ПНЕ 89.8%/о Блер = = == = 5 ___ Лоз Црв. крста — _ __ Ба ___ __ Дувански лоз — __ == о НЕ 16 Народна банка _ — — 720— — 720— Паб, ситни 222—- 21450 2183— — – 213.–Паб, средњи — — 218.— — — Паб, крупни — S = ___ dl

По свршетку овог састанка владало је велико расположење међу берзијанцима због тога што су сачували курсеве од стропоштавања, јер како је било панично расположење Ратна штета би отишла тога дана испод 450—. Берзијанци су били толико пријатно импресионирани овом 34једничком мером, да су је још у много савршенијој форми извели 19 т. м. Тог дана рађено је само у Народној банци и Пабу, а у Ратној штети и Беглуцима вршене су само компензације. Рађено је поврх тога и у Инвестициономе зајму. 20 напуштен је картел. То је било такође по претходноме споразуму; осећало се да атмосфера није више толико пуна електрицитетом и да напуштање споразума о апстиненцији понуде неће имати за последицу катастрофални пад курсева. Тако је и било. Тог дана је рађено у пет државних папира уз курсеве, који су нешто попустили, али који су далеко од тога да носе знаке панике као што је располо: жење било дан раније.

О овоме акту самодисциплине београдских берзијанаца може много дасепише. Миморамо подвући неколико интересантних закључака из те чињенице. Чланови берзе тргују на берзи за свој и за туђ рачун. Код трговања по туђем налогу берзијанац има своју провизију; он је равнодушан према курсу. Ко има пак папире, тај је врло заинтересован код курса и радује се побољшању, као што очајава при паду. Према томе они који имају папире врло су радо приступили оваквом картелу; док су они који их немају већ граде као посредници, губили. од тога што је апстинирао

посао. И пошто је тај картел тако лако остварен значи да је од чланова београдске берзе највећи део уложио свој капитал у државне хартије од вредности. А по физиономији берзе тих дана могло се видети, да је 90%/ берзијанаца заинтересовано сопственим поседом хартија. Међу члановима берзе нормално има и шпекуланата ала бес, то су они који имају интерес да папири падну. Као што се види из париског извештаја шпекулација ала бес је била у малом обиму, те су могли курсеви да се одрже. У Лондону изгледа да је то исто био случај. Код нас је то био случај у највећој мери, И то је помогло да се изведе горњи картел. Да је била јача шпекулација ала бес, не би се он могао остварити. Ми смо више пута писали да су најопаснији бесисти они који немају папира, који чекају да они падну па да их купе. Један мали број таквих био је на београдској берзи: он је био незадовољан овим картелом, али је патриотски акт чланова београдске берзе на спречавању стропоштавања курсева државних хартија спречио те бесисте да се уопште испоље.

Из основа је промењена ситуација последња два дана извештајне недеље: у среду и четвртак. Ту се појавила интервенција нарочито код 6 аграрних папира и нешто код Ратне штете. Интервенцију јавне руке водиле су две разне руке, једна код 6%, Аграраца, а друга код Ратне штете. Прва је била много успешнија, јер је била много одлучнија. Психолошки ефекат је био много већи него финансијски, о чему је најбољи доказ да је тражња од 30 мил. 60 Аграрних папира нашла понуду од цигло милион динара. Људи су умирени кад су приметили да се јавна рука брине о курсевима државних хартија, престали су са нервозном понудом и послови су пошли нормалним током. У томе знаку био је идући дан. Да је ово тачно види се из доње таблице обрта која показује да је обрт био готово исто толики колико и претходне недеље, а то је један од најмањих за целу годину.

16—922-1Х 9—15-IX у хиљ. дин.

Ратна штета 1.761 1.998 Ратна штета, термин 184 95 49 Аграрци 1921 12 321 49) Аграрци 1934 — 122 79 Инвестициони 90 504 6% Беглуци 1.432 1.468 6%/о Далматинци 1.175 1.015 7%• Стабилизациони — 251 7%/о Блер 117 154 8%/, Блер — 43 79. Селигман — 87 Народна банка 432 50 Паб 166 57 Укупно 5.369 5.165

Из таблице курсева видимо да је Ратна штета нешто попустила последња два дана. То долази отуда што је било нешто нагомилане понуде за време напетости, а и што је овде јавна рука интервенисала врло шкрто, и најзад што се приватна тражња још није била одлучила да понова у пуном обиму уђе у посао. Било је неколико стотина комада, који су се имали продати по сваку цену — налози из унутрашњости — и они су притисли курсеве и тако омогућили њихову ликвидацију. Иначе ситуација Ратне штете је непромењена; њој не треба интервенција, она само треба нормалне прилике, а ми смо, како се види, ступили у еру нормализације. У овој депресији биле су попустиле нешто и акције Народне банке, које су иначе најчвршћи папир. То важи